Polazeći od dva veka duge istorije Vojvodine konstatujemo da je današnja Autonomna pokrajina Vojvodina utemeljena na antifašističkoj borbi i delo je svih njenih naroda i građana. Antifašizam mora ostati temelj na kome je, kao vrednosnom konsenzusu, zasnovana i Vojvodina u 21. veku. Svi stanovnici Vojvodine jednaki su pred zakonom i ravnopravni nezavisno od nacionalne, religijske, rodne, zavičajne, kulturne pripadnosti, seksualne orijentacije ili političkog opredeljenja. Protivimo se svim nacionalizmima i borićemo se bez kompromisa protiv njihovog krajnjeg ishodišta – fašizma kao i primene fašističkih i uopšte totalitarnih metoda u društvenoj praksi. Antifašizam za nas nije samo pitanje prošlosti, već i ravnopravnog i slobodnog života svakog građanina u budućnosti. Stvorićemo uslove za krivično gonjenje svih počinilaca ratnih zločina i pljačke, kao i lustraciju za političke inspiratore rata, represije i diskriminacije iz poslednje decenije 20. veka. Krivično procesuiranje i lustraciju smatramo preduslovom bez koga se teško može izgraditi demokratsko i na antifašizmu zasnovano društvo u Srbiji. U AP Vojvodini, čiji smo istorijski, regionalni i politički subjektivitet odlučni da sačuvamo i stalno unapređujemo sa ciljem stvaranja modernog, društveno i ekonomski najrazvijenijeg dela Srbije, odlučni da sprovodimo jasnu politiku u interesu svih građanki i građana pokrajine, donosimo:
MEMORANDUM O BUDUĆNOSTI VOJVODINE
I BOGATA VOJVODINA – JAKA SRBIJA
Prioritet našeg delovanja jeste organizovanje Republike Srbije kao regionalizovane i decentralizovane sekularne države i borba za autonomna prava i status Vojvodine sve dok se ne realizuje ideja o zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, uz vraćanje imovine i prava na izvorne prihode. Navedene nadležnosti AP Vojvodine moraju biti garantovane Ustavom. Sva prava koja tražimo za Vojvodinu predlažemo u skladu sa lokalnim posebnostima i kada je reč o drugim regionima i pokrajinama definisanim Ustavom Republike Srbije. Najšira autonomija Vojvodine podrazumeva i spuštanje nivoa nadležnosti bliže građankama i građanima. Samo ekonomskim razvojem i povećanjem životnog standarda koji bi omogućila puna autonomija, bilo bi moguće sprovođenje strateškog plana za zaustavljanje masovnog iseljavanja stanovništva iz Vojvodine. Ubrzana depopulacija usled sve izraženijeg siromašenja i beznađa je jedan od najvećih problema naše pokrajine. U ekonomskom napretku Vojvodine posebna se pažnja mora posvetiti razvoju organske poljoprivrede i pratećih industrija, uz zaustavljanje dosadašnjeg bahatog odnosa prema prirodnim resursima, kroz kreiranje ekoloških politika koja će imati za posledicu „čistu“, a ne smećem zatrpanu Vojvodinu.
U Vojvodini živi najmanje 27 nacionalnih zajednica i kao takva, ona predstavlja jedinstven koncept suživota, Evropu u malom. Skupština AP Vojvodine je, sa svojih šest jezika u službenoj upotrebi, jedan od najmnogojezičnijih parlamenata u Evropi, Evropski parlament u malom. Svaka od vojvođanskih nacija donela je u našu pokrajinu svoje specifičnosti u kulturi, jeziku, običajima, tradiciji, a ono što čini posebnost Vojvodine jeste mešanje svih ovih kultura u jedan dodatni ‒ vojvođanski identitet. “Vojvodina za sve nas” je slogan kojim želimo da se rukovodimo kako bismo izgradili bolju budućnost za sve naše građanke i građane. Vojvodina je multikulturalna, ali mi želimo da Vojvodini vratimo njenu interkulturalnost koja je duboko poljuljana zbog ratova iz devedesetih godina 20. veka i zbog militantnog nacionalizma, koji i danas postoji u Srbiji. Interkulturalnost je vrednost koju želimo da promovišemo, zasnovanu na duhu vojvođanske tolerancije i stvaralačke komunikacije. Zalagaćemo se za isticanje vojvođanskih kulturnih znamenitosti, simbola, ličnosti, za sve ono zbog čega je Vojvodina i danas i uprkos svemu kulturna avangarda Srbije. Zalagaćemo se za oživljavanje postojećih vojvođanskih institucija kulture i za njihovo oslobađanje iz nacionalističkih provincijalnih okova.
