Novi Sad - Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, ocenjuje za Danas da je vlada Mirka Cvetkovića, ispunila većinu evropskih ciljeva Srbije, ali i da široka koalicija okupljena u toj vladi nije imala kapacitet da ponudi više sistemskih rešenja za Vojvodinu, a da je jedina od njih koja je izborena - mogućnost da ona ima imovinu.
Čanak ukazuje da je veliki problem kada na odgovornim funkcijama postoje ljudi koji su nemaju dovoljnu težinu da se suprotstave partijskoj centrali zarad interesa građana i da će pomoći svojim političkim uticajem gde god to od njega bude zatraženo, pa i na mestu budućeg pokrajinskog premijera.
- Pri pravljenju predizborne koalicije 2008. i prilikom konstruisanja vlade, prioriteti su bili jasni - liberalizacija viznog režima, završetak saradnje sa Hagom i usvajanje zakona iz evropske agende. Te stvari smo uspešno radili, jer one su bile neupitne. U ovom trenutku, ako se ne varam, usvojeno je već preko 180 zakona iz evropske agende. Ukupna koalicija koja je napravljena da bi se sastavila vlada Mirka Cvetkovića jednostavno nije mogla da ide u sistemska i strateška rešenja i razrešenja. Verovatno jedina sistemska stvar koju je Vojvodina dobila jeste pravo na imovinu. To ne znači da je sva imovina vraćena, štaviše. Ali, samim tim što se pojavila mogućnost da Vojvodina ima svoju imovinu, ispunjen je jedan od pet osnovnih programskih ciljeva koje LSV ima u domenu vojvođanske autonomije, a to su, podsetiću, zakonodavna, izvršna, sudska vlast, pravo na imovinu i izvorne prihode, i sve to zagarantovano Ustavom. To znači da je taj deo našeg programa ispunjen - kaže Nenad Čanak u intervjuu za Danas.
NESPORAZUM SA LDP
Već ste najavili da ćete ponovo na izbore ići u koaliciji sa DS-om. Imate li neke uslove?
- Ići ćemo onako kao što to stranački organi zaključe. Ali za sada je mišljenje da na lokalnom i pokrajinskom nivou idemo samostalno ili sa nekim lokalnim tipom udruživanja. A, na republičkom nivou, s obzirom na to da imamo već petnaest godina saradnju sa DS, mi doprinosimo listi čiji je nosilac svojim glasovima i ništa ne tražimo zauzvrat. Oni nama pomažu oko našeg prelaska cenzusa, što nam je neophodno zbog centralističkog izbornog zakona koji se i danas održava.
U čemu ste bliski, a u čemu se ne slažete sa DS?
- Mi sa DS delimo neke vrednosti, na prvom mestu u domenu spoljne politike, u smislu te beskompromisnosti na evropskom putu. Takođe, sa njima delimo i antifašističku tradiciju, socijalnu odgovornost i tako dalje. Ne slažemo se oko stepena i načina decentralizacije Srbije i oko političke uloge srednjeg nivoa vlasti.
Prema programskim opredeljenjima, čini se da vam je ipak LDP najbliži. Zašto ste odbili mogućnost da sa Čedomirom Jovanovićem pravite koaliciju?
- Moja baka je govorila „novo sito o klinu visi“, što bi značilo dok se to ne oproba u praksi, sve to izgleda lepo i krasno. LSV ima 21 godinu kontinuiteta svoga programa, i ne samo to, nego je preležavala razne dečje bolesti, prolazila kroz razne izazove i iskušenja i iz njih izašla kao zrela i odgovorna politička grupacija. Mi smo išli sa kolegama iz LDP u koaliciju 2007. godine. Zajednički smo se suprotstavili donošenju ovog Ustava godinu dana ranije, koji je do dana današnjeg ostao jedna od najvećih političkih sramota, kada se uzme u obzir stepen falsifikovanja i krađe koji je na referendumu sproveden da bi taj ustav bio donet. Pa čak, i uz svu tu krađu u Vojvodini referendum nije uspeo. Dakle, što se tiče tog dela saradnje sa LDP, tu greške nema. Ono gde postoji nesporazum su konkretni potezi gospodina Jovanovića, koji su u izvesnoj meri protivni njegovim deklarativnim zalaganjima.
