U sredu, 27. februara 2019. godine navršava se petnaest godina od donošenja odluke o zastavi AP Vojvodine, one prave i zvanične. 

Čak i danas, deceniju i po kasnije postojanje i isticanje zastave AP Vojvodine, pokazalo se, predstavlja ozbiljno političko pitanje i, za neke, kontroverzu. Upravo zato, korišćenje zvanične zastave Vojvodine čini se posebno važnim za postojanje i izgradnju vojvođanskog identiteta, ali, sa ove vremenske distance, slobodno se tako može reći, i pitanje na kome će se upravo i rušiti ne samo identitet, nego i subjektivitet Vojvodine, pa čak i njena ustavna prava.

Činjenice o zastavi Vojvodine

Zastava AP Vojvodine postoji od februara 2004. godine, kada je 27. februara 2004. godine, Skupština AP Vojvodine usvojila Odluku o zastavi AP Vojvodine. 

Njeno postojanje i isticanje definisano je u skladu sa Ustavom Republike Srbije (Član 183, Stav 4), Statutom AP Vojvodine (Službeni list APV br. 17/2009), Zakonom o lokalnoj samoupravi (Službeni glasnik RS br. 129/2007), Odlukom o zastavi AP Vojvodine (Službeni list APV br.2/2004 i 18/2009) i Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Skupštini AP Vojvodine (Službeni list APV br. 5/2010 i 8/2010) i Pokrajinska skupštinska odluka o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola Autonomne pokrajine Vojvodine ("Službeni list Autonomne Pokrajine Vojvodine", broj 51/2016).

Sve ovo mora da se istakne da bi se pokazalo da je napad na zastavu Vojvodine, u stvari, napad na AP Vojvodinu, Republiku Srbiju i njen Ustav.

II deo – Šta zastava Vojvodine znači?

Zna se da je evropska tradicija da regije imaju svoje simbole, uključujući i zastave. Vojvođanska zastava, ova prava, u bojama je srbijanske trobojke da bi se pokazalo to da je Vojvodina u Republici Srbiji. S druge strane, boje nisu proporcionalne, tj. nisu srazmerne, nisu jednake širine iz jednostavnog razloga što su jednakih širina zastave nacionalne, tako se barem pokazalo u evropskoj tradiciji, a ovo je regionalna zastava. Tri žute zvezdice postavljene u krugu na centru plavog šireg polja predstavljaju tri istorijske i današnje regije u Vojvodini, Srem, Banat i Bačku, čime se pocrtava, ne samo težnja za decentralizacijom unutar Srbije nego i unutar same Vojvodine, kao i za evropskim tradicijama na osnovu kojih se i došlo do ovog rešenja zastave. 

III deo – Zašto smo insistirali i istrajali u borbi da Vojvodina dobije svoju zastavu i svoj grb?

Sve ono što nema simbol/obeležje ne postoji. 

Ova zastava brani vojvođansko pravo na različitost, a to je upravo uvek bilo bogatstvo kojim se i ponosimo i koje je naš potencijal.

Upravo zbog toga, Vojvodina ovakva kakva je, od 1848. godine do danas, promenila je niz svojih svojih odličja i karakteristika, sastav stanovništva, bila je u više različitih državnih uređenja, mora da bude i treba da bude, mesto razumevanja, mesto najmultietničnije sredine na tlu Evrope, višejezičnosti i jednakosti svih građanki i građana, bez obzira na nacionalnu, versku, zavičajnu ili bilo koju drugu pripadnost.

I baš zbog toga, svaki napad na zvaničnu zastavu Vojvodine napad je na svakog/svaku od nas.

Poštujući sve zastave, posebno ističemo i tražimo poštovanje zastave Vojvodine. Pod našom zastavom su dobrodošli svi koji žele ravnopravnost svih građanki i građana, solidarnost i pravdu.

IV deo – Zašto desničari i ultranacionalisti ne priznaju i napadaju zastavu Vojvodine godinama unazad?

