NOVI SAD – Posao vojvođanske administracije je da podrži interese Vojvođana, a činjenica da je pet poslanike Lige uradila za pokrajinu više nego cela vojvođanska vlada, najbolje govori i o njenim rezultatima i o njenoj iskrenosti – rekla je narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine i zamenica šefa poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Aleksandra Jerkov u intervjuu za portal www.glasackakutija.com.



U poslednje vreme, pokrajinska administracija često se nalazi na meti kritika vaše partije. Smatrate li da čelnici pokrajine stavljaju stranačke interese ispred vojvođanskih?

Vojvođanska administracija trebala bi, po logici stvari, da bude prva u borbi za interese Vojvodine, ali je praksa pokazala da je ona ostajala nema i nezainteresovana svaki put kada su ti interesi ugroženi. Mislim tu i na Vladu Vojvodine i na pokrajinsku skupštinu, koja je iz nepoznatih razloga, od kako je na njenom čelu gospodin Šandor Egereši, prestala da predlaže zakone i amandmane. Treba podsetiti da je u prethodnim sazivima skupštine, dok su na njenom čelu bili Bojan Kostreš ili Nenad Čanak, predloženo desetine zakona republičkom parlamentu. Stvari su veoma jednostavne -Vojvodina i Vojvođani imaju šta da kažu i da predlože, a obaveza njihove Vlade i njihove skupštine je da ih u tome podrži i da zastupa njihove stavove i interese. Ako je situacija drugačija, onda nešto očigledno nije u redu. Što se tiče pokrajinskog premijera Bojana Pajtića, mogu da razumem da ne mora biti u prvim redovima borbe za autonomiju ako bi mu to pričinilo probleme u njegovoj stranci, ali bi bilo lepo da nas makar podrži u borbi u Skupštini Srbije. Ovako 5 poslanika LSV sa 10 odsto podrške građana Vojvodine već godinama zastupa interese 100 odsto Vojvođana i čini za njih više nego cela Vlada Vojvodine, što govori o njenom radu i stavovima.

Pojedinci tvrde da se iza borbe za autonomiju u stvari krije želja da Novi Sad postane vojvođanski Beograd, kao i da u prilog toj tezi idu i rezultati poslednjeg popisa stanovništva?

Slažem se da Novi Sad postaje vojvođanski Beograd, ali smo do te situacije došli baš zbog izostanka suštinske autonomije. Kako je centralizovana Srbija, tako je centralizovana i Vojvodina. Iskustva iz perioda kada je Vojvodina imala punu autonomiju, govore suprotno – u to vreme se gradilo po celoj pokrajini, a najmanje po Novom Sadu. Kada bi Vojvodina imala mogućnost da sama rasporedi sredstva, sigurno bi to učinila ravnomerno, tako da svi napreduju. Uostalom, suština decentralizacije jeste da ne postoje zabačeni regioni i zapuštene sredine.

Kako gledate na inicijativu URS-a za decentralizaciju Novog Sada?

Iskreno, meni je isticanje te inicijative čudno, jer je Srpski pokret obnove o tome pričao godinama unazad. Izgleda da  URS funkcioniše tako što prisvaja tuđe inicijative i predstavlja ih kao svoje. Još je čudnije što je najglasniji zastupnik te ideje Maja Gojković, a pritom se zaboravlja da je ona četiri godine imala priliku da uradi ono što sada obećava, doduše tada kao kadar radikala (što se takođe zaboravlja), pa se postavlja pitanje zašto nije? Podržavam svaki program koji će doneti bolje građanima, ali je problematično kada stranke biračima nude naknadnu pamet i „tuđe perje“.

Kakav je stav LSV prema deklaraciji „Preokret“?

Niko nas nije ni kontaktirao povodom uključenja u „Preokret“, niti nas pitao za stav ili podršku. Naš problem u vezi sa „Preokretom“ je činjenica da se  Srbija u ovom trenutku ne može menjati osim u saradnji sa Demokratskom strankom, pa ne shvatam koja je poenta slabljenja pozicije DS-a tom deklaracijom, kada će posle izbora nosioci Preokreta sarađivati sa tom partijom i to se unapred zna. Ovako, „Preokret“ predstavlja samo vetar u leđa SNS-u, a Ligi nije u interesu da naprednjaci imaju najviše mandata niti da im pomažemo u ostvarivanju boljeg izbornog rezultata.

Tokom prethodne predizborne kampanje, bilo je nemoguće da će LSV posaditi Ivicu Dačića u ministarsku fotelju i odbiti saradnju sa LDP-om.

Glasali smo za Vladu u kojoj je Ivica Dačić ministar policije i to stoji, ali sa druge strane, da ova Vlada nije imala našu podršku, Dačić bi opet bio ministar, samo bi mu premijer bio Koštunica ili Nikolić. Razmišljali smo o budućnosti Srbije i birali manje zlo, opet.

Posle Petog oktobra, Nenad Čanak je pričao kako je sedeo na ruci dok mu ne utrne kako bi mogao da zaokruži ime Vojislava Koštunice na glasačkom listiću. Dokle će građanska opcija u Srbiji birati manje zlo?

Između „dva zla“ ćemo vagati sve dok budemo imali privid dvopartijskog sistema, kome na ruku ide i prevaziđen izborni sistem koji otežava manjim strankama da samostalno uđu u parlament. Građanska opcija biće u problemu sve dok bude vladala „rezultatska atmosfera“, pa će svoj izvorni program podređivati kompromisima i što bezbolnijem ishodu. Nažalost, naše društvo još uvek nije dovoljno napredovala da bi ta napredna, građanska ideja bila dovoljno jaka da ne zavisi od nikoga.