Novi Sad, 12. januar - Kada se ostave po strani redovi uvreda iz saopštenja uvaženog kolege Vlatka Ratkovića, objavljenog danas u pojedinim medijima, konačno se razabire jedna konkretna zamerka Ligi socijaldemokrata Vojvodine.



On, naime, zamera Ligi da je zakonodavna aktivnost njenih poslanika za četiri godine svedena na samo dva zakonska predloga.  Čak ni to nije tačno.

Petoro poslanika LSV je u ovom mandatu u Narodnoj skupštini Republike Srbije predložilo više zakonskih predloga, izmena i dopuna zakona, rezolucija i deklaracija, kao i preko 300 amandmana, što je mnogo više od onoga što je predložio uvaženi kolega Ratković, ili njegove partijske kolege, poslanici iz Vojvodine.

Među zakonima koje smo predložili je i Zakon o zabrani fašističkih manifestacija. To je, podsetiću, prvi od jedina dva zakona koji su u poslednjih 12 godina usvojeni u parlamentu, a da ih nije predložila vlada. Liga socijaldemokrata Vojvodine je autor ili inicijator i nekoliko predloga zakona o izmenama i dopunama zakona, među kojima je i – isto tako usvojeno - ukidanje godišnje registracije traktora.

Među više od 300 različitih amandmana koje smo predložili bili su i mnogi koje je podržala Vlada AP Vojvodine. Da nije bilo petoro poslanika LSV, za amandmane Vlade Vojvodine u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne bi bilo ni ko da glasa, a kamoli da ih predloži. Na kraju, kolega Ratković zna kakav je odnos prema tim amamdmanima bio i od njega lično, i od strane poslanika iz Vojvodine iz svih drugih stranaka.

Time su zakonodavne inicijative petoro poslanika LSV odmenile pokrajinsku administraciju čija je aktivnost u tom pogledu tokom prethodne četiri godine potpuno zamrla.

Osim toga, Liga je vanparlamentarnim delovanjem učinila mnogo više za Vojvodinu nego što je to uspeo Pajtić dr Bojan tokom dva mandata. I prilikom usvajanja Statuta APV i prilikom usvajanja Zakona o javnoj svojini, kada je pokrajinski premijer tvrdio da je Vojvodina dobila maksimum, Liga je nakon sastanka Čanak-Cvetković uspela da građanima Vojvodine omogući puno više. Između ostalog i kancelariju u Briselu, za koju je dr Pajtić dugo tvrdio da je nepotrebna.

Uvaženi kolega Ratković jeste advokat, ali ne smatramo da treba da bude advokat Pajtić dr Bojana, koji, očigledno, izbegavajući da se sam oglasi na ovu temu, ima potrebu da drugi brane njegov nerad i neodlučnost.

Do cele ove polemike, uostalom, ne bi ni došlo da Pajtić dr Bojan nije bio pasivan u odnosu sa Beogradom i da je uradio ono za šta su mu građani Vojvodine dali poverenje.