NOVI SAD - U sagledavanju autonomije Vojvodine trebalo bi posebnu pažnju posvetiti elaboraciji njene važnosti i kompleksnosti: autonomija Vojvodine je pitanje svih pitanja demokratske zrelosti Republike Srbije. Bilo da punu autonomiju Vojvodine neko doživljava kao mit, utopiju, separatističku težnju ili cilj političke borbe i građansko uverenje, kako god, ona je uvek tema koja nikog ne ostavlja ravnodušnim – izjavila je danas zamenica predsednika poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine mr Maja Sedlarević.
Deklaracijom da iskažemo svoj zajednički stav
Ona je u raspravi o Predlogu deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine istakla da svaka diskusija koja za temu ima zaštitu ili unapređenje autonomije Vojvodine, između pokrajinskih i republičkih organa, pozicije i opozicije, treba da bude takva da se dođe do boljeg funkcionisanja Vojvodine. Prema njenim rečima, tako treba posmatrati i Deklaraciju.
- Deklaracija je svojevrsni instrument kojim koristimo svoje ustavno pravo da iskažemo svoj zajednički stav, a pitanje političke kulture ili nekulture jeste upravo ophođenje prema ovom dokumentu, bilo da se neko sa njim slaže ili ne. U Vojvodini, koja počiva na duboko ukorenjenoj toleranciji i građanskim tendencijama, pitanje autonomije je pitanje individualnog opredeljenja, gde ja kao građanka imam pravo na svoje regionalno opredeljenje, kao što ga imaju i građani drugih regija – istakla je Sedlarevićeva.
AP Vojvodina je građanski projekat,
a autonomija konstanta
Zamenica predsednika poslaničke grupe LSV u pokrajinskoj Skupštini je napomenula da je Autonomna pokrajina Vojvodina građanski projekat, a njena autonomija je konstanta koja je zajednička svim državnim uređenjima u njenoj istoriji.
- Sam koncept autonomije se menjao u različitim istorijskim, političkim i ekonomskim okolnostima, ali bez obzira na to koji datum je kome bitan, bilo da pričamo o Arseniju Čarnojeviću, 1848, 1918. ili 1945, 1974. ili 1988 - govorimo o Vojvodini, govorimo o građenju identiteta autonomije. Istine radi, na Skupštini izaslanika pitanje Vojvodine definisano je najbliže onom što mi danas prepoznajemo kao autonomnu pokrajinu u okviru Republike Srbije. Vojvodina je kao autonomna pokrajina ušla u sastav Srbije u okviru Demokratske Federativne Jugoslavije slobodnom voljom i odlukom svojih naroda, donetom na osnovu prava na opredeljenje kojeg su oni stekli u borbi protiv fašizma. Osnova za ulazak Vojvodine u sastav Srbije ovim potiče iz 1945. godine, upravo onako kako je Liga socijaldemokrata Vojvodine i predložila u svom amandmanu – napomenula je Maja Sedlarević.
Vojvodina – Evropa u malom
Ona je istakla da smo danas svedoci činjenice da se na pitanju autonomije najargumentovanije i najjednostavnije može pokazati koliko je Ustav Republike Srbije loš i pun nedostataka.
- Da je stepen autonomije Vojvodine ustavna kategorija, ne bismo danas bili u prilici da gotovo svakodnevno imamo sporenja oko toga. Pošto nije, stalno se nalazimo u situaciji da se stepen autonomnosti pokrajine dovodi u pitanje i ugrožava, a da je pokrajinska administracija u konstantnoj potrebi da ukazuje na njeno ugrožavanje i traži zaštitu stečenog stepena autonomnosti Vojvodine – kazala je ona.
Kako je napomenula Sedlarevićeva, pošto mera autonomije nije najviši pravni akt ove države, nego je to Ustav, te da ćemo, dok bude tako, biti u prilici da se stalno vraćamo na pitanje njenog postojanja, trajanja i opstanka, bilo kroz borbu za izmenu Ustava, bilo kroz zalaganje za donošenje zakona koji definišu funkcionisanje Vojvodine. Ona je istakla i da se nada da je potreba donošenja Zakona o finansiranju nadležnosti APV nešto oko čega postoji konsenzus, jer interes Vojvodine, njenih građanki i građana, mora svakom da poslaniku da bude na prvom mestu.
- Vojvodina je politički, kulturni, ekonomski i civilizacijski okvir zajedničkog života građanki i građana različitih pripadnosti i opredeljenja. To je naše bogatstvo i to nas čini Evropom u malom. Više političke snage, više ovlašćenja za pokrajinsku administraciju moglo bi voditi uspešnoj evropskoj svakodnevici u Pokrajini, koja bi mogla biti primer dobre prakse i Beogradu i Srbiji i regionu. Za to nam je potreban samo dijalog – zaključila je Maja Sedlarević.
(BILSV, 20.05.2013)