Čanak: Politika nije izbor između dobra i zla

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Iz medija | Četvrtak, 20. 02. 2014. | Komentara: 0

Čanak: Politika nije izbor između dobra i zla

Posle višenedeljnih priprema i razgovora koji su usledili posle izlaska Borisa Tadića iz Demokratske stranke, na inicijativu Lige socijaldemokrata Vojvodine formiran je politički blok za izbore 1. marta. Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak kaže za Novi magazin da je koalicija koju čine LSV, Tadićeva Nova demokratska stranka i Zajedno za Srbiju Dušana Petrovića okupljena oko jasne ideje: „Ponuditi što je moguće efikasniji program ekonomskog oporavka zemlje, koji je nemoguć bez političkih promena; političke promene su nemoguće bez promene Ustava.

LSV

A promena Ustava je nemoguća bez jasne vizije kako treba da izgleda i bez dvotrećinske većine u Skupštini Srbije koja će tu viziju podržati. Malo je nepoznanica, a mnogo pitanja kako to sprovesti“.

Jeste li dogovorili raspored na izbornoj listi i hoće li Liga imati poslanički klub?
- Gledaćemo da formiramo poslanički klub, ali pitanje je koliko će poslanika osvojiti cela lista.

Zašto ovakva koalicija?
- Vagajući šta da činimo odjednom se na prilično antički način pojavio Boris Tadić kao deus ex machina i vraćanjem u dnevnu politiku raspršio naše dileme. Sa Tadićem Liga i ja smo imali veoma dobru saradnju svih ovih godina, a nije ih malo. Naš stav da Tadić nije DS i da unutar stranke ima više struja i frakcija, škola mišljenja, ideja kako se odnositi ne samo prema Ligi nego i prema koalicionim partnerima, dobio je potvrdu stvaranjem Nove demokratske stranke.

Šta će ovi izbori doneti Srbiji, zašto su uopšte bili potrebni?
- U Srbiji su nataloženi mnogi slojevi neprincipijelnosti, neke mogu da se provuku uz malo napora i jakog stomaka kao politička lukavost - prelaženje iz jednog tabora u drugi, promene strana, političkih ideologija, koalicije nesrodnih stranaka... Videli smo da su sada s jedne strane i partizani i četnici, građanske i nacionalne stranke, oni koji su bili za iseljavanje nekoga i taj koji je trebalo da bude iseIjen. Sve se može pomiriti interesima. Ali, postoji deo priče koji ne može da se prihvati; to je odgovornost za prošlost, pitanja kriminala, korupcije i svega onoga što dugo opterećuje društvo.

Šta konkretno?
- Evo, dok sam bio poslanik u Narodnoj skupštini pokušavao sam da putem pitanja saznam kako u državi koja je deklarativno sekularna, policija kao imanentno državni organ ima krsnu slavu? Slave imaju i javna preduzeća, pa sad i predsednik unosi badnjak u Predsedništvo! To je neshvatljivo pošto se tako jedna vera diže na nivo državne, što se videlo i po odlascima na poklonjenje patrijarhu pre donošenja važnih državnih odluka.
Drugo, treba objasniti položaj pojedinih državnih preduzeća i situacije koje se svode na to da se iz poreza koji plaćaju građani pokrivaju dugovi. Transformacijom tih preduzeća ili, jednostavnije, raskrinkavanjem krađe i pljačke, gubici se mogu smanjiti, ako ne i ukinuti.

Zašto Vlada nije javno priznala da ne funkcioniše?
- Produžavajući proevropsku politiku prethodnih, ova vlada, koja je napravila dosta dugova, uspela je donekle da stekne imidž evropske. Onda je morala da se ponese sa konkretnim problemima koje nije umela da reši. Treba biti svestan da ona nije odraz ukupnog legitimiteta koji se mora imati da bi se povlačili nepopularni potezi. Uzmite problem bezbednosti, da bismo razgovarali o finijim pitanjima unutrašnjeg uređenja države, decentralizacije, obrazovanja - da bismo pričali o tome u kakve škole nam idu deca, prvi uslov je da u školu stignu i iz nje se vrate neisečena noževima, opljačkana ili, kao što je u Novom Sadu bilo, da ih nasred časa ne prebiju huligani koji su upali sa ulice sa bezbol palicama.

