- Govorili su to su samo grupice odrpanaca, grupice zavedene omladine, a onda smo počeli da gledamo kako se te grupice pretvaraju u grupe, a te grupe u čitave legije uvežbanih batinaša i ubica, sa kojima su se naši očevi i dedovi već obračunavali - istakao je Čanak.

Evropa zidana na antifašizmu

Lider LSV je rekao da ne treba zaboraviti moralnu snagu koju su imali oni koji su odlazili u Španiju tridesetih godina prošlog veka da se bore za svoja ubeđenja, protiv fašizma.

- Te internacionalne brigade su bile i ostale osnove na kojima je posle zidana antifašistička borba u čitavoj Evropi. Nemojte zaboraviti da je upravo ideja cele Evrope zasnovana na antifašizmu, koje kao da se neko u ovoj zemlji stidi - rekao je on. Čanak je podsetio i da je za vreme radikalske vlasti u Novom Sadu sklonjena bista Čaki Lajoša, a njegov trg preimenovan, a da demokratske vlasti nisu uklonile ogroman spomenik antisemiti Jaši Tomiću, koji su podigli radikali.

- Zašto? Zato što uvek postoji neka sumnja da li ćemo se zameriti fašistima. Liga socijaldemokrata Vojvodine nikada nije imala problem da se zameri fašistima i nikada neće imati problem da im se suprotstavi - rekao je Čanak. On je podsetio da je Liga spremno izašla na ulice kada su pre četiri godine neonacisti pokušali da naprave paradu u Novom Sadu, i zapitao se kako to da država ne može da se suprotstavi takvim grupama.

Mobilizacijom protiv antiratnih aktivnosti

Lider LSV je podsetio da su ljudi tokom devedesetih moblilisani i slati na ratišta da ne bi pravili antiratne akcije, i zapitao ko će da odgovara za to što su istovremeno iz kuća izbacivani ljudi koji su bili nepoželjne nacionalnosti.

- To sam prošao jednom u životu. Jednom sam gledao Hrtkovce, jednom sam gledao Slankamen, Bešku, jednom sam gledao sva ona mesta iz kojih su po noćima, bacajući im bombe u kuće, isterivali Hrvate. Jel se sećate toga? Nemojte slučajno da je neko zaboravio. Jer, to nije borba naših predaka, oni su svoje borbe dobili. Ovo je naša borba, koju ćemo, ako ne budemo dobili i ako ne budemo pobedili, ostaviti našoj deci - upozorio je Čanak. Lider LSV je rekao da dok je on živ neće dozvoliti da se ljudi u Vojvodini dele na bilo koji način osim na poštene i nepoštene, na časne i nečasne, na dobre i loše.

- Svaka druga podela je nedozvoljena - istakao je on. 

Suprotstavljanje zbog zaštite slobode

On je podsetio da je i četrdesetih i devedesetih godina prošlog veka jedna stvar ljude nosila u borbu protiv ogromnih mašina za ubijanje - potreba za slobodom.

- Niko od nas nema pravo da nekome drugom kaže ni jednu reč zato što govori maternji jezik, što ide u crkvu svojih predaka, što hoće da dete školuje i vaspitava na način koji odgovara njihovoj tradiciji. A mi smo došli u poziciju da nas sve zajedno gledaju popreko - istakao je lider LSV. Čanak je rekao da je pre 20 godina pitanje bilo „da li ćeš ostati čovek ili biti krpa", navodeći da danas niko ne govori o osam miliona Nemaca koji su izginuli u Drugom svetskom ratu, jer su se oni osramotili pošto se nisu dovoljno suprotstavili fašizmu.

- Ja mom sinu mogu da pogledam u oči i da mu kažem: vidiš sine, bio sam da se suprotstavim. Na žalost, prilika za suprotstavljanje je i danas - istakao je Čanak navodeći da je borba protiv fašizma tačka o kojoj nema razgovora.

- Zato mora da se zna ko je i gde i kako, krio i štitio Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Gorana Hadžića. Mora da se zna ko plaća i organizuje sve ove fašističke grupacije koje idu okolo, batinaju ljude i prave se da su veliki patrioti - istakao je Čanak dodajući da Vojvodina može postojati samo kao zajednica ravnopravnih i slobodnih ljudi, slobodnih građana, svih vera, nacija i svih političkih demokratskih opcija.