II DEMOKRATIZACIJA DRUŠTVA
Tražimo slobodne izbore, oslobađanje i pluralizaciju medija, kao i najoštrije kažnjavanje upotrebe nasilja, koje se primenjuje u cilju ukidanja nevoljnih razlika u društvu i političkoj borbi. Nezavisno i od političkih pritisaka slobodno pravosuđe, temelj je vladavine prava i pravne sigurnosti u društvu. Snažno se zalažemo za jačanje institucija i borićemo se protiv njihovog daljeg urušavanja. Zahtevamo dosledno poštovanje prava na obrazovanje i informisanje na jezicima svih nacionalnih zajednica u Vojvodini, kao i dosledno poštovanje kulturne autonomije nacionalnih zajednica i poštovanje propisa o službenoj upotrebi jezika i pisama. Insistiramo na doslednom poštovanju principa sekularnosti u društvu i odvojenosti crkve i države. Obrazovni sistem je u obavezi da podstiče kritičko mišljenje i društvenu pluralnost, na naučnim principima. Bez poštovanja svih navedenih principa nema modernog, pluralnog i demokratskog društva.
III EVROPA BEZ ALTERNATIVE
Evropske integracije su ključni politički, ekonomski, kulturni i civilizacijski okvir za razvoj i modernizaciju Srbije. Samo punopravno članstvo Srbije u EU i NATO garantuje politički, društveni, ekonomski i civilizacijski napredak Srbije. Osim toga, u pitanju je jedina brana trenutno krajnje destruktivnom ruskom uticaju na Balkanu, koji podstiče korumpirane, autokratske i ekstremističke strukture u našem društvu. Bez otvorenog i snažnog pokretanja procesa evroatlantskih integracija, Srbija i dalje ostaje zarobljenik onih političkih i bezbednosnih struktura koje su je gurnule u rat sa najbližim susedima i sa najrazvijenijim demokratskim društvima Zapada. Evroatlantske integracije predstavljaju simbol pripadnosti Srbije vrednostima i civilizaciji modernog zapadnog sveta. Ovu pripadnost dobro osećaju svi oni ljudi koji napuštaju našu zemlju, masovno odlazeći na Zapad, gde se osećaju kao kod kuće. Neophodno je da takvu kuću stvorimo u našoj zemlji.
IV POMIRENJE – SUSEDI NA PRVOM MESTU
Svaka evropska i demokratska politika mora naše najbliže susede i suživot u regionu da tretira kao politički prioritet. Srbija mora da prestane sa mešanjem u unutrašnja pitanja država u regionu, pod lažnim izgovorom zaštite srpskog naroda.
Takva politika Srbije ne doprinosi unapređenju, nego – naprotiv ‒ komplikuje i otežava položaj srpske zajednice u zemljama regiona. Nacionalistička Srbija će uvek predstavljati središnji faktor nestabilnosti u regionu. Zbog istorijskog iskustva, nedavnih ratova, države u regionu ovakvu politiku smatraju opasnom i pretećom, što je prepreka pomirenju i trajnom miru na Zapadnom Balkanu. Potrebna nam je drugačija regionalna politika. Umesto bavljenja Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom, Srbija mora da se okrene sebi i sopstvenom društvenom, ekonomskom i kulturnom razvoju. Demokratska i evropska Srbija može da bude samo dobar sused i partner svima u regionu, dok će nacionalistička Srbija uvek biti pretnja svima u okruženju. Srbija mora biti spremna da prihvati realnost na Kosovu, nastavi briselski dijalog, u okviru koga bi, kroz dogovor sa kosovskim društvom, pronašla rešenje za zajedničku budućnost koje će, između ostalog, podrazumevati i pravno obavezujući sporazum potpisan sa obe strane.
Sve potpisnice ovog Memoranduma se obavezuju da će sprovotiti proklamovane ciljeve u skladu sa svojim mogućnostima, koristeći odgovarajuće i za sebe najprihvatljivije metode.
