SARAJEVO - Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je prije nekoliko dana napustio studiju TV Happy, tačnije emisije "Ćirilica" u toku rasprave o genocidu u Srebrenici. Tačnije, rasprava se vodila o odluci visokog predstavnika Valentina Inzka da nametne izmjene Krivičnog zakona, kojima se zabranjuje negiranje genocida u Srebrenici.

Poznato je da je Čanak jedan od rijetkih političara u Srbiji koji najveći zločin počinjen u Evropi nakon Drugog svjetskog rata naziva nejgovim pravim imenom i da se ne libi da to i javno kaže. Zbog toga je vrlo često u sukobu sa vladajućim političkim establišmentom u Srbiji, ali i onima koji podržavaju narativ kojeg servira vladajuća elita.

Upravo je njegova odluka da napusti studio bila povod za razgovor novinara sarajevskog „Oslobođenja“ sa Nenadom Čankom.

ŠTA VAS JE NATJERALO DA NAPUSTITE STUDIO, PRILIKOM POSLJEDNJEG GOSTOVANJA NA TV HAPPY?

- Nije tu u pitanju trenutak, nego je to kombinacija dve stvari, jedne globalne i druge tog trenutka koji se desio. Globalno, u toj trci za gledanošću, na televizijama se došlo dotle da sve bizarnije i bizarnije stvari se događaju. Od realityja i stvari koje su uvreda, ne samo za ukus, nego i za elementarno ljudsko dostojanstvo, to se prenelo i na političke emisije.

NAJVEĆA MRLJA NA TLU EVROPE

Sada to više nije pitanje neistomišljenika, nego dovođenja ljudi koji su psihički oboleli, koje bi trebalo hospitalizovati i dati im stručnu pomoć, a ne dovoditi ih na medije i njihove halucinacije pretvarati u stav i sukob mišljenja. Šta tu ima da se sukobljavaju mišljenja? Mi smo došli u poziciju da ti navodni sukobi mišljenja potpuno izlaze iz domena mišljenja. Ima stvari o kojima se ne razmišlja. Ja ne vidim kako može da se razmišlja o stvarima koje su naučno dokazane. Tu nema razgovora.

Kada vi imate pitanje da li je Zemlja ploča, ili geoid, da li vakcine štite od bolesti, ili ne štite? Pa čekajte, dajte da malo budemo ozbiljni. To su nedopustive stvari. U ovom konkretnom slučaju, to je pitanje odnosa prema gonocidu u Srebrnici. To je najcrnja mrlja na licu Evrope, od Drugog svetskog rata. Na tlu Evrope u drugoj polovini 20. veka se tako nešto nije moglo zamisliti dok se nije dogodio genocid u Srebrenici. Onda dođete u poziciju da vas bolestan čovek vređa i još se podsmeva hiljadama mrtvih ljudi. To ne dolazi u obzir. Ja u tome neću da učestvujem.

KAKO KOMENTARIŠETE DA JE GENOCID U SRBERENICI, ODNOSNO INZKOVA ODLUKA O ZABRANI NEGIRANJA GENOCIDA, UJEDINIO POLITIČARE U REPUBLICI SRPSKOJ, JER NIJEDAN OD NJIH NIJE NI POMISLIO DA KAŽE DA SE GENOCID DOGODIO, NEGO SU GA SVI UGLAS NEGIRALI?

- To govori o karakteru političkog miljea u RS-u. To je sve potpuno suludo. Došli ste u poziciju da RS, koja je legitimizovana Dejtonskim sporazumom, ne poštuje međunarodnog predstavnika, koji je u određenom smislu garant i opstojanja te iste Republike Srpske. To je potpuno suludo, zato što se već toliko decenija ne odmiče od ratnog narativa, od čitave te nakazne podele po narodima. Naravno da se onda u RS-u formira svest o tome da je to i dalje prelazni oblik prema nečemu sledećem.

Ne verujem ja baš mnogo u to da je ideja ka ujedinjenju sa Srbijom, nego je to ideja o nezavisnoj banana državici, koja bi bila odličan alat za bogaćenje par porodica, a svi ostali mogu da žive ili ne žive tu, mogu da se odsele. Oni uopšte nisu bitni u svemu tome. Umesto ekonomskog razvoja i civilizacijskih pomaka nudi im se ono što je besplatno, a funkcioniše, a to je ksenofobija i nacionalizam. Šta je tu kome čudno? Naravno da u takvom okruženju imate i političku scenu kojoj će se negirati genocid, jer lažu.

OPOVRGAVANJE ZLOČINA

To je sve zasnovano na laži. Laž je da je to što je dokazan genocid, kojeg je počinila grupa naoružanih ljudi koja se u tom dobu predstavljala kao Vojska RS-a, znak da je srpski narod genocidan. To niti je ko rekao, niti gde stoji. Ko jedini naziva srpski narod genocidnim? Srpski nacionalisti. Zašto? Zato što, kada je ceo narod genocidan, onda su oni elita čitavog naroda, a nisu zločinci, koji opovrgavaju očigledan zločin. Ko opovrgava zločin, ko se trudi da ga minimalizuje, ili preimenuje, u krajnjoj instanci nije ništa manji zločinac od onog ko ga je počinio.

To rade iz jednostavnog razloga. Time što ga zove lažnim imenom, rade na tome da se on ponovi. To je cela priča. Zato, kad malo bolje pogledate, videćete da je čitava ova situacija suštinski pokazala do koje mere je RS, u ovim koordinatama, politički nezdrava pojava, zato što je to prostor koji radi na tome da nestane država čiji je deo, umesto da bude ono što joj ime kaže, a to je entitet u okviru samostalne i suverene BiH i umesto da se bavi boljitkom građana na teritoriji koju zauzima. To nigde na svetu nema.

ŠTA BI TREBALO DA SE DOGODI DA BI NEKO OD POLITIČARA NA VLASTI U RS-U I SRBIJI PRIZNAO DA SE DESIO GENOCID, ODNOSNO DA BI SE DOŠLO DO KATARZE?

- Treba uraditi ono što se nije urađeno u proteklih 30 godina, a to je jasno okarakterisati politiku koja je dovela Slobodana Miloševića na vlast. Politiku koja je bila centralna snaga, uz nesebičnu pomoć nekih drugih van Srbije, koja je razbila Jugoslaviju. To je čitava koncepcija: "Jedan narod, jedan vođa, jedna država", koju smo imali prilke videti i u Njemačkoj 30-tih godina. Ne postoji nijedan plan za stvaranje velike Srbije, koji podrazumeva decentralizovanu državu. To je taj koncept.

Nije poenta velike Srbije u veličini Srbije, nego je poenta u načinu unutrašnjeg uređenja. Velika Srbija može biti teritorijalno mala, ali ako je centralizovana, etnocentrična, ako je totalitarna, to je to za čim se ide. Zato suštinu tog pristupa velikoj Srbiji, koji se provlači dugi niz godina, jasno viđena u diktaturi kralja Aleksandra, koja je pokazala da se ne može upravljati nečim što vidite kao veliku Srbiju time što ćete dati mogućnost da se u demokratskom procesu prostor decentralizuje i uredi na način koji će biti po meri građana. Umesto toga sve stavite u kontekst nacije, sebe predstavite kao Bogom danog, ili čak demokratski izabranog predstavnika te nacije.

SVI SMO IŠLI U JASENOVAC

Kakva je to demokratija koja počiva na premisama: "Nas svi mrze, jer smo bolji od svih i zbog toga mi, neko to kolektivno etničko mi, smo ti koji su uvek žrtve i ako nismo mi žrtve, onda pada pada u vodu čitav naš nacionalno homogenirajući faktor". To je cela priča. Spadam u generaciju koja pamti stvari koje mlađima izgledaju čudno. Mi smo kao deca išli na ekskurziju u Jasenovac. Nije bilo škole u Jugoslaviji koja nije bar jednom vodila decu u toku školovanja u Jasenovac, da čuju o ustaškim zločinima nad Srbima, Jevrejima, Hrvatima antifašistima i Romima. To smo mi svi prošli. Onda je ta tema počela da ne bude centralna, do sada gde je tu užasna istorijska trauma ponovo počela da se eksploatiše, upravo kao protuteg Srebrenici. Kao niste samo vi imali genocid, nego i mi, odnosno nije bio genocid samo nad vama, nego i nad nama.

Šta nam to govori? Da se nacionalna osnova, po viđenju tih i takvih političkih mutanata, može stvarati samo kroz to što je nad mojim narodom napravljen genocid i zbog toga je moj narod u svemu što sledi nedužan. Da li je Holokaust, koji je počinjen nad Jevrejima, a koji je najveći zločin koji je počinjen u istoriji ljudskog roda i planete Zemlje, argument za ono što je posle Izrael radio nad Palestincima? Nije. Ne postoji zločin nad nekim kolektivitetom koji ga posle blanko amnestira od svega što radi.

