LSV | Blog | mr Maja Sedlarević

mr Maja Sedlarević | Utorak, 16. 07. 2019. | Komentara: 0

Izveštaj Evropske komisije kao opomena i podstrek

Najnoviji izveštaj o napretku Republike Srbije koji je predstavila Evropska komisija pokazuje sve ono što je trebalo i sami da znamo – napredak ne ide očekivano i evropske integracije ne idu po planu. Korišćenjem termina poput 'umereno pripremljena', 'izvestan napredak', 'urgentno', 'neophodna debata', 'potrebni su dalji napori' ovim izveštajem jasno se pokazuje da nam EK biranim rečima skreće pažnju da smo daleko od zadovoljavajućeg napretka.

Da bismo razumeli proces napretka i izveštavanja, moramo znati kako je do sada tekao proces evropskih integracija Republike Srbije: 2012. godine Republika Srbija stiče status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, 2013. godine stupio je na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, dok su 2014. godine zvanično otvoreni pregovori. Do sada je 17 poglavlja otvoreno, 2 privremeno zatvorena. Državna administracija je očekivala otvaranje barem još dva poglavlja u junu 2019. godine, ali za sada je otvoreno samo jedno poglavlje krajem juna 2019. godine – poglavlje 9.

Šta je do sada otvoreno?

Od decembra 2015. godine, kada su otvorena prva dva poglavlja, do danas ih otvoreno ukupno 17. Privremeno su zatvorena dva. Da bi poglavlje bilo zatvoreno, Srbija mora da ispuni sve mere iz akcionih planova i zakonodavstvo prilagodi pravilima EU.

Do sada otvorena poglavlja su:
   poglavlje 32 - finansijski nadzor (decembar 2015)
   poglavlje 35 - ostalo - u slučaju Srbije o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine (decembar 2015)
   poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava (jul 2016)
   poglavlje 24 - pravda, sloboda i bezbednost (jul 2016)
   poglavlje 5 - javne nabavke (decembar 2016)
   poglavlje 25 - nauka i istraživanje (decembar 2016)
   poglavlje 20 - preduzetništvo i industrijska politika (februar 2017)
   poglavlje 26 - obrazovanje i kultura (februar 2017)
   poglavlje 7 - pravo intelektualne svojine (jun 2017)
   poglavlje 29 - carinska unija (jun 2017)
   poglavlje 6 - pravo privrednih društava (decembar 2017)
   poglavlje 30 - ekonomski odnosi sa inostranstvom (decembar 2017)
   poglavlje 13 - ribarstvo (jun 2018)
   poglavlje 33 - finansijska i budžetska pitanja (jun 2018)
   poglavlje 17 - monetarna i ekonomska politika (decembar 2018)
   poglavnje 18 – statistika (decembar 2018)
   poglavlje 9 – finansijske usluge (jun 2019).

Kao i svake godine, izveštaj o napretku Republike Srbije ne sadrži samo stavove Evropske komisije, već da je on rezultat sveobuhvatne analize vladinih, nevladinih organizacija, institucija, posmatrača i kao takvog ga i treba posmatrati. Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije i ove godine je realan i objektivan. On je vrlo dobronameran i može da posluži svakom ko želi realno da sagleda situaciju u vezi sa napretkom Republike Srbije na putu evropskih integracija. Prve reakcije na ovaj izveštaj su bile prilično emotivne i, usudiću se da kažem, neprikladne. Ali mislim da je to, sa ove kratke vremenske distance, u stvari odlično, jer da prve reakcije nisu bile takve ne bi se ni toliko pažnje posvetilo onome što u njemu piše. Upravo zbog toga što je u njemu sadržano sve ono što moraju da budu naši prioriteti i vrlo decidno je rečeno šta je sve urgentno, gde ozbiljno kaskamo u odnosu na neke ranije preporuke, gde su reforme očekivane, a za sad se nisu desile i sl.

Nijedan izveštaj EK do sada nije pobudio ovoliku pažnju. On, između ostalog, sadrži čitav opus političkih kriterijuma koje mi možemo da nađemo kao primere u praksi. Prevashodno, nizak nivo neometane slobode govora, gušenje te slobode, problem nezavisnih medija i slično. Na primer, vrlo precizno u izveštaju EK opisana je predsednička kampanja gde su posmatrači uočili da su birači nesmetano mogli da izađu na biračka mesta i glasaju, ali da je jedan predsednički kandidat bio daleko zastupljeniji u medijima od svih ostalih... U izveštaju je apostrofiran nizak stepen napretka u vladavini prava, a to je jedan od dva osnovna uslova da bismo mi ubrzali proces pristupa Evropskoj uniji - dijalog sa Kosovom kao urgentni uslov, kako se to navodi u izveštaju EP, i viši stepen napretka u vladavini prava. Dalje, svakodnevno svedočimo tome da korupcija još uvek nije smanjena, da je pravosuđe u rasulu... Takođe, kako stoji u izveštaju: „Politička pozornica sve više obeležena podelom i smanjenjem prostora za različite političke ideje.“

Gotovo sa sigurnošću mogu da kažem da da nije bilo ovakvih ocena u Izveštaju EK, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Maja Gojković ne bi (na zasedanju Nacionalnog konventa) najavila čitav niz mera kojima će se ponovo uvesti red u radu republičkog parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela u državi. Uočeno je u izveštaju ono na šta opozicija i javno mnjenje ukazuju već mesecima: nema javne rasprave o zakonskim predlozima, zakoni se donose po hitnom postupku, bukvalno preko noći i bez adekvatne rasprave i mogućnosti da se utiče na predloženi (vladin) tekst, nema međustranačkog dijaloga, niti uvažavanja, izveštaji o radu nezavisnih institucija se ne razmatraju (samim tim i ne uvažavaju)... Za sve ovo, predsednica parlamenta dala je garancije da će biti ispravljeno u najkraćem vremenskom periodu.

Kao i u svakom dosadašnjem izveštaju, i u ovom se ponavlja neophodnost donošenje Zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine.
Nedonošenje ovog zakona predstavlja sjajan primer kako centralne vlasti ne poštuju sopstveni ustav. Ustav Republike Srbije donet je 2006. godine i vrlo jasno je rečeno da određeni set zakona mora biti usvojen do kraja 2008. godine. Između ostalih zakona, najvažniji po pitanju autonomije Vojvodine jeste upravo zakon o finansiranju njenih nadležnosti. Nije donet deset i po godina od krajnjeg roka za njegovo donošenje i to je nešto što se navodi u svakom izveštaju Evropske komisije. Ovo jasno govori o visokoj centralizaciji Republike Srbije, jer osim zakona o nadležnosti pominje se i neophodnost spuštanja ingerencija na niže nivoe vlasti, regionalne i lokalne koje su potpuno zanemarene u procesima odlučivanja.

Takođe, veoma je značajan i nalaz u pogledu pregovaračkog poglavlja 18. Statistika, u kome stoji da “što se tiče teritorijalnih jedinica, Srbija je obavestila Evropsku komisiju o svojoj klasifikaciji teritorijalnih jedinica u oktobru 2017. godine. Definicija teritirijalnih jedinica u obaveštenju je sada u skladu sa Uredbom EU o zajedničkoj nomenklaturi teritorijalnih jedinica. Srbija treba da što pre počne da obaveštava Evropsku komisiju o regionalnom BDP u skladu sa ovom nomenklaturom.”

Ovo znači da bi trebalo da, po prvi put od kada je devedesetih godina ukinut Zavod za statistiku Vojvodine, imamo podatke o BDP na teritoriji Vojvodine.

