BEOGRAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine pokušaće da svojim amandmanima pomogne da se izmene Zakona o radu poprave, a o sudbine amandmana zavisiće kako ćemo poslanici Lige glasati, istakao je danas predsednik LSV Nenad Čanak. Transkript kompletnog Čankovog govora tokom objedinjene načelne rasprave o izmenama Zakona o radu i penzijsko-invalidskom osiguranju možete pročitati u nastavku.



Zakon koji se nalazi pred nama, koliko sam razumeo nameru vlade, trebalo bi da doprinese smanjenju budžetskog deficita kroz povećano zapošljavanje i privlačenje investicija. To je nadasve značajno u ovom trenutku, pošto se ekonomija Republike Srbije nalazi u slobodnom padu i to 300 kilometara na sat. Međutim, iako bi ovaj zakon trebalo da bude sistemski, iz raznovrsnih razloga o kojima ću kasnije govoriti on to nije. Jer, ne uspostavlja suštinski nov radno-pravno status poslodavca i zaposlenog. To jednostavno nije ni moguće.

Neraščišćeni odnosi

Nije moguće iz jednostavnog razloga što ovoga trenutka nemamo raščišćene odnose u samoj osnovi sistema ove zemlje i nemamo nove odnose, pre svega u privrednom sistemu, koji bi trebalo da bude zasnovan na privatnoj sredini, na jasnom određenju prema privatnom kapitalu, odnosno prema njegovom poreklu, na zaštiti privatne svojine i jakom sistemu socijalne zaštite. Ta četiri uslova nisu ispunjena. Mi još uvek imamo niz relikata, niz zaostataka iz vremena koja su za nama. Imamo zaostatke iz vremena samoupravnog socijalizma, sistema koji je bio takav kakav je bio, ali je bio  sistem. Delovi tog sistema su dan danas živi i dan danas postoje. A sveukupnog novog sistema nema. I samim tim se dolazi u paradoksalnu situaciju da se pokušava iskrpiti nešto čega smo se odrekli, a kao da nema snage da se napravi novo.Daću nekoliko objašnjenja oko svega ovoga.  

Neodrživ sistem

Mi imamo, ovoga trenutka u Republici Srbiji milion i 700.000 penzionera, u privatnom sektoru oko 900.000 zaposlenih, a u državnom sektoru oko 780.000.  Dakle, u državnom sektoru ovoga trenutka se nalazi zaposleno 780.000 ljudi koji administrira državu od, otprilike, osam miliona stanovnika. Podsetiću vas da je u starom Rimu na 60 miliona stanovnika, veličina državnog aparata bila 10.000. Sve u svemu, 780.000 u državnom sektoru, što sa ovih milion i sedamsto hiljada penzionera čini oko 2,5 miliona, manje-više, izdržavanih koje treba da izdržavaju 900.000 zaposlenih. To jednostavno ne može. Ako bi smo postigli punu zaposlenost u ovoj zemlji, to bi i dalje značilo, pošto ovoga trenutka, ako me podaci ne varaju, imamo nešto oko 790.000 nezaposlenih, to bi bilo milion i po ljudi zaposlenih, a treba da izdržavaju dva i po miliona. To jednostavno nije moguće. Gde je problem?

Problem opljačkani fondovi

Problem je u tome što se ovoga trenutka penzije isplaćuju iz budžeta. I to se dogodilo tako što je 1988. godine, prilikom „jorugt revolucije“ u Vojvodini integrisan, to je bio jedan od razloga zašto je sve to rađeno, integrisan Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje Vojvodine u fond iste svrhe i namene Republike Srbije. Tim objedinjavanjem koncentrisana su sredstva na jedno mesto da bi 1998/99. godine i državni i fond samostalnih delatnosti i vojni penzijsko-invalidski fond bili opljačkani, kompletan novac iz njih povučen, nestao. A, da bi mogli da vrše svoju funkciju, to jest da bi mogli da isplaćuju penzije, to je postala budžetska stavka. I to je podvedeno kao javni prihod, odnosno budžetska kategorija Zakona o javnim prihodima, iz službenog glasnika Republike Srbije broj 22 iz 2001. godine. U članu 7. jasno piše: „Javnim prihodima u smislu ovog zakona smatraju se prihodi kojima se finansiraju prava i dužnosti republike, poslovi i zadaci grada Beograda i opštine utvrđeni ustavom i zakonom, kao i (podvlačim) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje“.
Na ovaj način smo došli u poziciju da je već 2002. godine u Službenom glasniku, prema Zakonu o budžetskom sistemu propisano da se primanja budžeta sastoje od tekućih prihoda, poreza, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, donacija i transfera, ostalih prihoda i taksi i itd.

Doprinosi nisu javni prihod

Ni u jednoj zemlji Evropskoj uniji doprinosi nisu kategorija javnih prihoda, odnosno budžetska stavka. Ni u jednoj zemlji. Ako oni ostanu budžetska stavka, ako se ne formira poseban fond za PIO, budžet nikada neće doći na zelenu granu i nikada se ništa neće napraviti. Ovaj zakon će pomaći stvari da umesto 300 km slobodnog pada, Srbija pada 280 kilometara na sat, ali će i dalje biti u slobodnom padu. Zbog svega toga, da bi se bilo šta sistemski uradilo u ovoj zemlji, mora se otkriti na koji način je 1988 i 1989. godine novac nestao iz penzijskog i invalidskog fonda. Mora se saznati gde je taj novac nestao, šta se sa njim dogodilo.
Jer, taj novac je bio novac ljudi koji su njega investirali i ulagali dok su bili zaposleni. Sada smanjivati penzije ljudima na osnovu toga što im je neko ukrao pare, pa sad više nema ko da im isplati penzije, to je nepravda. Ali ne samo nepravda, nego je pristajanje na prikrivanje svega toga, prikrivanje krivičnog dela i saučestvovanje u krađi i pljački koje smo bili neki od nas i svedoci.
Sada ja postavljam jasno pitanje - kako ste mislili da se nešto uradi ukoliko, kaže ovde, 2009. godine Zakon o budžetskom sistemu kaže da se kao javni prihodi i dalje vode doprinosi za obavezno socijalno osiguranje? I to penzijsko-invalidsko, zdravstveno osiguranje, osiguranje od slučaja nezaposlenosti.
Dok se to ne promeni, kompletan Zakon o radu, sve ovo o čemu danas diskutujemo će biti samo kozmetičke - manje više promene koje će dovesti do toga da podignu socijalne tenzije koje su ionako visoke, da se ugroze prava penzionera, koja su ionako ugrožena, da se ugroze prava socijalno ugroženih slojeva stanovništva i da se socijalna zaštita, koja je ionako u lošem stanju, još više smanji.
Da bi se to sve sprečilo, Liga socijaldemokrata Vojvodine će pokušati da amandmanima pomogne da se ovaj zakon, vrlo ograničenog dometa i nimalo sistemski kao što pokušava da se predstavi, učini boljim. Od sudbine naših amandmana će zavisiti kako ćemo glasati.