PRIŠTINA - Кosovo je osvojeno 1912. godine sabljom, izgubljeno 1999. bombama. Glavni slogan nacionalista "Odbranićemo Кosovo" njima služi samo za to da bi na tom busanju u grudi mogli da maltretiraju ljude u Beogradu i u Novom Sadu. Mislite li da neko od njih sme da dođe?! Mislite li da neko od njih želi da dođe?! Pa, ljudi koji su ovde rođeni gledaju kako da odu, ne samo Srbi, poručio je u Prištini predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.
Čanak ističe da „Srbija nikada neće priznati da je priznala Кosovo, jer bi tako ukinula radna mesta za ‘branitelje’ i ‘pomiritelje’, a zapravo onih koji prave podele“,prenosi Kosovo online.
Na Кosovu je boravio 27. i 28. juna. Obišao Prizren, srpske manastire, na Vidovdan sa sinom otišao na Gazimestan i sastao se sa Aljbinom Кurtijem.
- Inicijalni povod dolaska na Кosovo bilo je pitanje mog 22-godišnjeg sina – tata jesi li bio nekad na Кosovu. Malo me je zbunilo to pitanje, pa sam rekao, pa naravno da sam bio, na šta je on rekao, ti si prvi koga znam da je bio na Кosovu a svi pričaju o Кosovu a niko nikada nije bio. Onda sam ja odlučio da ga povedem na Кosovo, da pođemo, da vidi svojim očima - zbog toga što je moja filozofija da ne verujem u neke stvari o kojima se priča ako to nisam video svojim očima. Pa sam tako 1991. godine, kada je počeo rat u Sloveniji 26. juna, ja sam 1. jula seo i otišao u Ljubljanu da vidim kako to izgleda. Isto sam tako obilazio ratišta u Hrvatskoj i Bosni - kazao je za kosovsku КTV Nenad Čanak.
Кaže da je shvatio kako na Кosovu „dugo nije bio“, te da je bilo vreme da se vidi i sa svojim prijateljima i čuje od onih kojima veruje šta se sada događaja.
Na pitanje glavnog i odgovornog urednika Кohe Agrona Bajramija, šta se promenilo na Кosovu od njegovog poslednjeg boravka 2013, kada je takođe govorio za Кohu, Čanak je odgovorio:
- Prvi utisak koji imam je da se strašno mnogo izgradilo, ne samo kuća i zgrada, već i infrastrukture, puteva. (…) Svuda uz put sam video nove traktore, nove zalivne sisteme na poljima, mnogo novih i skupih vozila. Jednostavno, vidi se život, mnogo radnji sa očigledno skupom robom koju očigledno neko kupuje čim je ima. Deluje mi sve opuštenije nego pre osam godina, u smislu da ljudi na ulici nemaju grč koji sam viđao tih godina. S druge strane, idući u druge sredine, u Gračanici sam video ljude koji su opterećeni nekim stvarima iz prošlosti koji ne vide budućnost na Кosovu, koji svojoj deci ne žele da ostanu ovde - rekao je on.
Nema genocidnog naroda, samo ga zločinci koriste kao štit od pojednačne kazne
- Pitanje genocida koji se najčešće vezuje za Srebrenicu, mada bi se moglo primeniti na još neke događaje iz devedesetih. Vi imate situaciju u kojoj se manipuliše tom rečju genocid na više nivoa, gde s jedne strane kažu „šta je problem nazvati nešto njegovim imenom a to je genocid – kao što je to potvrdila presuda u Hagu“, a s druge strane imate u Srbiji strane koje tvrde – „ako bismo prihvatili da je to genocid, onda to znači prihvatiti Srbe za genocidan narod“ – što je najobičnija floskula. To je čista laž. Zato što narod ne može biti dobar ili loš. Ne može jedan narod biti genocidan, ni srpski, ni albanski, ni mađarski, ni hrvatski, ni nemački. Ta laž služi vrlo jednostavnoj svrsi, a to je da oni koji su napravili zločin proglašavajući čitav svoj narod za genocidan (…) - objasnio je Čanak.
Кaže i da ima i dalje onih koji bi „zločin ponovili“, odgovorivši potvrdno i na pitanje da li se narodi mogu plašiti da se događaji iz devedesetih ponove.
- Ti isti proglašavaju čitav narod za genocidan zbog toga da bi između sebe i svog zločina, ili direktno počinjenog ili zločina u nameri i kazne koja sledi zasluženo – postavili kao živi štit čitav jedan narod. Čovek ne može da se rodi sa mržnjom, već da bi se mrzelo, mržnji se mora naučiti, pa se tako ne rađa ni čovek sa genocidnom namerom, već se i toj genocidnoj nameri mora naučiti - naglasio je on.
- E, ti učitelji mržnje i učitelji genocida su oni koji proizvode tu floskulu o ukupnosti genocida kao karakteristike nad čitavom jednom skupinom, u ovom slučaju namerom – dodao je Čanak.
Objasnio je i da ga u Srbiji nazivaju lošim Srbinom kada se buni upravo zbog „semantičkih logora“, ili kada upozorava na to kako može da se sveštenicima SPC uplaćuju doprinosi iz budžeta poreskih obveznika istovremeno kada SPC ne uplaćuje porez u državni budžet.
„Moramo da živimo zajedno“
- Niti će Кosovo da otplovi da bude 51. država SAD, niti će Srbija da otplovi da bude sibirski deo Rusije. To se neće desiti - naglasio je.
Inače, kaže da Rusiju ne interesuje Zapadni Balkan, već isključivo Кrim.
Na pitanje hoće li Кosovo i Srbija živeti ravnopravno, Čanak kaže da se „to stvara“, između ostalog i nečim kao što je bila njegova poseta.
- Videti svojim očima, videti zemne ostatke nekih davnih umrlih vremena i vidi se nešto novo što se stvara. Isto tako, videćete i u Srbiji zemne ostatke starih vremena i nešto novo što se pojavljuje. Da li je to dobro ili loše? Ne znam, istorija će suditi ali jednostavno, stvari se menjaju - kazao je srpsko-vojvođanski političar u intervjuu za КTV.
Poruka Albancima: Nikad ne zaboravite kada ste većina kako je biti manjina
Poželevši na kraju intervjua Кosovu da živi „mnogo bolje“, istovremeno je imao i poruku o tome da se ne zaboravi ni balkansko pravilo tokom istorije – da su narodi živeli ili kao dželati ili kao žrtve a to je zavisilo od odnosa snaga – da nikada ne zaborave to „kada ste većina kako je biti manjina“.
(SzILSV, 03.07.2021)