BEOGRAD – Narodni poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je juče da republičke vlade devet godina krše Ustav čime dovode u pitanje iskrenost namere za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji. Tokom skupštinske rasprave o Predlogu budžeta za 2018. godinu on je naveo da nijedna republička vlada nije donela Zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine, za šta je bila u obavezi da uradi do 31.12.2008. godine, a i samim tim nije ispoštovala ustavnu obavezu da Vojvodini isplati sedam procenata budžeta Srbije. Kako je obrazložio, time je i vojvođanska administracija naterana da krši Ustav. Čanak je zatražio i informacije kada će SPC početi da plaća porez, koliki su dugovi koje Srbija plaća za Kosovo, zašto nema novca za izdržavanje trećeg deteta i koliko će država pomoći poljoprivrednicima.

Transkript govora Nenada Čanka možete pročitati u nastavku.

Uvaženi narodni poslanici,

Želeo bih da skrenem pažnju na nekoliko stvari u vezi sa Predlogom budžeta koji se nalazi pred nama, koje možda neće zvučati novo, onima koji prate ove diskusije svake godine, zbog toga što ću manje-više ponoviti ono o čemu sam govorio i prošlih godina i praktično će biti pitanja upućena manje-više istim ministrima. 

Da li su namere za ulazak u EU iskrene?

Prva stvar na koju bih skrenuo pažnju je Zakon o budžetskom sistemu, gde je sasvim jasno da su, umesto ustavnih sedam procenata, koliko treba da pripadne AP Vojvodini. Tih sedam procenata je definisano u Ustavu republike Srbije, u članu 84, stav 4, gde kaže da „budžet AP Vojvodine iznosi najmanje sedam posto u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koriste za finansiranje kapitalnih rashoda“. Ovo čitam zbog sledećeg, da bih vas podsetio na jednu veoma značajnu stvar. Ovo čitam iz Ustava Republike Srbije, dakle najvišeg pravnog akta koji ova zemlja ima. U Ustavu jasno piše da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje sedam procenata u odnosu na budžet Republike Srbije. Dakle, ne u odnosu na naplaćeni deo, ne u odnosu na prihodovnu stranu, ne u odnosu na bilo šta drugo, nego u odnosu na budžet Republike Srbije. 

Ovo govorim zbog toga što se odmah u sledećoj rečenici kaže: „s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda“. U slučaju kada su najveći deo budžeta AP Vojvodine transferna sredstva, koja su namenska i ne mogu se koristiti za bilo šta durgo osim ono za šta su namenjena, je potpuno nemoguće da AP Vojvodina ispoštuje ovu ustavnu normu. Drugim rečima, Vlada koja ne ispoštuje Ustav tera administraciju AP Vojvodine da krši, takođe, Ustav i da na taj način bude u stalnom prekršaju, stalnom nesporazumu sa zakonskom regulativom, iako nijedna vlada u proteklih devet godina nije ispoštovala obavezu donošenja Zakona o finansiranju AP Vojvodine, za šta je rok istekao 31. decembra 2008. godine. Znači, sada će biti punih devet godina kako se to moralo uraditi. Pošto to nije urađeno, mi smo još pre dve godine podneli Inicijativu za ocenu ustavnosti Ustavnom sudu i do dana današnjeg nismo dobili ni odgovor, a kamoli bilo šta drugo. 

Drugim rečima, ovo ako neko misli da je nevažno, moram podsetiti da u slučaju pridruživanju Evropskoj uniji, jedna od osnovnih stvari koja se traži od nas je poštovanje države prava, pravne države. Pravna država postoji onda kada se poštuju zakoni te države, naročito kada administracija te države, Vlada te države poštuje zakone i Ustav svoje države. Vi ovim direktno kršite Ustav ove države i time dovodite u pitanje iskrenost namere za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji. Drugim rečima, s jedne strane je pozitivno to što su prihodi, koji su finansijska pomoć Evropske unije,posebno prikazana, jer je do sada iskazana u jednoj poziciji, zajedno sa ostalim donacijama i transferima. Ali ta pomoć ide iz činjenice da se pretpostavlja iskrenost u nameri pridruživanja Evropskoj uniji. Ta iskrenost se dovodi u pitanje neiskrenošću o kojoj govori nepoštovanje ovoga Ustava.

Koliko novca odlazi na dugove Kosova?

S druge strane, ponavljaju se druge paradokaslne stvari. Recimo, pojavljuje se situacija koju bih želeo da mi neko objasni. Recimo, ministar finansija. Kako je moguće da, recimo, crkvene zajednice, Srpska pravoslavna crkva, konkretno, koristi sredstva iz budžeta, a ne plaća porez? Kada će crkva početi da plaća porez? Ona ima prihode, a oslobođena je plaćana poreza. Ona ima prodavnice u kojima je oslobođena plaćanja dažbina. Kako je to moguće? Zašto je crkva izuzeta iz fiskalnog sistema ove zemlje? Drugim rečima, postoje pitanja na koja nemamo odgovore. 