Pa se škole zaključavaju?
- Da, i sve više liče na zatvore. Pitanje bezbednosti postaje sve važnije, nemojte zaboraviti da se za vreme Miloševića mnogo izdvajalo za MUP, ali za specijalnu jedinicu koja je bila oslonac njegove strahovlade i eskadron smrti, ali ne i za policiju u celini, pa je DOS morao da obnavlja opremu, kupuje vozila, uniforme... U Novom Sadu je tokom 20 godina gradsko jezgro poraslo za više od 30 odsto, a broj policajaca je isti. Okoštalošću Zakona o policiji koji niko nije hteo da takne, lokalnim samoupravama nije data šansa da participiraju u izdržavanju svoje bezbednosne strukture. Pa, za vreme komunista ste imali SUP-ove čiji su načelnici po funkciji bili članovi gradskih veća, a pokrajinski sekretar je bio član Izvršnog veća, pokrajinski SUP je bio ukupne bezbednosne strukture države.
Milosević je sve koncentrisao u svojim rukama, bojeći se da mu se ono što nije kontrolisao može oteti. Najednom to ratno organizovanje Srbije niko neće da napusti, zato što je bezbednije sve kontrolisati iz jednog centra, bez obzira na to koliko je funkcionalno. To bi mogla biti i definicija društva - važnije je da kontroliše nego da funkcioniše! Tako je Novi Sad poneo titulu najbezbednijeg grada, a nije kriva policija u Novom Sadu koja se natčovečanski trudi, ljudi koji mnogo rade za uvredljivo malo para, nego činjenica da Novom Sadu fali 300 policajaca.

U delu društva postoji strah da su izbori raspisani kako bi SNS i njen lider preuzeli svu kontrolu.

- Sve što može da se upotrebi može i da se zloupotrebi. Nemam ništa protiv provere raspoloženja građana i verujem da će doći do velikih iznenađenja. Nemojte zaboraviti da mi pričamo o SNS-u koji manje od dve godine ima dominantnu ulogu. Pre toga ste imali 12 godina dominacije DS-a i ozbiljnog potapanja ideja demokratije i slobode za koje su ljudi gubili glave devedesetih. Sve je to izbagatelisano na oltaru ličnih interesa i ambicija.
Zbog starog srpskog običaja lickanja istorije zaboravlja se da sam oktobra 2000. tražio da se hitno pristupi lustraciji i zabrani postojanje SRS, SPS, jUL-a i SSJ, da se njihova rukovodstva izvedu pred lice pravde, odgovaraju za ono što se desilo devedesetih i da vidimo šta dalje da se radi. I? Ogroman broj njihovih članova hitno je našao utočište u DSS-u, stvarajući od strančice nevelikih dometa društvenu superstrukturu čiji je cilj bio da energija petooktobarskih promena ne da rezultat. Nažalost, tome je naruku išao i Zoran Đinđić koji je smatrao da se demokratija ne može praviti zabranjivanjem stranaka, previđajući da nisu nastale u normalnim političkim procesima kao legitimni reprezenti delova društva. Danas plaćamo cenu ceha koji je u najvećoj meri napravila DS, ne Tadić ili Đilas, ovaj ili onaj, već cela ta kapilarna struktura koja se sa ogromnom bahatošću odnosila prema onome što je morala da čuva kao zenicu oka svoga, što bi rekao Josip Broz Tito, a to su načela demokratije, višestranačja, prava na različitost.

