Predsednik Republike Srbije Aleksandra Vučić, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, predstavio je niz novih mera kojima se povećavaju kazne za različita krivična dela, koje će biti drastično i drakonski povećane za sva krivična dela sa elementima nasilja, od nasilja u porodici do ubistava, jer imamo veoma blagu kaznenu politiku kojom su kazne bile u najvećem procentu minimalne ili ublažene, te da će se ići na povećanje kazani od 35% do 50%.
Kao primer izneo je podatke da je za krivično delo silovanje, u Krivičnom zakoniku, zaprećena kazna zatvora od tri do 12 godina, ali da je u 36% slučajeva izricana kazna od tri godine, a do pet godina 33%, što je ukupno manje od 70%. Sličan primer naveo je i za krivično delo teška krađa, gde je oko 62% izrečenih kazni bilo od šest meseci do godinu dana zatvora.
Teška krađa (obijanje, provaljivanje stanova, kasa i dr.) ubraja se u najpretežnija krivična dela imovinskog kriminaliteta - koji čini oko 70% svih krivičnih dela i za njega je u Krivičnom zakoniku propisana kazna zatvora od najmanje jedne do osam godina zatvora (opaska autora).
Kao još upečatljiviji primer izostanka adekvatne kaznene politike naveden je primer krivičnog dela proizvodnje i prometa opojnih droga gde je skoro 80% učinilaca osuđeno na kaznu zatvora do pet godina, (iako je za ovo krivično delo zaprećena kazna od tri do 12 godina zatvora i uglavnom se radi o recidivistima – opaska autora).
S tim u vezi, Liga socijaldemokrata Vojvodine podržava inicijativu za smanjenje stope kriminala i ukazuje da nerešena i loše presuđena krivična dela, koja pogađaju običnog čoveka i slabe osećaj bezbednosti, nisu i ne mogu biti rešeni nacionalnom politikom isključivo zasnovanom na centralnom upravljanju policijom, porastu broja policajaca, zatvora i izmena krivičnih zakona, uključujući i najavljeno drastično povećanje kazni, ukoliko i dalje izostane njihova primena u praksi, jer za efikasno i efektivno kažnjavanje učinilaca krivičnih dela nije od značaja visina kazne, već njena izvesnost.
U tom kontekstu Liga socijaldemokrata Vojvodine ponovo ukazuje da je vreme da napustimo nacionalne političke stereotipe i da se ustremimo na pozitivni moralni osećaj za bezbednu zajednicu gde živimo.
Vreme je da shvatimo da se kriminal i strah od kriminala realno može smanjiti u svakoj od naših lokalnih zajednica samo koherentnom akcijom svih društvenih subjekata u mikrosredini, koji mogu otkriti korene kriminaliteta i pronaći najbolje metode da se njihovi učinioci stave pod kontrolu.
Vreme je i da naši gradovi i sela preuzmu odgovornost, da usmere policijsku, socijalne i ekonomske službe prema sredinama i porodicama koje su podložne da regrutuju sledeće generacije „opasnih momaka“.
Adolescenta koji krade da bi kupio drogu, treba „lečiti“ ili, još bolje, sprečiti novu generaciju delikvenata, menjajući iskustva koja ih predodređuju da postanu delikventi, jer neke studije pokazuju da je osam procenata dece i maloletnika bilo odgovorno za više od 70% svih krivičnih dela.
Pri tome ne treba zaboraviti da su svi učinioci teških i ponovljenih krivičnih dela bili adolescenti i da su to ljudi koji su, pored svog siromaštva, vaspitani u nepovoljnim socijalnim uslovima.
Porast realnog kriminaliteta ne treba samo pripisivati dubokim promenama u društvu i prazninama u pravosuđu, vaspitnom sistemu ili našim neuspesima u ohrabrivanju naše dece u pravcu poštovanja pozitivnih društvenih normi, ali ako stvarno želimo smanjiti stopu kriminaliteta, a time pojačati i pomoći njegovu prevenciju, onda se u toj aktivnosti, kao do sada, nikako ne može računati samo na policija, tužilaštvo i sudovi, koji centralizovanom organizacijom i upravljanjem iz vrha vlasti izolovani od lokalnih samouprava i, objektivno, nisu u stanju to postići.
Zločin ne samo da neće biti eliminisan, već će i dalje da ozbiljno nagriza i ugrožava društvo.
Redukcija kriminaliteta nikako nije moguća bez naglašene važnosti lokalnih pristupa problemu i bez razvoja lokalnih službi, jer je uspostavljanje osećaja bezbednosti u našim lokalnim zajednicama, pre svega, organizacioni izazov, a ne pooštrena kaznena politika za koju je malo izvesno da će delotvorno biti sprovedena u praksi.
Na ovaj problem Liga socijaldemokrata Vojvodine ukazuje gotovo tri decenije i u tom pravcu stalno pokreće inicijativu da lokalne zajednice u AP Vojvodini konačno dobiju efikasnu policiju, tužilaštva i sudove koji će uz druge društvene subjekte multidisciplinarno i direktno „napadati“ uzroke zločina u lokalnoj zajednici, i čime će se u AP Vojvodini, konačno, umesto reaktivnog postupanja na bezbednosne izazove započeti sveobuhvatan, proaktivan rad u korist građana i građanki – pojedinca.
Autor je predsednik Stručnog saveza za odbranu i bezbednost i član Glavnog odbora LSV