Osim niskog nivoa ‘neometane slobode izražavanja’ i vladavine prava, koji su apostrofirani na više mesta u izveštaju, naglašena je i urgentna potreba za međustranačkom debatom, obaveza smanjenja političkog uticaja na upravljačke funkcije, kao i urgentnost nastavka dijaloga sa Kosovom.

I u ovom izveštaju naznačeno je da je neophodan viši stepen nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i borbe protiv korupcije.
Ipak, sudeći prema izveštaju Evropske komidije, postoje oblasti u kojima je Republika Srbija napredovala, i to:

PRIPREMLJENA: prava preduzeća, intelektualna svojina, transportna politika, nauka i istražuvanje, obrazovanje i kultura, carina.
(Treba da se razvije mehanizam za određivanje prioriteta za sve investicije, bez obzira na izvor finansiranja.)

UMERENO PRIPREMLJENA: javne nabavke, statistika, spoljna politika, zapošljavanje, monetarna politika.

OGRANIČENI NAPREDAK: u oblasti poljoprivrede, transporta, energetike.

TEK ĆE SE BAVITI zaštitom životne sredine i klimatskim promenama.

Takođe, čeka nas i usklađivanje spoljne i bezbednosne politike Republike Srbije sa politikom Evropske unije i definisanje evroatlanskih integracija po ovim pitanjima.

Napredak u vladavini prava i urgentan nastavak dijaloga sa Kosovom preduslovi za ubrzanje pregovora o članstvu, a prioritet mora da bude neusklađenost sa SSP.

Realnost ovako izgleda, a na nama je da je promenimo. Ne samo ukoliko želimo u Evropsku uniju, nego i ukoliko želimo da uredimo društvo u kome živimo.

autorka je u dva mandata bila predsednica

Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju

Skupštine AP Vojvodine

Pošalji komentar

Bojan Kostreš | Petak, 29. 11. 2024. | Komentara: 0

Režim je dobio prve političke batine Napolju duva vetar. Jak. Banatski. Danima imam temperaturu, ležim kod kuće, gledam tv i nerviram se zato što ne mogu aktivnije da se uključim u akcije opozicije u Novom Sadu.

Pošalji komentar

Nevena Subotić | Četvrtak, 11. 02. 2021. | Komentara: 0

Pušenje ili svinje odlučite sami Činjenica da je cena svinjetine niža od pakle najjeftinijih cigara privukla je pažnju nekoliko medija, proizvođači to i sami znaju, javnost nije mnogo obratila pažnju na tu činjenicu, a država... Država se po ovom pitanju, za sada, ne oglašava. Od Srbije koja je još od davnina poznata po svinjarstvu na dobrom smo putu da ovu granu proizvodnje potpuno izgubimo.

Pošalji komentar

mr Maja Sedlarević | Subota, 29. 02. 2020. | Komentara: 0

Građani da se pitaju i odlučuju!

Živimo u vremenima pomerenih/promenjenih vrednosti, u kojima pravila ponašanja, značaj institucija i kolektivna solidarnost gube na značaju ili ih gotovo i nema. Stoga, važno je znati i zapamtiti kako bi šta trebalo (i moralo) da funkcioniše da bi ovo društvo funkcionisalo i bilo u korist građanki i građana.

Pošalji komentar

	Blog		Nenad Čanak
	Bojan Kostreš		mr Maja Sedlarević
	Đorđe Stojšić		Branislav Bogaroški
	Olena Papuga		Aleksandar Marton
	dr Milivoj Bešlin		Ana Pataki
	Stevan Mrnuštik		Vanja Marčić Sulomar
	Dušan Jakovljev		Velimir Kovacevic
	Jovan Aksentijevic		Aleksandar Rudić
	Nevena Subotić		Dejana Đurđević

Izveštaj Evropske komisije kao opomena i podstrek

facebook

Vesti

O nama

Multimedija

Promo

Blog

Uključi se!

Kontakt

Mediji

E-Mreža