Može li se dogoditi da SNS sve preuzme?
- Duboko ne verujem da SNS može imati natpolovičnu većinu, kao što duboko verujem da je može napraviti u parlamentu. Pitanje je s kim i kako, na kojim osnovama? Lično ne bih apriorno odbacivao mogućnost da Aleksandar Vučić uradi nešto dobro na fonu evropskih integracija, jer je pokazao da to može; nije neprihvatljiv ni za međunarodnu zajednicu, iako ga i dalje gleda sa puno opreza; pokazao je i da ima snage da povuče nepopularne poteze. Koliko god neko posmatrao to kao demagoški hapsiti sopstvene političke pristalice - bez obzira na to što je to delom predizborna propaganda - dobar je potez, demonstrira da se zakon odnosi na sve. Do sada ga je povukao samo Milošević hapseći svoja dva ministra, ali nijedna tzv. demokratska vlast to nije uradila. Uhapšen je bio Goran Knežević zbog navodnog udruživanja zbog zločinačkog poduhvata i onda 13 meseci bio sam u zatvoru. Dakle, moguće je, ali ne bi bilo ništa novo. Novo bi bilo kada bi neke institucije počele nezavisno da se ponašaju.
Uzmite Ustavni sud Srbije koji se apsolutno stavio na stranu određenih političkih krugova, i tajmingom i tipom odluka. Naravno da deo Statuta Vojvodine nije u skladu sa Ustavom, ali nikada nismo dobili odgovor od Ustavnog suda šta je sa Ustavom samim po sebi i njegovim poštovanjem? Uloga Ustavnog suda je da brani Ustav i upozorava na njegovo nepoštovanje. Do danas niko nije napisao ni skicu zakona o suštinskoj autonomiji Kosova, a kamoli u Ustavom propisanom roku; Ustav nije dovršen ustavnim zakonima, a o tome Ustavni sud nije rekao ni reč, što dovodi u sumnju njegov kredibilitet. I niko ne odgovara.

Šta je program na kojem će insistirati vaša koalicija?
- Ekonomska pitanja su ključ svega. Pre nekoliko decenija sam definisao nesporazume sa centralnim vlastima - mi hoćemo naše pare, a oni hoće naše pare i nikako da se dogovorimo čije su naše pare. Kadgod sam govorio o novcu proglašavali su me separatistom, a u pitanju su pare kao pretpostavka razvoja. Bez novca od obećanog Miloševićevog švedskog standarda, DOS-ove energije za demokratiju, Koštuničinih fascinantnih ideja šta će se dogoditi sa Kosovom ako NIS pokloni Rusima - došli smo do toga da Vojvodina bude nerazvijen region. A bila je razvijena u SFRJ. Tu se jasno vidi politička razlika - upravljanje svojim novcem. Bez para nema radnih mesta, investicija u infrastrukturu bez koje nema grinfild investicija.
Mi, a to su ljudi u Vojvodini, ništa ne možemo da učinimo ako se Beograd ne pita. Pajtić je pre godinu dana potpisao da se Nacionalni park Fruška gora vrati pod ingerencije centralne vlasti. Neka mi neko objasni kako to da Vojvođani jedinu svoju planinu ne umeju da održavaju? Vojvodinašume i Vojvodinavode, otkako su napravljene, pokazuju veći stepen efikasnosti od pandana u geografskoj Srbiji. Zašto se ne primeti da je naplata Elektrovojvodine, kad ima sopstvenu, na višem nivou nego u ostatku Srbije? Zašto je to loše primetiti? Zato što sledi pitanje - kako to da ako nabavljamo više para imamo manjak? Pa je od 15 najrazvijenijih opština u Srbiji 13 na teritoriji Beograda?