Januara 2013. godine, a to nije bio usamljen slučaj, nego samo najekstremniji, bili smo svedoci učestalih napada i skrnavljenja zastave Vojvodine. Naravno, ovako nešto je nedopustivo. I u periodu pre toga dešavalo se da zastava Vojvodine bude kradena ili uništavana, jer postoje ekstremističke grupe i pojedinci kojima je smetala i smeta. Ipak, po izveštajima MUP-a Republike Srbije o stanju bezbednosti na teritoriji AP Vojvodine, ovo se dešavalo retko, svega nekoliko puta godišnje. Međutim, ekstremisti u ovoj zemlji jačaju i postaju sve opasniji, upravo zbog toga jer se njihovo ponašanje toleriše i ne sankcioniše. Ne može a da se ne primeti da se njihovo delovanje pojačalo i postalo vidljivije upravo sa dolaskom na vlast desnih, konzervativnih snaga 2012. godine. Tako se početkom te 2013. godine desio čitav niz skidanja, cepanja i paljenja zastave Vojvodine. Počinioci nisu sankcionisani, naravno.

V – Usvajanje dodatnih (tzv. tradicionalnih) simbola

Odmah posle izbora aprila 2016. godine, kada su te iste desničarske, konzerativne snage preuzele vlast i u AP Vojvodini, umesto da prva stvar koju je trebalo da urade bude predlaganje Zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine,  brže bolje su se potrudili da usvoje odluku o upotrebi tzv. tradicionalne zastave i tradicionalnog grba. Ne sme se zaboraviti da je tom prilikom učinjen i vrlo ozbiljan pravni propust, te tzv. tradicionalna zastava čak ni ne izgleda onako kako je opisana u Statutu AP Vojvodine! 

Evropska je praksa, kao što sam već rekla,da regioni imaju svoje simbole, ali ne i da imaju paralelne simbole i ja nikad u praksi nisam srela niti znam za bilo koju teritorijalnu jedinicu koja ima paralelne simbole u upotrebi kako je to danas u Vojvodini!

Vojvodina ovakva kakva jeste, a mnogo se promenila od 1848. do danas, još uvek jeste i treba da bude region tolerancije, region i ravnopravnosti ali i jednakosti svih građanki i građana koji u njoj žive. To se usvojenim tradicionalnim simbolima ne pokazuje. 

Razlika između dve zastave jeste razlika između dva koncepta. Zvanična predstavlja region, tradicionalna ili istorijska predstavlja samo većinski narod.

VI – Selektivna primena odluke o isticanju simbola

Pokrajinskom skupštinskom odlukom o izgledu i korišćenju simbola i tradicionalnih simbola AP Vojvodine, primena zastave i tradicionalne zastave je izjednačena. Obe zastave ističu se istovremeno, sa zastavom Republike Srbije, a uvedena je i sankcija za ne primenjivanje odluke o korišćenju i isticanju simbola APV.

 

Međutim, činjenica je da u više vojvođanskih lokalnih samouprava zastave ili nisu istaknute, ili je istaknuta samo jedna, ili se, ‘po potrebi’ zastave skidaju i postavljaju. Mere koje su propisane da ih Pokrajinski sekretarijat za upravu i propise preduzima i da kontroliše primenu skupštinske odluke u praksi pokazalo se  - ne primenjuju se i sankcije za neisticanje zastave se ne izriču.

 

Odnos prema vojvođanskoj zastavi je odnos prema vojvođanskim institucijama i nedopustivo je da on bude prepušten na milost i nemilost političkim strankama ili lokalnim moćnicima.

I, ne mogu a da se ne zapitam iznova i iznova šta je sledeće – da li će se ukidati jezici koji su u službenoj upotrebi a nisu srpski, da li će se ukidati zagarantovana prava svih drugih i drugačijih, da li će se zaista uvoditi i ne tako davno najavljivane jezičke patrole, da li će se menjati uređenje AP Vojvodine. Jer sve ovo deluje samo kao početak jednog ružnog kraja.

(NAPOMENA: Više informacija o zastavi Vojvodine možete pronaći na sajtu www.zastavavojvodine.com)

Autorka je pokrajinska poslanica 

i članica Glavnog odbora LSV