Tu je suština svih nesporazuma, koji će nestati onog momenta kada prestane narativ da su Srbi bili uvek i isključivo samo žrtve, ali i narativ da su Srbi neko nadbiće i da svaki pripadnik tog naroda ima određene osobine, što je laž. Vi među srbima imate briljantnih naučnika, umetnika, sportista... koji su zadužili celo čovečanstvo, ali i zločinaca, psihopata, ubica... koji su na sramotu tom istom čovečanstvu. Srbi su bili deca pred cevima u Kragujevcu, ali su Srbi bili i oni koji su izvodili tu decu iz školskih klupa pred cevi. Ne postoji neka univerzalna srpska istina. To je suština priče.

Ako tu ne napravite distinkciju doći ćete u poziciju da upadate u zamku da se fetišizuje priča o Srbima kao narodu koji je toliko drugačiji od drugih da je to neuporedivo. Na isti način se RS predstavlja kao ultramoralna tvorevina u kojoj postoje istine u koje se ne sme dirati. Kada to ljudima pričate 25 godina, a kada tome dodate i frustracije kojima su bili izloženi svi ljudi u BiH, bez obzira na nacionalnu pripadnost, onda je jasno da je to plodno tle za svaki vid manipulacije kao što je i ova.

KAKO KOMENTARIŠETE DA OD DOLASKA SLOBODANA MILOŠEVIĆA NA VLAST, VEĆINA ONIH KOJI IZLAZE NA IZBORE U SRBIJI, BIRAJU PRAKTIČNO ISTU POLITIKU, IZUZIMAJUĆI KRATAK PERIOD KADA JE PREMIJER SRBIJE BIO ZORAN ĐINĐIĆ. PRAKTIČNO, SAMO SE LIKOVI MIJENJAJU, ALI POLITIKA JE ISTA?

- Nemojte zaboraviti da na izbore izlaze ljudi koji su pre toga četiri godine bili izloženi jednom tipu propagande i narativa, koji se valorizuje na izborima. Zato je ovolika "tuča" oko medija u celom regionu, pa i na celoj planeti. Pitanje je kako ćete ljude informisati, s kojim rečima ćete kretati u bilo kakav tip razgovora.

NAVIJAČKE GRUPE

Šta se moglo očekivati od toga kako će se razvijati situacija sa Kosovom u uslovima kada ste još od 1981. godine imali da se obavezno spominje, kada se bilo šta desi na Kosovu, kada je u pitanju neki zločin, nacionalna pripadnost žrtve i nacionalna pripadnost počinioca. To onda proizvodi situaciju u kojoj su pripadnici jedne nacije žrtve, a druge počinioci. Kao da svaka pljačka, krađa, tuča u kafani, mora da ima nacionalnu podlogu. Ne mora.

Danas imate u Srbiji još monstruoznije stvari, koje još očitije pokazuju da su to veštačke stvari. Imate zločinačku organizaciju koja je ubijala ljude i mlela ih u mašinama za mlevenje mesa. Mediji u Srbiji to komentarišu na način kojoj navijačkoj grupi kojeg sportskog tima su pripadali počinioci, a kojoj žrtve. Sad je važno da su svi oni navijali za Partizan, jer, kao, da je bilo obrnuto, onda bi sve bilo drugačije. To i govori o tome koliko su i nacionalne i navijačke priče, zapravo podele koje služe tome da obični građani ne mogu da žive normalno.

KAKO KOMENTARIŠETE IZVJEŠTAJ KOJEG JE NARUČILA VLADA RS-A, A KOJEG SU SAČINILI KAO EMINENTNI NAUČNICI, A U KOJEM STOJI DA U SREBRENICI NIJE POČINJEN GENOCID?

- Stalno postoji zabluda da su naučnici ljudi koji se bave naukom držeći se naučnih principa do krajnjih granica i koje je nemoguće potplatiti ili korumpirati, ili da ne mogu pogrešiti. To, jednostavno, nije istina. Imali ste lekare u Drugom svetskom ratu, koji su vršili eksperimente nad ljudima u Aušvicu, koji su bili odlični lekari, ali koji su zaboravili na etiku. Zbog toga sve ove naučnike koji zaboravljaju etiku treba, uprkos njihovim mogućim naučnim znanjima, jednostavno ignorisati.

(SzILSV, 01.08.2021)