Akcenat na suživotu, a ne na podelama

Pored Nenada Čanka, na večerašnjoj tribini govorili su i direktor Muzeja Vojvodine Uglješa Belić, zavičajni istoričari Antal Kočiš i Pal Červenak i profesor istorije Tibor Kišimre. Prisutne je prvo pozdravio predsednik Opštinske organizacije LSV Bačka Topola Karolj Vekonj, koji je istakao da „smo danas tu da kažemo ne podelama, ne mržnji, ne fašizmu, ne ratovima".

- Danas smo tu da kažemo - Vojvodina je naša kuća, Bačka Topola je naša kuća, da smo jednaki, da smo ravnopravni, fašizam ovde neće proći. A garant ste vi koji ste došli ovde večeras i garant su građanke i građani Bačke Topole - istakao je Vekonj. Direktor Muzeja Vojvodine Uglješa Belić prisutne je upoznao sa istorijskim vezama mađarskog i srpskog naroda u Vojvodini, a akcenat je dao na suživot, a ne na sukobe i krvoproliće. Kako je podsetio, još od srednjeg veka ugarski i srpski dvor su bili rodbinskim vezama. Takođe, Belić je istakao da je u Vojvodini prema popisu iz 1880 godine živelo oko 1,2 miliona stanovnika od čega 35 odsto Srba, 25 odsto Nemaca i nešto više od 22 procenta Mađara, kao i Hrvati, Slovaci, Rumuni i Rusini, a da je tri decenije kasnije broj stanovnika povećan za 300.000.

- To potenciram zato što to pokazuje da je Vojvodina bila željeno mesto za život. Što naravno treba da bude i danas - naveo je on.

Zločini Hortijevih vojnika ojačali antifašizam

Belić je ukazao da je Trijanon ostao u sećanju mađarskih nacionalista i revizionista kao velika istorijska nepravda, kao i da je ta nepravda u velikoj meri odredila učešće Mađarske u Drugom svetskom ratu. Kako je istakao, vrlo brzo po ulasku mađarskih trupa u Bačku desile su se velike tragedije, među kojima i Racija.

- Uporedo sa zločinima Hortijevih mađarskih vojnika, antifašizam je u Vojvodini jačao, tako da na kraju rata imamo veliki broj partizanskih jedinica koje su formirane na višenacionalnoj platformi, mada je bilo i jedinica formiranih na nacionalnoj osnovi, kao što je bila „Petefi brigada", kao i jedna slovačka brigada - zaključio je Belić. Zavičajni istoričar Antal Kočiš govorio je o naseljavanju Jevreja u Bačku Topolu, zavičajni istoričar Pal Červenak o Petefi brigadi u kojoj je više od polovine boraca, odnosno oko 600 bilo upravo iz Bačke Topole, dok je pofesor istorije Tibor Kišimre prisutne upoznao sa antifašističkim pokretom na teritoriji Bačke Topole pre 1941. godine.

Najorganizovaniji antiratni pokret u Vojvodini

Gosti na tribini bili su i preživeli borci Petnaeste vojvođanske partizanske brigade„Petefi Šandor", članovi boračkih porodica, kao i Eitan Silbiger, predsednik jevrejske organizacije „Chabad Srbija". Nakon tribine otvorena je izložba fotografija sa antiratnog skupa koji je održan 8. aprila 1992. godine u Staroj Moravici ispred mlina za papriku. Izložbu su otvorili lider LSV Nenad Čanak i Irena Čubela supruga Ferenca Čubele, poznatog antiratnog aktiviste i prvog predsednika SVM-a, koji je i organizovao taj antiratni skup.

- Antiratna događanja koja su počela novembra 1991. godine i nastavila se praktično cele 1992. godine, uključujući i ovo konkretno 8. aprila, predstavljaju veovatno najsvetlije tačke antiratnog pokreta koji se pojavio na teritoriji Vojvodine. Nezaobilazno ime toga pokreta je svakako gospodin Ferenc Čubela koji je bio jedan od najistaknutijih ljudi toga vremena. Mislim da je u ime svega onoga što se dogodilo, i u ime svih onih koji nisu doživeli da danas budu sa nama, važno je da se to nikada ne zaboravi - istakao je Čanak. On je dodao da je antiratnih dešavnja bilo i u drugim mestima u Srbiji, ali da je najjači i najorganizovaniji antiratni pokret bio u Vojvodini.