NOVI SAD – Marinika Čobanu, pokrajinska sekretarka za sport i omladinu, posetila je sa saradnicima, Srbobran, grad domaćin 11. sportske olimpijade radnika Vojvodine. Tom prilikom sekretarka se sastala se čelnim ljudima Opštine Srbobran i obišla objekte na kojima će se održati takmičenja 2015. godine.



Domaćin je bio predsednik Opštine Srbobran Zoran Mladenović, a uz Mariniku Čobanu ispred sekretarijata bio je i Branko Vujović, samostalni stručni saradnik u oblasti školskog sporta i sporta za sve i Saša Jokić. Objekte su obišli i prisustvovali razgovorima s domaćinima i Milorad Perišić, predsednik Saveza sport za sve Vojvodine, i Goran Milić, predsednik Olimpijskog komiteta 11. SORV. O toj poseti Čobanuova je govorila u intervjuu Dnevniku.
– Mi smo vrlo ponosni na Radničku sportsku olimpijadu. To je višedecenijska tradicija i moramo uvažiti to što je ona opstala i u teškim vremenima, kada su infrastrukturne stvari u pitanju kaže sekretarka za sport Vojvodine Marinika Čobanu.
– Tu mislim na sportske objekte otvorenog tipa, jer da bismo zadovoljili sve uslove, organizatori, odnosno domaćin i ljudi iz Saveza sporta za sve veoma vode računa o svim kriterijumima i oni su kod nas došli s čitavim spiskom pravila kako bi se na valjan način radničke sportske igre organizovale. Olimpijada je 2015, ali predolimpijski ciklus počinje ove jeseni. Tu se Sekretarijat direktno uključio. Vlada Vojvodine je bila pokrovitelj i ranije ali se, koliko sam shvatila, uključivala samo u vreme kada se održavala manifestacija. Sada smo sa zajedničkim planom organizatora, domaćina i nas kao pokrovitelja, odlučili da se kroz ceo radnički olimpijski ciklus, koji traje četiri godine, na vreme uključimo ne bi li smo obezbedili sve potrebne objekte. Predložila sam Zoranu Mladenoviću, a zahvalna sam kolegi Saši Jokiću što je insistirao da na vreme počnemo da radimo terene, da zajednički napravimo radni plan, podelili smo ga što po kvartalima i po godinama kako bismo do 2015. izvukli maksimum za Srbobran. Bez obzira na činjenicu da se radi o jednom događaju, ostaće objekti Srbobranu, Turiji i okolnim naseljima kao turistički rekreativni potencijal. Oni imaju vodu, izuzetno bogatu prirodu, zdravu životnu sredinu, mala su Slovenija, i verujem da će im to pomoći da ostanu bitni na sportskoj i rekreativnoj i na turističkoj mapi Vojvodine i regiona.

Da li je bilo reči i o konkretnim ulaganjima?

- Za ovu godinu smo se, u načelu, usaglasili oko direktnih ulaganja Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Reč je o preko 16 miliona dinara  za sanaciju i adaptaciju svlačionica u OŠ „Vuk Karadžić“, zatim o izgradnji nekoliko otvorenih teniskih terena, o atletskom terenu, pa terenima za odbojku na pesku i boćanje. To je ovogodišnji koncept, a prvo ćemo startovati sa teniskim terenima i uređenjem školskih svlačionica. Za sledeću godinu ostaju rukometni i fudbalski tereni i tartan tereni za košarku i odbojku, kao i adaptacija terena u okviru škole „Jovan Jovanović Zmaj“...

Sekretarijat na čijem ste čelu ima izuzetno dobru i plodnu saradnju sa Savezom sport za sve Vojvodine. Zajedno ste realizovali i realizujete mnoge rekreativne projekte.

- Imamo dobru saradnju i nadam se da ćemo imati još bolju i intenzivniju s obzirom da smo mi sve pored školskog sporta i sporta osoba s invaliditetom svrstali u posebnu kategorizaciju odlukom našeg Sekretarijata, smatrajući da su ovo specifične sportske grane a Sport za sve obuhvata ih sve objedinjuje i zato je specifičan. Odlučili smo da se fokusiramo školski i masovni sport i rekreaciju pošto smatramo da oni treba da dobiju šansu na pravi način. Vrhunski sport čini samo jedan posto populacije, a od tog jednog procenta 70 posto je biznis. Dakle, ostaje 99 procenata stanovništva da se organizuje kroz druge vidove sporta, a i vrhunski sportisti no završetku karijere uključiće se u sport za sve kao rekreativci. Suština sporta za sve, onako kako mi to vidimo, uz školski sport, je blizak našim prioritetima, sport i rekreacija a ne osvajanje medalja. Bitno je da imamo radno sposobno stanovništvo i psihički stabilno građanstvo,čemu fizičke aktivnosti u mnogome doprinose. Iz tog razloga je i fizička aktivnost u prvom razredu osnovne škole zastupljena kao i srpski i matematika. Dakle, ne slučajno, jer imamo sve više gojazne dece s atrofiranim mišićima. Po analizi i rezultatima našeg Zavoda za sport i medicinu sporta grupna motorika je ravna nuli, a da ne pričamo o višku kilograma i ortopedskim deformitetima, tako da sport za sve ima apsolutnu podršku Sekretarijata i vetar u leđa u svakom pravcu. Mislim da ćemo ove godine potpisati jedan strateški dokument o partnerstvu, ne u onom standardnom smislu projektnog finansiranja, nego zaista da taj Savez bude čvršći i masovniji. Sport za sve sada ima svoje filijale, odnosno mesne organizacije gotovo u polovini opština i gradova Vojvodine, i treba da učini napor da cela Vojvodina ima i na najnižem nivou ogranke sporta za sve i da u najmanjem mestu možemo da organizujemo rekreativni sadržaj i ponudimo ga građanima - zaključuje Marinika Čobanu.