ŽENEVA - Tokom održavanja seminara „Angažovanje parlamenata u oblasti ljudskih prava: Određivanje primera dobre prakse i i novih mogućnosti za delovanje“, učestvovala sam kao predstavnica Narodne skupštine Republike Srbije. 

Za učešće na seminaru me između ostalog kvalifikovalo mesto u Odboru za ljudska i manjinska prava, kao i stvarno zalaganje za bolji status predstavnika nacionalnih zajednica u Republici Srbiji. 

Kao članica Lige socijaldemokrata Vojvodine podnela sam amandmane na predloge dva zakona koja su bila u skuppštinskoj proceduri, a odnosili su se na prava nacionalnih manjina.

Naime, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Predlog zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koji je Narodnoj skupštini podnela Vlada, podnela sam amandmane koji su dobili podršku na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravost polova, a takođe ih je prihvatila i Vlada, tako da su postali sastavni deo ovih zakona kada je bilo glasanje. Amandmani su se odnosili na obezbeđivanje prava narodnih poslanika koji su pripadnici nacionalnih manjina da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije obraćaju na svom maternjem jeziku i pismu. 

Iskustvo sa konferencije u organizaciji Ujedinjenih nacija koja je održana u Ženevi, ukazalo je na potrebu parlamentarne akcije, bilo da je u pitanju rad skupštinskog odbora ili rada Vlade, u smislu primene preporuka Ujedinjenih nacija koje bi imale smisla. Tom prilikom su navedeni primeri većeg angažovanja nacionalnih parlamenata u smislu podrške Saveta UN za ljudska prava ili Komiteta UN za eliminaciju diskriminacije žena. 

Jedna od diskusija na seminaru je prikazala potrebu za saradnjom nacionalnog parlamenta sa izvršnim organima vlasti, budući da je to cilj rada nacionalnih mehanizama za praćenje i nadzor, te podnošenje izveštaja evropskim institucijama iz domena zaštite i očuvanja ljudskih prava. 

Jedan od zaključaka konferencije odnosio se na činjenicu da su najvažnije tačke u promovisanju ljudskih prava upravo parlamentarna nadležnost u oblastima usvajanja zakona, nadzora nad radom Vlade, usvajanja državnog budžeta, odobravanje ratifikacije međunarodnih ugovora i pitanja u vezi važećih rezervi, kao i angažman medija, građana i javnosti. Predstavljen je na ljudskim pravima zasnovan pregled zakonodavstva i budžeta jakih parlamentarnih odbora za ljudska prava i o proaktivnom pristupu parlamenta, kada su tema ratifikacije međunarodnih ugovora i povlačenje stavljenih rezervi. Tom prilikom je bilo reči o uključenosti parlamenta u razvoj nacionalnih akcionih planova za ljudska prava (u Srbiji na primer i Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina) 

Više od jednom je naglašeno da parlamenti, a posebno njihovi odbori za ljudska prava imaju ključnu ulogu u promociji i zaštiti ljudskih prava. 

Na samom kraju u delu sa zaključcima se govorilo o ciljevima održivog razvoja koji se zasnivaju na konvencijama o ljudskim pravima, a mogu doprineti napretku u realizaciji Agende za održivi razvoj do 2030. godine. Dugoročno, to znači da država primenom ovih konvencija osigurava poštovanje koraka ka Ciljevima održivog razvoja. 

U Srbiji je ova veza, iako očigledna – još uvek slabo vidljiva, jer se ne vidi sveobuhvatan pristup, kojim se promoviše stvarna sinergija u planiranju, implementaciji, monitoringu i evaluaciji. Danas, u trenucima kada se preispituje tekst Nacrta strategije socijalne zaštite, nevladin sektor traži dodatne konsultacije zbog manjkavosti teksta i mera koje Nacrt strategije predlaže. 

Sa druge strane, u zaštiti i očuvanju ljudskih prava u najširem smislu, veliki zadatak koji je pred nama odnosi se na izbor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – gde postupak kasni, nadležni organi pokazuju nezainteresovanost, dok stručna javnost ukazuje na gruba kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.  

Ova konferencija je pomogla da se vidljivije uoče nedostaci koji postoje u odnosu izvršne vlasti i parlamenta, kao i posao koji nam preostaje da bi se stanje u oblasti ljudskih i manjinskih prava u Srbiji dovelo do zavidnog nivoa. 

Autorka je narodna poslanica 

Narodne skupštine Republike Srbije i 

članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova