Građani i građanke Vojvodine su najbolje gazde svoje imovine.
I to je činjenica.
Tokom četrnaest godina, dok nije nasilno srušen Ustav SFRJ iz 1974. godine, Vojvodina je kao jedna od osam konstitutivnih i ravnopravnih činilaca jugoslovenske federacije (doduše bez prava na otcepljenje) to upamtila kao period svog najuspešnijeg razvoja svih vremena.
Ovu tvrdnju dokazuju brojke u brojnim oblastima. Krenuću, ovog puta, od železnice, jer sam i pre neki dan.govoreći u Narodnoj skupštini Republike Srbije na temu potrebe da država ima sveobuhvatnu strategiju saobraćaja, podsetio da je prvi voz koji je saobraćao između Liverpula i Mančestera 1829. godine, išao brzinom od 56, a danas idu tek 45 kilometara na sat.
Znate li kolikom brzinom jure šinobusi u Vojvodini? Upola sporije.
Znate li koliko je vremena prošlo od kako su Milošević i njegov neimar Milutin Mrkonjić najavili brze pruge Srbije? Pune 24 godine.
Znate li ko odlučuje o železničkom prevozu? Isti oni koji su odlučivali i pre 24 godine.
Vrhunac ulaganja u železničku infrastrukturu je to što je Vojvodini dodeljeno dve dizel garniture. Sada se najavljuje kupovina još deset, od čega će onda Vojvodina dobiti još dve.
Nije nam oduvek bilo ovako Pre dvadesetak godina u Vojvodini je bilo 70 takozvanih dizel-motornih garnitura i šinobusima se prevozilo oko 20.000 ljudi.
Znate li koliko se preveze danas? Negde oko 400.
Za vreme postojanja ŽTO Novi Sad, od 01. 01.1977. godine do 31.12. 1989 godine, u Vojvodini je remontovano više od 527 km pruga, sve su elektrificirane.
ŽTO Novi Sad koja je brojala 15 hiljada radnika, bila je poslednje godine pred preuzimanje, po rezultatima privređivanja, rame uz rame sa Ljubljanom.
Vojvođanska železnica je bila najuspešnija u SFRJ sa najmanje zaposlenih po kilometru pruge, najmanjom administracijom, najvećim ostvarenim radom po kilometru pruge i najmanjom kreditnom zaduženosti. Svega 15 odsto prihoda bile su dotacije od države, prevashodno zbog ubrzanih investicija.
Za to vreme, nabavljeno je više od 10 električnih lokomotiva, 10 elektromotornih vozova i druga oprema.Nabavljeno je više od 100 teretnih vagona, 20 savremenih putničkih vagona za brzine do 200 km/h.
Vojvodina je tada imala 44 elektrolokomotive, 10 elektromotornih vozova, 94 dizel lokomotive, 13 parnih lokomotiva, 67 šinobusa, 161 putnička kola sa 17.000 sedišta i 600 ležajeva, kao i preko 6.000 teretnih vagona.
Sada sva ta sredstva pripadaju beogradskom ŽTP-u.
Vojvodina ih je do nedavno iznajmljivala.
Ne bi me čudilo da je i dalje tako.
