NOVI SAD - Istoričar dr Milivoj Bešlin ocenio je da je današnja Vojvodina ostatak ostataka nekadašnje Jugoslavije, jedini koji je ostao uz Srbiju, a koja ga tretira kao „ratni dobitak ili ratni plen“.

- Srpski nacionalizam postavio je dinamit u temelje Jugosolavije, jer je pitanje granica postavio kao prioritet. Zbog toga se u Srbiji i svako otvaranje pitanja vojvođanske autonomije vidi samo kao pitanje granica - rekao je Bešlin na tribini Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV). Tribina „Sretan vam dan Republike, (ili) plači Vojvodino!“ održanoj sinoć u Novom Sadu povodom 75. godišnjice Drugog zasedanje AVNOJ-a kada su na principima antifašizma udareni federativni temelji Druge Jugoslavije, ali i 100. godišnjice takozvanog prisajedinjenja Vojvodine Srbiji.

Bešlin je istakao da je aktuelna pokrajinska vlast po karakteru anti-antifašistička, navodeći da se to manifestuje i kroz pokušaj revizije istorije i brisanja iz prošlosti datuma kao što je 31. jul 1945. godine kada je Vojvodina po drugi put glasala o priključenju Srbiji, i kada se konstituisala aktuelna Vojvodina kao autonomna pokrajina, i kada je proglašen pravni diskontinuitet sa prethodnim sistemom. On je rekao da je Vojvodina odmah po donošenju odluke o priključenju Srbiji 1918. godine politički ponižena, jer je centralna vlast ukinula njenu narodnu upravu, te da je po istom principu i 1988. godine „uličnim nasiljem naterana da se odrekne svojih nadležnosti“.

- Posle priključenja 1918. usledila je besprizorna pljačka Vojvodine, koju je Srbija tretirala kao ratni plen. Njenim građanima nametnuta su ogromna poreska opterećenja, što je izazvalo ogromno razočarenje Vojvođana - naveo je on.

Bešlin je kazao da je poražavajuće što na Novosadskom univerzitetu postoji zavera ćutanja o tome kako su predstavnici pokrajinske vlasti „na najbestijalniji način“ vršili pritisak na dekane fakulteta i druge zvaničnike Univerziteta da se pojave na proslavi takozvanog prisajedinjenja održanoj pre nekoliko dana.

- Taj pritisak na Univerzitet i to beskičmen ćutanje Univerziteta o tome je poražavajuće - istakao je.

On je ocenio da je „politički sistem u Vojvodini danas slomljen“, ali da ideja vojvođanske autonomije, ipak, i dalje postoji, te da bi to pitanje trebalo otvarati kroz kulturu i univerzitet, kako bi u narednom periodu ta ideja mogla da dobije i političku artikualciju.