Juče je ministar policije Stefanović dr Nebojša u Palati Srbija afirmativno predstavio Priručnik Policijsko-obaveštajni model i dokument Strateška procena javne bezbednosti, koji su prvi put kod nas urađeni po evropskom modelu, uz finansijsku podršku švedske vlade i po modelu švedske policije (Intelligence-Led Policing – ILP, op. autora). 

On je, takođe, ovom prilikom predstavio i Stratešku procenu javne bezbednosti, kojom se pohvalio da su identifikovani najbitniji bezbednosni izazovi i prioritetne oblasti u radu policije u narednih pet godina, dajući značaj proaktivnom postupanju policije i približavanju policije građanima, ali i jačanju poverenja, kako bi bila bolja međusobna komunikacija i saradnja između policije i građana za veću bezbednost i, kako bi imali službu koja funkcioniše u skladu sa najboljim evropskim standrardima na putu ka Evropskoj uniji.

Pri tome, ministar Stefanović je i ovaj put predstavljajući donesena pravna akta najavio da MUP pokreće sveobuhvatne reforme koje će povećati efikasnost policije, pri čemu je propustio da upozna javnost kako je švedski projekat za obaveštajni rad policije utemeljen i održiv samo u uslovima decentralizacije policije kao što je to slučaj u Švedskoj (ali i u drugim razvijenim evropskim državama), gde lokalna policija Švedske svake kalendarske godine zaključuje ugovor o javnoj bezbednosti sa svojom lokalnom samoupravom i u kojem ugovorne strane definišu specifične prioritete i potrebe lokalne samouprave. I to: bezbednost stanovanja, regulacija saobraćaja (ne samo kontrola, kao što je naša praksa, op. autora), bezbednost škola i suzbijanje narkomanije. Ovim ugovorima se, takođe, preciziraju i njihove međusobne obaveze i na kraju godine, po isteku ugovora, polažu se računi lokalnoj samoupravi, a ne MUP-u, kao što je u nas slučaj, gde MUP „organizuje rad policije u lokalnoj samoupravi“ tako što područnim policijskim upravama ne dozvoljava da imaju ni svoj sajt na internetu, a kamoli da autonomno obavljaju poslove javne bezbednosti za račun građana/građanki u lokalnim samoupravama. 

Otuda pompezno saopštenje ministra o pokretanju sveobuhvatnih reformi koje će povećati efikasnost policije javnost više i neshvata ozbiljno, jer pokušaj decentralizacije MUP-a nije uspeo ni 2008. godine, kada su na inicijativu, i uz novčanu pomoć Nacionalnog policijskog direktorata Kraljevine Norveške, u MUP-u pokrenuti projekti: JU-NO1, JU-NO2, JU-NO3 i JU-NO4 u cilju razvoja metodologije problemski orijentisanog rada policije, s željom da se ovakvim konceptom rada policije stvori veća komunikacija između policije i stanovništva. Projekti su sprovedeni na području AP Vojvodine, što je od posebne važnosti, uzevši u obzir multietničnost ove regije, kao i u pojedinim policijskim upravama na teritoriji Srbije, da bi se na kraju nedovoljnom inicijativom MUP-a, kao i do sada, uglavnom svelo na deklarativno opredeljenje čelnika policije za unapređenjem saradnje sa građanima/građankama, bez realizacije u praksi. 

Isto tako, zbog svoje arhaične organizacije i koncepcije milicije iz 90-tih godina, kada pred policijsku organizaciju nisu bili postavljeni visoki evropski standardi, teško je poverovati da je valjano izvršena i predstavljena Strateška procena javne bezbednosti, jer se ocene i procene stanja javne bezbednosti u MUP-u, uglavnom, baziraju na manifestovanim statističkim pokazateljima o učinjenim krivičnim delima i prekršajima, koje evidentiraju: policija, tužilaštvo ili prekršajni sudovi, dok se bazični indikatori bezbednosti ne istražuju iz prostog razloga što ne mogu biti vidljivi bez ispitivanja i anketiranja lokalane javnosti.

Osim toga, u Srbiji ne postoji jedinstven i sveobuhvatan sistem praćenja i procene stanja bezbednosti, koji bi mogla da koristi svaka lokalna samouprava, zbog čega se opravdano sumnja da i Strateška procena javne bezbednosti nije valjano urađena, pošto ne omogućava da se na odgovarajući način utvrde problemi sa kojima se građani i građanke svakodnevno suočavaju u mestu u kom žive. 

Bezbednosnu politiku, kakva se sprovodi u Evropskoj uniji, moguće je pravilno kreirati samo ako se razumeju potrebe građana/građanki i zato je „građanin/građanka“ polazna tačka svakog ispitivanja stanja javne bezbednost, jer jedino u kontaktu sa njima i jedino razumevanjem njihovih bezbednosnih problema, policija može da deluje preventivno i da unapređuje javnu bezbednost.     

Ovakva preorijentacija je u punoj saglasnosti s prihvaćenim standardima Evropske unije, kojim policija radi u korist građanina – pojedinca, a ne u korist jake policijsko-birokratske strukture, kojoj država više neće, nego što ne može da se suprostavi, zbog čega je policijska birokratija, centralizovano organizovana, postala birokratija bez nadzora. 

Svi se nadamo da će ministar Stefanović pri pokretanju sveobuhvatne reforme policije imati na umu da građani i građanke ne žele da vide policiju kao vladinu instituciju zaduženu isključivo za sprovođenje zakona u kojoj nema naglašene odgovornosti pojedinaca, već žele da policiju, konačno, vide kao deo javnosti.