RUSKE MARIONETE
U slučaju da DS ponovo bude imala mandatara, Ivica Dačić i SPS biće nezaobilazni deo te vlade. I vi ćete im drugi put zaredom dati podršku. Kako to objašnjavate?
- Mnogi su nas sa zaprepašćenjem pitali kako je mogla LSV, posle borbe protiv onog režima, da glasa za Ivicu Dačića, portparola Slobodana Miloševića i eventualnog naslednika na čelu SPS. Odgovor je vrlo jednostavan. Mi kad smo glasali, nismo glasali za to šta će da bude Ivica Dačić, jer bi on to bio svakako. Mi smo glasali protiv toga da Koštunica sastavlja vladu, s obzirom na neopisivo štetočinske rezultate perioda u kojima je on bio premijer Srbije. Potpuno je jasno da se i sada vodi velika bitka zbog toga ko će sastavljati buduću vladu.
Ko i zašto to čini?
- Iza te bitke stoje mnogi interesi. Jedan od tih velikih interesa je interes Ruske Federacije, koja je svojim vrlo netaktičnim i nediplomatskim nastupima potpuno obelodanila svoje namere. A namere su da po svaku cenu izazovu nestabilnost u Srbiji, da se tu upotrebe ekstremističke grupe i kosovski problem, da se na osnovu toga formira „patriotska“ vlada Koštunice, Nikolića i ostalih ruskih satelita, gde bi ta marionetska vlada onda brže-bolje prodala EPS i Telekom ruskim firmama, da bi onda Srbija kroz to trojstvo NIS-a, EPS-a i Telekoma postala marioneta ruske oligarhije. Na taj način bi se usred ujedinjene Evrope napravila ruska baza i nepotopljivi ruski nosač aviona. To je namera, i treba biti vrlo svestan zašto je to tako. Ja sam primetio kako bi ova gospoda iz SNS-a, koja su ranije nudila hleb za tri dinara, sada da ga nude za tri kopejke.
EVROPSKI REZ
Čini se da ste za prethodnih godinu dana ublažili retoriku vezanu za kosovski problem?
- Jedino rešenje kosovskog pitanja moguće je kroz evrointegracije. Bilo kakvo razmišljanje „oni hoće samostalnost, a mi im ne damo“ ne vodi ničemu. Samo kada i Kosovo i Srbija budu u EU, kada među njima ne bude Jarinja i Brnjaka, neće biti ni barikada. Kada ne bude bilo pitanje standarda sa obe strane nepostojeće granice, nego će i jedni i drugi biti usklađeni sa evropskim standardima, onda neće postojati problem, na isti način kao što više ne postoji problem Mađara u Slovačkoj ili Rumuniji na onaj način na koji je postojao pre ulaska tih zemalja u EU. To možda daje mali odgovor i otkuda sada toliko interesovanje za položaj Mađara u Vojvodini. To su još jedini Mađari koji nisu u sistemu EU i sada može još samo iz desnih konzervativnih krugova da se vodi briga o „dijaspori“, koja je uvek omiljena stvar za unutrašnje političke potrebe svakih jalovih desničara. Upravo u tom smislu i postoji toliki antievropski strah kod Koštunice, Nikolića i ostalih ruskih satelita. Jer ako dođe do integracije Srbije u EU, ako dođe do integracije Kosova u EU, kompletan njihov politički esnaf će prestati da postoji, jer više neće imati nad čijom sudbinom da zapomažu.
ŠALTER BEOGRADA
Vojvođanski premijer Bojan Pajtić rekao je da će Vojvodina u 2012. dobiti više od sedam odsto budžeta, koliko joj Ustavom pripada. Da li je to tačno?
- Budžet Vojvodine je predstavljan kao nešto o čemu odlučuje pokrajinska Vlada. Istina je da u budžet natpolovično ulaze transferna sredstva, o kojima ta Vlada ne odlučuje. Drugim rečima, to onda nije budžet, nego najobičniji šalter preko koga država Srbija plaća one koji su i tako budžetski korisnici, što jasno govori o još jednoj prevari kada je u pitanju ta klauzula od sedam posto i činjenici da bez odlučivanja nema ni autonomije Vojvodine. A, kada vama iz Beograda pošalju novac koji sme da se na računima AP Vojvodine zadrži po zakonu samo jedan dan, i to da se namenski prosledi budžetskim korisnicima, tu onda nekakvog odlučivanja nema. Tako se može podići budžet koliko god hoćete. Recimo kada bi se na budžet stavila i policija, ili vojska na teritoriji Pokrajine, pa da se i oni plaćaju, onda bi bio još veći budžet. Znači, transferna sredstva nisu nešto što treba razumeti kao veličinu budžeta. Deo o kojem se odlučuje u Vojvodini je mnogo manji od polovine samog budžeta. Imate situaciju da se Vojvodini duguje šest milijardi dinara za budžet za 2011, a već se u budžetu za 2012. priprema zaduživanje Vojvodine kod komercijalnih banaka?! Dakle, umesto da se naplati ono što vam pripada, ovde se otvara zaduživanje da bi se popunila rupa koja je direktno politička. Ali naravno, to je samo deo ukupnog problema.
BUDUĆI PREMIJER?
Da li biste pristali da obavljate funkciju pokrajinskog premijera?
- Za 21 godinu aktivnog bivanja u politici, samo sam 96 dana obavljao funkciju u izvršnoj vlasti i to dok sam bio generalni direktor Spensa. Tu sam ušao jer su se pojavili problemi koji su morali da se političkim putem razreše. Tako je i bilo. To se odnosi na svaku funkciju u izvršnoj vlasti. Sve gde treba pomoći da se stvari stave na svoje mesto i gde mogu da pomognem svojim političkim uticajem, ja sam spreman da, ako se to zatraži od mene, i uradim. S tim da se odmah razumemo, meni izvršna vlast nikada nije bila, niti je sada, nikakav cilj, niti me to karijerno iole zanima. Ali, postoje trenuci kada neke stvari moraju politički da se razreše.
Glavni je problem u Vojvodini je što vama funkciju, recimo, predsednika Vlade, obavlja potpredsednik neke stranke. S jedne strane, postoje ljudi koji su autentični iako su u strankama. Tu je možda najbolji primer Goran Ješić, gradonačelnik Inđije. To je jedna stvar. Ali kada vi imate ljude, partijske, koji ne mogu i nemaju dovoljnu specifičnu težinu da se suprotstave partijskoj centrali kada su interesi građana u pitanju, e, tu nastaje problem. I to nije samo slučaj na nivou Vojvodine.
U javnosti ste pominjani i kao novi gradonačelnika Novog Sada, naravno, u slučaju dovoljnog broja glasova u Skupštini grada. Da li ćete se kandidovati?
- Ja se nisam kandidovao ni za jednu od tih funkcija. To sve zavisi od procene stranačkih organa gde bi moj angažman bio najkorisniji. Ali je činjenica da je velika količina partijske zaglavljenosti i dobrog dela gradova u Vojvodini upravo zbog toga što ne postoji politički naboj, neophodan za izmenu tog stanja. Vi imate u Novom Sadu situaciju da dve godine ne može da se imenuje načelnik policije zbog sukoba koje ja ne razumem, u vezi s kadrovskom politikom.
(BILSV, 29.12.2011.)