BEOGRAD – Tokom načelne rasprave o Predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinskih dozvola neophodnih za realizaciju "Beograda na vodi", predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanak je, obraćajućio se premijeru Aleksdandru Vučiću koji taj akt obrazlaže i brani u parlamentu, ukazao na činjenicu da je u isto vreme dok se usvaja leks specijalis o "Beogradu na vodi", Vojvodina pod vodom.



Kako je istakao Čanak, na svakoj drugoj njivi u pokrajini leže podzmene vode, zbog čega će proizvodnja poljoprivrednih proizvoda u  zemlji vrlo teško dostići dovoljan nivo. Transkript čitavog govora Nenada Čanka pročitajte u nastavku:

Dame i gospodo narodni poslanici,
uvaženi gosti,
članovi vlade,
uvaženi gospodine predsedniče vlade,

Impresioniran sam što ste na sebe uzeli da dajete odgovore za sve ovo za šta bi, pre svega, trebalo da odgovaraju vaši ministri. Prošli put, kada je bio usvajan budžet, sam imao nekoliko pitanja na koja su vaši ministri odgovarali, ali nisam dobio odgovore. Možda zato što ih vaši ministri nisu znali, a možda zato što nisu smeli da ih kažu bez vaše dozvole, pa sam zbog toga veoma ponosan što ću imati čast da vas lično upitam nekoliko stvari u vezi sa ovim, očigledno impresivnim projektom.
Sarađivati sa ljudima širom sveta je, sasvim sigurno, izvanredna stvar. Ne treba zaboraviti da su arapski graditelji jedni od najvećih na svetu, da je sam Dubai povećao dužinu svoje morske obale građenjem veštačkih ostrva i poluostrva za 78 kilometara. Da sama Srbija ne bi imala najlepšu himnu u Evropi da je nije napisao Slovenac Davotrin Jenko, a takođe je pitanje i koga bi smo slavili kao inspiraciju za svakog mladog naučnika u ovoj zemlji, kada to ne bi bio autrijski državljanin Nikola Tesla.

Koliko nas košta "Beograd na vodi"?

Sve u svemu, to je sve lepo i krasno ali me interesuje, gospodine predsedniče vlade, da mi odgovorite na par pitanja. Prvo pitanje je kako bi bilo da saznamo kako će građane i građanke Srbije koštati "Beograd na vodi"? Razlog zašto ovo pitam je jednostavan, dozvolićete mi samo par trenutaka da elaboriram jednu bitnu stvar. Ovogodišnji budžet AP Vojvodine je 3,6 odsto manji nego prošlogodišnji, a činjenica je da ustavna obaveza od garantovanih sedam odsto budžeta Republike Srbije Vojvodini do sada nijednom nije isplaćena u celosti. Pitao sam vašeg ministra finansija oko toga prošli put, da li se može dugovati AP Vojvodini, nisam dobio odgovor.

Zašto Vojvodina dobija manje novca od Beograda?

Budžet AP Vojvodine, iako Vojvodina ima 500.000 stanovnika više od Beograda, je 18 milijardi dinara manji. Za ovu godinu je planirano 62,47 milijardi dinara, dok je budžet grada Beograda 80,2 milijarde. Ako se još uzme u obzir da više od pola vojvođanskog budžeta , odnosno 33,8 milijardi dinara čine transferna sredstva, polovinu znači, a u budžetu grada Beograda je to samo 10 posto, dobijamo situaciju da  Beogradu ostaje oko 70 milijardi, dok je u slučaju Vojvodine to tek oko 28 milijardi dinara.
Istovremeno, član 16. predloga zakona vrlo jasno kaže da će troškovi grada Beograda na uređivanju građevinskog zemljišta na lokalciji obuhvaćenoj planskim dokumentom iz člana 12. ovog zakona, biti regulisani posebnim ugovorom između Grada Beograda i Republike Srbije. Što je sve sjajno, ali imam jedno pitanje: Kako je moguće da, obzirom da grad Beograd treba da izgradnjom "Beograda na vodi" sve radove vezane za to plati sam, jer je to stvar lokalne samouprave grada Beograda, a ne svih nas, a istovremeno Vojvodina pod vodom!

A leks specijalis za Vojvodinu pod vodom?

Ako ste prošli Vojvodinom, videli ste da je svaka druga njiva potopljena podzemnim vodama, da imamo probleme sa kanalskom mrežom. I to nisu problemi koji su vezani za luksuzan poslovni prostor i za luksuzne rezidencijalne objekte, nego su vezani za poljoprivredno zemljište bez koga će proizvodnja poljoprivrednih proizvoda u ovoj zemlji vrlo teško dostići dovoljan nivo. Kako je, dakle, moguće da grad Beograd, koji ima toliko para više od Vojvodine,  po glavi stanovnika tri i po puta više, ne može da finansira ovakve stvari, a AP Vojvodina to mora da isfinansira. A mora zbog toga što nikako da dobijemo leks specijalis koji bi se bavio Vojvodinom pod vodom, a treba da dobijemo leks specijalis koji će se baviti "Beogradom na vodi".
S druge strane, moje pitanje oko leks specijalisa. Vi ste veoma edukativno pokazali ranije leks specijalise ali, ako smem da primetim, svi oni se odnose na dobra za javnu namenu, od  mosta Gazela pa nadalje. Znači u pitanju su stvari koje su vezane za javnu namenu. Ovde  imamo situaciju da je u pitanju nešto sasvim drugo.