Nadate se da ćete u koaliciji sa Tadićem i Petrovićem bolje braniti interese Vojvodine?
- Nisu to interesi Vojvodine, nego pitanje efikasnijeg uređenja Srbije. To je kao kada biste mi rekli da je briga o toplim nogama devojčica briga o njihovim stopalima, a ne o njihovoj reproduktivnoj sposobnosti! Razgovor o Vojvodini i mogućnosti razvoja u direktnoj je korelaciji rada koji ljudi ulažu i njihovog životnog standarda, pre svega u nivou radnih mesta, bezbednosti, zdravstva, školstva. Ako nema jasne korelacije motivacija je mala. Kako mislite da privučete investicije ako one ne idu tamo gde je najbolje, nego tamo gde ucenom investitora kaže ministar. I odu u njegovo selo?
Verujem da je i stranka gospodina Petrovića decentralističkim idejama pokušaj, nadam se uspešan, da se raščisti ko doprinosi, ko ne, ko zarađuje, a ko troši. Na kraju će se ispostaviti da to nisu siromašni koji navodno žive na račun bogatih, ni bogati koji, opet navodno, pljačkaju siromašne, nego birokratska nadstruktura koja živi na račun svih. Tu je trik, ne postoje suprotstavljeni regioni, nego parazitska struktura koja je suprotstavljena bilo kakvoj politici čistih računa.

To podrazumeva promenu Ustava za koju je potrebna dvotrećinska većina.
- Naravno, a biće teško da sakupi. Ako se sakupi treba da je čine ljudi koji bez prave javne rasprave neće pristati na gimnastičku vežbu pritiskanja dugmeta. Stvar je u tome da se ozbiljnim pristupom promeni Ustava i unutrašnjem uređenju države može doći do pretpostavke boljeg razvoja Srbije. Naravno da će se konzervativni krugovi truditi da do toga ne dođe, kao i da ne dođe ni do evropskih integracija. S druge strane, biće i mnogo proevropskih snaga, jer prvi put postoji široki konsenzus političkih stranaka, a verujem da će se to preliti i na biračko telo.

Hoće li koalicija okupljena oko Nove demokratske...

- Ideja da je koalicija okupljena oko NDS govori o uvreženoj školi mišljenja da sve počinje iz Beograda...

Dobro, ali pitanje je isto - kakav rezultat očekujete i hoćete li biti deo nove vlasti?

- To zavisi od više faktora i nezahvalna su predviđanja. Toplo se nadam da će naša lista biti jedno od prijatnijih iznenađenja, ali teško je reći kako će biti. Što se tiče nove vlasti, LSV je posle iskustava sa DS-om zauzela kurs ekvidistance - poručili smo svima da niko na nas ne može da računa po definiciji, a mogu računati svi koji za zemlju imaju korisne projekte. Svaka inicijativa koja vodi proevropskoj budućnosti Srbije, modernizaciji društva i boljem životnom standardu, dobiće našu podršku. U tom smislu ne vidim oštru podelu na vlast i opoziciju. Do sada se parlament delio tako što je vlada predlagala zakone, vladajuća većina sve izglasavala, opozicija bila protiv. Poslanička grupa LSV oborila je nekoliko zakonskih predloga vlade koji su bili protiv interesa ljudi koje Liga zastupa. To smo i kasnije hteli, ali smo nailazili na pokušaje disciplinovanja iz nekih centara moći. Nadam se da će u narednom periodu toga biti sve manje i da će se sve više glasati funkcionalno. Devalvacija parlamenta je devalvacija demokratije kao ideje i svih institucija, pa je vraćanje digniteta parlamentu kao mestu odlučivanja korak koji se mora napraviti da bismo došli od ireverzibilnih tačaka u razvoju demokratije i višestranačja umesto feudalnog rasparčavanja po vertikali, što je prvo počela DSS posle 5. oktobra.

