PODGORICA – Preddsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak rekao je za portal CdM da poslednja dešavanja u Crnoj Gori ne bi poistovećivao sa devedesetim iz jednostavnog razloga što istorijiski konteksti nisu ni slični, ali da je ono što ih sigurno povezuje zloupotreba nacionalnih osećanja dela Srba van Srbije u cilju sprovođenja ekspanzionističke politike velikosrpske provenijencije.

- Razlike su značajne jer, recimo, devedesetih nacional-socijalistički režim u Beogradu nije išao za razbijanjem SFR Jugoslavije, nego za preuzimanjem SFRJ ili njenog najvećeg dela i konstituisanja u velikosrpsku centralizovanu tvorevinu. Danas je u pitanju manipulacija ostacima velikosrpske politike u interesu stvaranja nepotopivog nosača aviona na Balkanu za potrebe aktuelnog ruskog režima - ocenjuje Čanak za CdM.

Napominje da je, trideset godina kasnije, Crna Gora članica NATO-a i to u velikoj meri odvraća od direktnog angažovanja kojekakvih paravojnih “parapatriotskih” organizacija. Sa druge strane, dodaje, uloga SPC u opravdavanju nasrtaja na Crnu Goru je mnogo veća nego devedesetih. Tako da, kada se sve sagleda, okolnosti jesu drugačije, ali pogonsko gorivo nije.

Govoreći u ulozi Srpske pravoslavne crkve u svemu ovome, Čanak poručuje da je SPC 1920. godine u cilju unitarističkog jugoslovenstva formirao tadašnji unitaristički režim pod vođstvom Aleksandra Karađorđevića.

- Jugoslovenski unitarizam je suštinski bio velikosrpski centralizam sa lažnom ličnom kartom. I zato je centralizacija crkve bila za njega značajna kao moćan alat „osrbljivanja novih teritorija u novoj državi“. Tu svoju ulogu taj alat nikada nije ni menjao. Kao što je u Sovjetskom savezu Ruska pravoslavna crkva još sedamdesetih godina prošlog veka negovana u neruskim delovima SSSR kao instrument rusifikacije, isti model se danas koristi u svojoj minijaturi i na Balkanu u vidu SPC - jasan je Čanak.

Upozorava da, iako površnom posmatraču može delovati da je u pitanju borba za imovinu (i prateća neplaćanja poreza), dubinski otpor leži u dokidanju značajnog instrumenta unitarnog projekta započetog od strane Aleksandra Karađorđevića, a nastavljanog dugom linijom raznih političkih opcija do Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice i ostalih naših savremenika.

- U političkoj praksi to znači antievropejstvo, antizapadni i suštinski antirazvojni i antidemokratski koncept u kojem će centralizovana naddržava volju sprovoditi silom, a centralizovana pravoslavna crkva tu silu opravdavati iz svog koruptivnog razloga - ističe lider LSV-a u razgovoru za CdM.

Jasan odgovor Čanak ima i na pitanje kako gleda na propagandu koja se servira iz Srbije, te da li je ovo kraj velikosrpskim ambicijama u Crnoj Gori.

- Kad smo kod propagande, evo najsvežiji primer je vest i objavljivanje spiska imena potpisnika ovog Apela protiv ugrožavanja mira u Crnoj Gori koja je na pojedinim propagandističkim portalima nazvana “listom večnog srama”. Što se mene lično tiče, uz sve anateme SPC, daleko bih radije u pakao u tom društvu, nego u raj u koloni na čijem je čelu bio neki Irinej ili Amfilohije - kategoričan je Čanak.

A što se tiče velikosrpskih ambicija, Čanak kaže da su one u političkom smislu kao grip.

- Pojavljuju se ciklično pa ako se ne zna o čemu se radi odnesu nebrojene živote, kao “španska groznica” posle Prvog svetskog rata. Ili budu laka prehlada, ako se ljudi na vreme vakcinišu. Drugim rečima, takve ideje će se uz nadrilekare, vračare i zastupnike stava da je zemlja ravna ploča uvek pojavljivati. Jedino im se nikada više ne sme dozvoliti da budu dominantni - zaključio je u razgovoru za CdM Čanak.

(SzILSV, 02.01.2020)