Slučaj Sergej Trifunović i humanitarna fondacija Podrži život, slučaj ministar Vukosavljević i rijaliti programi, slučaj Nikola Kojo i zabrana filma i poslednji u nizu, slučaj Janko Baljak javno Pink etiketiranje za izdajnika.
Ono što je sigurno da, kada se ovako naređaju jedan iza drugog, vidi se da svi ti „slučajevi“ nisu slučajni. I nisu to jedini primeri da se ljudima koji se usprotive gluposti, primitivizmu i jednoumlju uzvraća“prekoračenjem nužne odbrane“.
Svaka politička partija na vlasti ima pravo da zastupa svoju ideologiju i vrednosti koje propagira dok je to u skladu sa zakonom, ali u ovim slučajevima postoji opravdana sumnja da taj sklad nije ispoštovan. Takođe i način na koji to radi određena politička partija ili koalicija govori mnogo toga o njoj.
Svi ovi ljudi usudili su se da na neki način ukažu na velike propuste u funkcionisanju državnog sistema. Nije prvi put da je to neko radio. U ovim slučajevima, međutim, država tj. njena vladajuća struktura na čelu sa Srpskom naprednom strankom i njenim kolaboracionistima procenila je da zbog ugleda i uticaja koje reči ovih ljudi imaju u javnosti, upotrebi svo raspoloživo oružje kako bi diskreditovala one koji se usuđuju da iskažu neslaganje sa njenim brljotinama.
Umesto da podrži svog ministra Vladana Vukosavljevića koji se usudio da primeti, što mu je i posao, da rijaliti emisije ne bi smele da se prikazuju u otvorenom, svima dostupnom programu, već na kanalima koji se posebno plaćaju, dopustili su da ga danima blate oni koji su odgovorni za nepoštovanje zakona u toj oblasti.
Vlasti u pristojnim uređenim zemljama vode računa o mentalnom zdravlju svojih građana i zaštiti njihovih prava, brinu o zdravom duhovnom i intelektualnom razvoju mladih. Trenutna vlast otvoreno podržava sve vidove prostakluka i primitivizma, što je u skladu sa vekovnom tezom da što imaš manje informacija, a više se zabavljaš, otpor gluposti , tiranaiji i diktaturi je sve slabiji. Hleba i igara – princip koji primenjuje vlast usavršen do brutalnosti.
U slučaju Baljak I Trifunović brutalnost sa kojom su plaćeni glasnogovornici vlasti preko tabloidnih medija pokušavali što brže i što efikasnije da uruše ugled i ličnost onih koji su se usudili da kontriraju vlasti, dostigla je neslućene granice.
Insistiranje na tome da svi moraju misliti i govoriti isto nije nepoznato u istoriji, ali je u savremenom svetu i novim tehnologijama skoro neizvodljivo. Zato nam predsednik vodi javnu bitku sa twiterom u svakoj mogućoj prilici, a kao slučajno se sve vise kablovskih operatera odlučuje da u svojoj ponudi izostavi televiziju N1.
Građanska Srbija i pored svih pritisaka ne gleda nemo kako nas zatupljujete. Traži da se poštuju zakoni, ne srozavaju prihvaćeni moralni i vrednosni standardi i da se javnim linčom ne ugrožavaju oni koji misle i govore drugčije. Ne postoji način da se ućutkaju svi zdravomisleći umovi, a za prekoračenje nužne odbrane se sudi kad tad.