Po Ustavu Republike Srbije Kosovo je u sastavu Republike Srbije, ali ova Vlada treba da kaže građanima koliko dugova Kosova ova Vlada plaća, koliko novca odlazi za dugove Kosova. Spoljni dug Kosova otplaćuju građani Srbije. Sa koliko para učestvuje privreda Kosova u budžetu Republike Srbije? Nula. Koliko su troškovi? Ja Vas molim da mi kažete, ja govorim kao neko ko ne zna, samo očekujem da mi pomognete da razumem kako je to moguće. Koliko će se plaćati, dakle, i dokle? Po mojoj informaciji, a to je do 2041. godine treba da se plaćaju dugovi Kosova. Molim Vas, gospodine ministre, odgovorite mi na ovo pitanje, pa da onda nastavim sa drugim pitanjima koja imam. Ili, da završim, pa ćemo onda.

Koliko će novca dobiti paori?

Zašto nema para za izdržavanje trećeg deteta do punoletstva? Ako neko želi da priča o natalitetnoj politici ne može da se priča o trećem detetu ako se prvo dvoje ne zadrže u ovoj zemlji. Jer, onda nije treće, nego je opet prvo. Ovo što ste spominjali da u Mađarskoj posle završetka besplatnog školovanja postoji obaveza da se ostane i radi u zemlji, neke druge zemlje su to drugačije rešile. Rešile su tako što se školovanje plaća, ali se daju krediti koje onda taj koji je to platio mora da vrati. Što je, ustvari, druga strana iste stvari, jer ovako mi školujemo kao siromašna zemlja kadrove za bogate zemlje, što je potpuno paradoks. Ja se tu potpuno slažem sa Vama. Ali postavljam pitanje šta učiniti da tako ne bude. 

Dakle, hteo bih da čujem odgovore na ovih nekoliko pitanja. Da mi objasni ministar poljoprivrede koliko, striktno količina, novca koja će biti opredeljena za poljoprivredu, za pomoć paorima, za pomoć ljudima koji su stradali od elementarnih nepogoda u poljoprivredi u prošloj godini, dokle je to došlo i šta će se dalje događati. 

I, naravno, pitanje svih pitanja – kada će biti donet Zakon o finansiranju Autonomne Pokrajine Vojvodine? Da li ova Vlada zna kada će to biti urađeno? Da li će to biti urađeno? Da li će to doneti ova Vlada ili koja druga? Ko je tu odgovoran? Zato što je predsednik Pokrajinske vlade pred prošli budžet rekao da se on nada da je to poslednji budžet koji će biti donet bez ovog zakona. Evo, stiže i ovaj budžet, njegov je odgovor da je u pitanju odluka većine parlamentarne u ovoj Skupštini. Vi ste Vlada koju je ta parlamentarna većina izabrala i ja vas molim sada da dobijem ove odgovore.

Hvala lepo.

Putarina, autoput i politička volja

Replicirajući ministru Dušanu Vujoviću, Čanak je podsetio da je Skupština AP Vojvodine na svojoj sednici održanoj 8. novembra 2013. godine usvojila Platformu o polaznim osnovama za izradu Zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine. 

- Ta platforma je, dakle, odmah gotov predlog od koga se može početi. Nije uopšte sporno, sve to može da se reši, ukoliko postoji politička volja. Ali je, takođe, važno, da je suština ovoga budžeta demonstracija aktuelnih političkih odnosa, što ja potpuno razumem, ali moram da primetim da će, bez decentralizacije i bez više novca u lokalnim samoupravama, više novca autonomnim pokrajinama - za sada jednoj, a videćemo koliko će ih biti - ova Vlada imati problema, a i svaka buduća, da zadovolji potrebe građana na način koji bi bio bolji nego do sada – istakao je lider LSV. 

On je, takođe, osvrćući se na izlaganje ministra finansija, naglasio da je ulaganje u granične prelaze državna stvar i da ona nema veze sa Autonomnom Pokrajinom Vojvodine. Naglasio je i da, ukoliko se neki put nalazi na teritoriji Vojvodine, na primer autoput, i njegova izgradnja se računa kao kapitalno ulaganje i pripada budžetu Vojvodine, onda bi bilo učtivo da i deo putarine ostaje u budžetu Vojvodine, a ne da se centralizovano prikuplja. Nenad Čanak je od ministra poljoprivrede zatražio i informaciju kolike će biti subvencije paorima po hektaru.

(BILSV, 09.12.2017)