NOVI SAD - Predsednica Omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojana Begović kazala je da se tema Vojvodine i njenog položaja u Republici Srbiji vraća u javni diskurs glasnije nego do sada i privlači pažnju šire javnosti. Ona je u intervjuu za portal Igora Besermenjija (besermenji.com) rekla da je to, pre svega, rezultat i reakcija na nametanje jednostrane priče o „prisajedinjenju“ i pritiska koji ljudi počinju da osećaju upravo zbog takvih pogrešnih pokušaja nametanja. Zbog svega toga, Vojvodini je politički potreban vojvođanski front, potrebno je objedinjavanje političkih stranaka i drugih organizacija, čiji je zajednički imenitelj Vojvodina. Begović je istakla i da mladi imaju svež pogled na politiku, te da podmladak LSV može značajno da doprinese razvoju stranke u nekom narednom periodu.

Intervju prenosimo u celosti.

Liga socijaldemokrata Vojvodine ušla je u 29. godinu postojanja u isto vreme kada se aktuelizuje pitanje statusa Vojvodine u okviru Republike Srbije, ili se, u najmanju ruku, aktuelizovala Vojvodina kao politička tema, što već dugo nije bio slučaj. Za to je dobrim delom zaslužan i zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš, koji je ove jeseni javno govorio o potrebi za hitnim formiranjem “Vojvođanskog fronta”:

- Krajnje je vreme da se formira Vojvođanski front koji će objediniti sve partije i nevladine organizacije koje su spremne da se akciono i politički ujedine zarad postizanja zajedničkog političkog cilja, a to je vraćanje pune autonomije Vojvodini - rekao je Kostreš krajem oktobra.

Ovo, je, bez iznenađenja naišlo na podeljene reakcije javnosti – a, pošto ni sa reakcijama nije bilo iznenađenja, smatrao sam da bi bilo korisno čuti šta na ovu temu ima da kaže neko ko nije imao mnogo prilike da javno govori na temu vojvođanske autonomije i potencijalnog “Vojvođanskog fronta”, a ko se ipak svakodnevno bavi kvalitetom života građanki i građana Vojvodine i svoj politički angažman bazira upravo na ovoj i sličnim temama. I, neko ko pripada generaciji koja nije imala priliku da živi u Vojvodini pre takozvane “jogurt revolucije”, pa i pre formiranja regionalno orijentisane političke stranke kakva je Liga socijaldemokrata Vojvodine. A, ona je danas upravo u njihovim redovima – Bojana Begović je novo lice Lige.

Bojana, koji su bili Vaši motivi da se angažujete na terenu politike i koliko su ti motivi jači ili oslabljeni tokom godina koje ste do sada proveli kao političarka?

- Moj angažman na polju politike je prvenstveno određen izborom fakulteta. Budući da sam završila Fakultet političkih nauka, gde sam danas na doktorskim studijama, razumljiv izbor je bio politički angažman. Moram da priznam da sam se prvo bavila aktivizmom u civilnom sektoru misleći da neću ulaziti u političke vode. Ipak, pokazalo se da je za mene politika najdirektniji i najkonkretniji način da utičem na promene u okruženju. Iako to sa sobom nosi izvesnu prokazanost koju mi je u početku bilo dosta teško da nosim, vremenom se potvrdila ispravnost odluke. Mislim da je posebno važno u današnje vreme biti društveno angažovan, međutim trudim se da izbalansiram vrste angažmana, ne želim da se vezujem samo za politiku, nego gradim karijeru da bih imala kredibilitet i da bi ono što zastupam imalo težinu. Smatram da je važno da u politici budu ljudi sa integritetom, izgrađenom karijerom i pravim vrednostima, jer su to ljudi koji donose odluke u ime ostalih.

Kao dugogodišnjoj članici Lige socijaldemokrata Vojvodine, političke stranke sa izraženim regionalnim i autonomaškim karakterom, sigurno je da svuda sa sobom nosite epitet autonomašice. Imajući u vidu odnos koji većina parlamentarnih stranaka kontinuirano gaji prema Vojvodini, to sigurno predstavlja određenu vrstu hrabrosti i izazova. Kako se nosite s tim u Vašem političkom angažmanu, ali i u svakodnevnim situacijama?

- Kao što sam rekla, generalno nije lako biti u politici, a posebno je izazovno biti deo autonomaške opcije u današnjoj Srbiji netolerancije, prokazivanja i olakih etiketiranja. Međutim, upravo to mi daje motivaciju da nastavim da se borim. Smatram svojom moralnom obavezom da dižem glas u današnje vreme, ne bih bila mirna kad bih samo posmatrala sve što se danas dešava, nervirala se, komentarisala na društvenim mrežama i na tome se sve završavalo. Kada sam jednom ušla u politiku, nije teško nositi se sa opcijama koje Vojvodinu ne vide ili vide samo kao poligon da još jednom iskažu svoju brigu o celovitosti zemlje, jer ja tu govorim jezikom činjenica i iskrenih ubeđenja, što ne možemo reći za sve političke neistomišljenike.

Koliko se i kako Liga socijaldemokrata Vojvodine menjala tokom godina? Kao predsednica omladine u stranci, sigurno je da ste imali dobar pogled na situaciju – šta biste danas prepoznali kao Ligine adute za budućnost, a šta kao greške koje bi trebale da budu ispravljene?

- Osnovni adut Lige socijaldemokrata Vojvodine je doslednost u zastupanju istih vrednosti skoro 30 godina. U ideološkom smislu Liga se nije menjala i taj kontinuitet je njena velika prednost u vremenu kada se sve relativizuje, politika Lige socijaldemokrata Vojvodine je jasna. Liga je uvek bila stranka mladih ljudi, ali smatram da je potrebno pružiti veći prostor mladima, podmladiti stranku, možda bi to unelo određenu svežinu i nove ideje i posebno, nove metode delovanja.       

Za ligaše se u javnosti često kaze da su „Čankovi“ - ipak, da li je to zaista tako i koliko je u Ligi socijaldemokrata Vojvodine moguće kroz individualne ili grupne inicijative doprinositi razvoju i jačanju stranke?

- Vrlo je moguće. Nenad Čanak je lider stranke 28 godina, dominantna je, upečatljiva i jaka ličnost, te stoga članove stranke vezuju za njega. Međutim, Liga socijaldemokrata Vojvodine je stranka sa ozbiljnom infrastrukturom, organima stranke i jasno definisanim procedurama donošenja odluka. Inicijative se pokreću uglavnom na individualnom nivou, a zatim usvajaju na organima stranke. Kao što sam rekla, mladi u stranci imaju svež pogled na politiku, imaju znanje i veštine potrebne za kreiranje javnih politika zasnovanih na činjenicama i mislim da mogu značajno doprineti razvoju stranke u nekom narednom periodu.

Čini se da se Vojvodina i njena autonomija kao teme posle nekoliko godina pauze opreznim koracima vraćaju u javni diskurs – tome je najglasnije doprinela izjava Bojana Kostreša o potrebi za formiranjem Vojvođanskog fronta. Koliko smo blizu, odnosno daleko, od realizacije ove ideje?

- Liga socijaldemokrata Vojvodine o položaju Autonomne pokrajine Vojvodine govori jasno, dosledno i bez zadrške već 28 godina, to se nije menjalo, niti je jenjavalo ni u jednom momentu. Međutim, slažem se da se tema Vojvodine i njenog položaja u Republici Srbiji vraća u javni diskurs glasnije nego do sada i zaokupira pažnju i šire javnosti. Rekla bih da je to, pre svega, rezultat i reakcija na nametanje jednostrane priče o „prisajedinjenju“ i pritiska koji ljudi počinju da osećaju upravo zbog takvih pogrešnih pokušaja nametanja. Zbog svega toga, Vojvodini je politički potreban vojvođanski front, potrebno je objedinjavanje političkih stranaka i drugih organizacija, čiji je zajednički imenitelj Vojvodina.

Prema Vašem mišljenju, kao potencijalno jedne od budućih liderki Vojvodine, na kakvim principima bi trebalo da počiva ideja o okupljanju Vojvođana pod okrilje jedinstvenog političkog fronta i koliki je uopšte trenutni manevarski prostor za vojvođanske stranke i organizacije, imajući u vidu sadašnju komplikovanu i prilično zamršenu političku situaciju u Srbiji?

- Bavim se kulturnom politikom Vojvodine te ću u tom svetlu i govoriti. Vojvodina je najheterogeniji deo Srbije, multikulturalna, multikonfesionalna i multijezična zajednica preko 20 nacija, sa tradicijom zajedničkog suživota dugom skoro 300 godina. Smatram da se u narednom periodu mora sistemski raditi na podsticanju međukulturne komunikacije kako bi Vojvodina bila otvoreno, a ne podeljeno društvo. Vojvodina je zasnovana na građanskom konceptu i upravo to smatram najvažnijim elementom oko kojeg nema mesta pregovorima. Očuvanje ovakvog identiteta i ekonomsko snaženje Vojvodine su principi na kojima bi, prema mom mišljenju, trebalo da počiva vojvođanska politika.

Kako i gde Vi vidite Vojvodinu za deset ili dvadeset godina – kao osnaženu autonomnu pokrajinu, kao republiku u okviru granica Srbije, ili možda čak u nekoj vrsti borbe za osamostaljenje? Ili je, s druge strane, vidite u okolnostima nepromenjenim u odnosu na postojeće?

- Moraću da razočaram sve one koji žele da nam nalepe etiketu separatista. Vojvođanska sela su siromašna, napuštena, kuće u selima koštaju par hiljada evra, mladi napuštaju sela, ali i samu Vojvodinu, što znači i Srbiju. Užasno teško se živi. Zato se iskreno nadam da za nekoliko godina Vojvodina neće biti u nepromenjenim okolnostima. Zato se nadam da će autonomija Vojvodine biti snažnija, da će stepen odlučivanja biti spušten na nivo zajednice koja najbolje zna koje su joj potrebe, da će finansijska autonomija Vojvodine biti stvarna. Na taj način će biti bolje i Vojvodini i ostatku Srbije.

I za kraj Bojana, mozete li u rečenici do dve reći ko su danas ligašice i ligaši, 28 godina od osnivanja ove političke stranke? Kako biste ih predstavili građanima koji vas kao organizaciju možda i dalje ne poznaju dovoljno?
 
- Zahvaljujem na ovom pitanju. Ligaši i ligašice su ljudi, pre svega mladi, koji se bore za građansko društvo, za veći stepen decentralizacije odlučivanja u Srbiji, pa i veći stepen autonomije za našu pokrajinu, kao i socijalno pravednije društvo. Ligaši i ligašice su Vojvođani koji žive dobro sa svojim susedstvom, koji pomažu komšijama bilo da su oni Mađari, Slovaci ili Srbi, koji poštuju različite običaje i razumeju se u svojim različitostima.