Kako će teći eksproprijacija?

Nismo dobili odgovore kako će se vršiti eksproprijacija zemljišta, šta će se tu događati? Član 11. kaže: o konačnosti, odnosno pravosnažnosti rešenja eksproprijacije stiču se uslovi za pokretanje postupka za sporazumno utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, u skladu sa odredbama zakona kojima se određuje eksproprijacija. Stav 5. - procenu tržišne vrednosti građevinskog zemljišta i objekata vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava.  Moje pitanje: kojom metodologijom će organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava vršiti procene i koliko su oni uopšte kvalifikovani za tako nešto?
U svetu se primenjuju dve vrste standarda: IVS i EVS - International valuation standards i European valuation standards. Da li ih i ko primenjuje u Srbiji? U Srbiji ima 25 seritifkovanih procenitelja. Procena, koliko smo uspeli da zaključimo iz svega što smo mogli da saznamo o projektu "Beograd na vodi", će biti rađena tako što će se cena množiti kvadratnim metrom, što nikako nije pravična nadoknada. A to ova investicija podrazumeva. Zašto o ovome toliko govorim? Zbog toga što će onda investitor doći do zemljišta, a glavna cena kod zemljišta je lokacija ništa drugo, po nerealno niskoj ceni. A vlasnici, da li su to fizička lica, pravna lica, grad, država - biće oštećeni.
Mi imamo zbog toga situaciju da tržišna vrednost mora da se utvrdi u realnim iznosima i nekakav najminimalniji iznos bi morao biti kvadrat za kvadrat, što u slučaju "Beograda na vodi" iznosi nekoliko hiljada evra, ako sam dobro razumeo Vaše izlaganje. Mene, dakle, interesuje, kako će se to ostvariti, s obzirom na to da u Novom Sadu to iznosi 10-20 procenata ukupne prodajne cene, a ostlaih 80-90 posto predstavljaju troškovi projektovanja, nadzora, gradnje, raznih taksi i na kraju dobiti investitora. Ukoliko se smanji količina novca koja se izdvoji za lokaciju, investitor će imati veću zaradu, jer su troškovi prilično fiksni.

Šta sa komunalnom infrastrukturom

Šta će biti sa komunalnom infrastrukturom i opremanjem zemljišta? Vi ste gospodine predsedniče Vlade spomenuli 116 izliva kanalizacije. Jesam li Vas dobro razumeo? Ali tih 116 izliva kanalizacije samo u Savu. A istovremeno postoji još 136 u Dunav, istovremeno trećina grada Beograda još uvek koristi septičke jame koje se prazne u potoke, reke, napuštene bunare, čak se izlivaju i na njive. Trećina Beograda, dakle, ima taj problem.
Predviđa se, ako sam dobro razumeo, izgradnja pet postrojenja za tretman otpadne vode za Grad Beograd, potrebna sredstva su 500 miliona evra. Tako sam dobio informaciju. Vi ćete me ispraviti ako grešim. Istovremeno, glavni grad Vojvodine Novi Sad, drugi grad po veličini u Srbiji, takođe nema sistem za tretman otpadnih voda, nego se one direktno izlivaju u Dunav. I sada ja postavljam pitanje, kako će biti rešeno pitanje otpada, kako će biti rešeno pitanje sanitarnih deponija po standardima EU u uslovima gde Novi Sad ima 1.036 divljih deponija. 1.036. A istovremeno, Beograd ih nije uspeo ni izbrojati.
Tako da, zbog svega ovoga me zanima, da li možete da mi odgovorite barem delom na ova pitanja, pošto od većine Vaših ministara, kad god sam pokušao da dobijem odgovor na pitanje, nisam dobio odgovor. Mogu li čuti?

Šta imaju Vojvođani od toga?

Budući da premijer Vučić nije dovoljno precizno odgovorio na postavljena pitanja, predsednik LSV je u replici zatražio dodatna objašnjenja zapitavši, između ostalog, premijera kakve veze leks specijalis vezan za Beograd ima veze sa Narodnom Skupštinom Republike Srbije.
– Kada govorite o zaposlenosti, Vi ste spomenuli da će tu biti zaposlen veliki broj ljudi. Mene interesuje šta će građani Vojvodine imati od toga, osim lepog pogleda na Beograd sa vojvođanske strane. Mene to zanima. I zanima me koliko će biti radnih mesta koja će se tu pojaviti, jer se ovde daje zemlja u dugoročni zakup, a vojvođanske oranice treba da se prodaju. To je ono što je suština moga pitanja – naveo je Čanak.