Danas se zvanično otvara predstavništvo AP Vojvodine u Briselu. I to je lepa vest za Vojvodinu, ali ni ona ne može proći bez mrlje. Ni ovo pitanje, kao i gotovo sva druga u vezi sa Vojvodinom i bilo kojim oblikom njenih nadležnosti i identiteta, nije prošlo bez skandala, mučne atmosfere i natezanja.
Prethodnih nekoliko godina svog političkog angažovanja posvetila sam upravo borbi za otvaranje vojvođanke kancelarije u centru evropske administracije. Ispočetka to, naravno, nije bilo popularno. Mnogi političari, kao i uvek do sada, ovo ili nisu shvatali ozbiljno ili su se otvoreno protivili ovoj inicijativi, a neki su optuživali da imam separatističke težnje, da hoću otvaranje diplomatskog predstavništva i tome lično. I to za mene nije bilo ništa novo. Delila sam sudbinu svih ligašica i ligaša po starom običaju; 1. mi nešto tražimo, pa nas neki optužuju za separatizam, 2. onda se mi godinama natežemo i borimo oko toga, 3. da bi na kraju, kada borba prođe, ti isti neki potpuno preuzeli naše ideje i rečenice, ne bi li ušićarili neki uspeh.
Što se samog otvaranja kancelarije tiče, nekako i danas, iako se politička klima što se otvaranja predstavništva Vojvodine u Briselu tiče ipak promenila, i dalje imam utisak da u Briselu postoji mnogo veća volja za otvaranje predstavništva Vojvodine, nego u samoj Srbiji. Jer, iako smo sa ovom inicijativom krenuli daleko pre ostalih, pre Vojvodine svoja predstavništva u Briselu dobili su gradovi Niš i Kragujevac. I, pritom, za razliku od svih koji su to do sada radili, Vojvodina je jedina koja može da otvori svoje predstavništvo u središtu Evrope isključivo uz saglasnost Vlade.
Ali, ono što najviše baca senku na sav sjaj današnje vesti jeste činjenica da je otvaranje predstavništva u Briselu postalo 'moneta za raskusurivanje' u unutarpartijskim aktivnostima najveće partije na vlasti. Podsećam: na saglasnost Vlade Republike Srbije morali smo da čekamo čitavih nekoliko meseci (saglasnost je data na sednici održanoj 24. marta 2011. godine), iako su, još u novembru 2010. godine, otvaranje kancelarije za početak 2011. godine pompezno najavili, posle objave postignutog dogovora, predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i ministar inostranih poslova Vuk Jeremić. Ali, to ne čudi kada se uzme u obzir brzina i lakoća kojom se menjaju stavovi predsednika Vlade AP Vojvodine dr Bojana Pajtića. Svedoci smo da je tokom prethodnog perioda, davao potpuno oprečne izjave na ovu temu. Od toga da Vojvodini predstavništvo ne treba (?!), preko onoga da Vojvodina ne može da otvori svoje predstavništvo u Briselu dok Srbija ne postane zemlja kandidat za članstvo u EU (?!?!), do toga da službenici pokrajinske administracije mogu i bez boravka u Briselu da rade isti posao kao da su i tamo.
Pa, kancelarije AP Vojvodine u Briselu nije ni bilo 2009. godine u Predlogu zakona o nadležnostima kada je dr Bojan Pajtić govorio da je postignut maksimum i da dalje više nije moguće ništa postići. Naprotiv, na sastanku Nenada Čanka i Bojana Kostreša sa premijerom Cvetkovićem koji je potom usledio, taj maksimum je višestruko premašen a dogovoren je između ostalog i amandman koji Vojvodini omogućuje upravo kancelariju u Briselu.
Elem, predstavništvo AP Vojvodine se danas ipak otvara u Misiji Srbije u Briselu i to je najbitnije. U Briselu danas prestavništva ima preko 300 regija, organizacija i institucija. To je najbolji dokaz da su različiti i bitni razlozi zašto je neophodno biti u Briselu, posebno kada tek treba da postaneš deo Evrope ili se vratiš u nju. Kako god.
Neka nam je sa srećom i neka uspeh i rezultati opovrgnu i sumnje i protivljenja koja su pratila otvaranje našeg predstavništva u Briselu.