Ljudi se pitaju hoće li 17. marta doći na dnevni red izbori u Vojvodini?
- U Skupštini Vojvodine je stabilna većina, ali rezultati republičkih izbora mogu da budu signal da se promisli o legitimitetu pokrajinskih organa. Legitimitet pokrajinskih organa proističe iz pokrajinske skupštine, a pokrajinska skupština ima potpuno drugačija izborna pravila od svih ostalih u zemlji - polovina poslanika koja se bira po većinskom sistemu daje unekoliko drugačiju sliku odnosa unutar Vojvodine nego ona po proporcionalnom. Dakle založio bih se za harmonizaciju izbornih sistema, a ne da se odmah ide na pitanje ima li neko legitimitet. Sistem koji je bio produkt kompromisa koji je morao biti napravljen u trenutku kada je pre desetak godina zakon donošen preživeo je i mora biti menjan i založio bih se da u Vojvodini, kao i bilo gde u Srbiji, građani svoje predstavnike biraju po jednokružnom proporcionalnom sistemu.

Vi ste već predložili takav izborni zakon.
Mi smo na republičkim izborima prinuđeni da idemo na koaliciju iz prostog razloga što su izborna pravila napravljena da unište regionalne i manjinske stranke. Posle prvog kruga primene tog zakona međunarodna zajednica se pobunila, za manjinske stranke je ustanovljen prirodni cenzus, za regione ne, mada bi bilo prirodno da budu u istom položaju. Tako je Liga kao jedna od poslednjih regionalnih, ne gradonačelničkih stranaka, stalno u problemu. Čak u Miloševićevo vreme zakon je bio pošteniji jer je bilo devet izbornih jedinica umesto jedne. Neka cenzus bude koliko hoćete, ali da se može preći ako na nekom prostoru imate koncentrisano izborno telo. Jednostavno, time bi se garantovalo da i u Skupštini budu ljudi iz cele Srbije, a ne da većim delom budu iz Beograda. Tako da se mi zalažemo za promenu izbornog zakona, da se napravi više izbornih jedinica, a u Pokrajini jednokružni izborni sistem.

Zameraju vam veliko razumevanje za politiku Aleksandra Vučića.
- Jedino šta sam rekao o Aleksandru Vučicu je da drži reč. Zašto? Kada sam ga zvao kao građanin posle sukoba na ulici gde su kosom isekli dečaka, obećao je da će posle bezmalo četiri godine Novi Sad dobiti načelnika Policijske uprave. I to se desilo za nedelju dana. Pre toga sam nebrojeno puta ministra policije Ivicu Dačića pitao kako je moguće da Novi Sad i Niš nemaju načelnike policije, zašto nema čoveka koji ima kapacitet da ispostavi zahteve u smislu broja ljudi... Dakle, tada sam rekao da Vučić drži reč i bio napadnut kao neko ko ima razumevanja za Vučića To niko nije rekao za Đilasa koji je hvalio njegovu energiju, ni sve ostale koji su bili puni hvale. U pitanju je politikantska manipulacija, a ne primećuju se neukusni panagerici koji sada stižu sa svih strana.

Tadićev NDS je socijaldemokratske orijentacije, kao i Liga. Kakav će biti vaš stav o zakonu o radu i drugim ekonomskim reformskim zakonima?

- Suština je u novim radnim mestima, a njih ne možete ostvariti i zadržati ukoliko idete na liberalnu ekonomiju koja bi otprilike išla na lesefer (laissez-fair), sociodarvinizam tipa „najjači neka prežive, ostali neka crknu“. To nije put zato što imate ogroman broj ljudi koji jednostavno ne mogu da se snađu u ovom trenutku i ovom privrednom okruženju, na stranu kakvo je ono i kakva je privreda. Moramo kao društvo i država dati podršku tome da liberalne ideje, po mom najdubljem uverenju, nisu odgovor za ovaj trenutak, moramo ići na daleko više solidarnosti, s jedne strane, i što više ekonomske efikasnosti, s druge. To deluje kao suprotstavljeno, ali ne, to mora biti izvarirani koncept nju dila i socijaldemokratskih načela.

(BILSV, 20.02.2014)






ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook