NOVI SAD - U sagledavanju autonomije Vojvodine trebalo bi posebnu paĹľnju posvetiti elaboraciji njene vaĹľnosti i kompleksnosti: autonomija Vojvodine je pitanje svih pitanja demokratske zrelosti Republike Srbije. Bilo da punu autonomiju Vojvodine neko doĹľivljava kao mit, utopiju, separatistiÄŤku teĹľnju ili cilj politiÄŤke borbe i graÄ‘ansko uverenje, kako god, ona je uvek tema koja nikog ne ostavlja ravnodušnim – izjavila je danas zamenica predsednika poslaniÄŤke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine mr Maja Sedlarević.



Deklaracijom da iskaĹľemo svoj zajedniÄŤki stav

Ona je u raspravi o Predlogu deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine istakla da svaka diskusija koja za temu ima zaštitu ili unapreÄ‘enje autonomije Vojvodine, izmeÄ‘u pokrajinskih i republiÄŤkih organa, pozicije i opozicije, treba da bude takva da se doÄ‘e do boljeg funkcionisanja Vojvodine. Prema njenim reÄŤima, tako treba posmatrati i Deklaraciju.

- Deklaracija je svojevrsni instrument kojim koristimo svoje ustavno pravo da iskaĹľemo svoj zajedniÄŤki stav, a pitanje politiÄŤke kulture ili nekulture jeste upravo ophoÄ‘enje prema ovom dokumentu, bilo da se neko sa njim slaĹľe ili ne. U Vojvodini, koja poÄŤiva na duboko ukorenjenoj toleranciji i graÄ‘anskim tendencijama, pitanje autonomije je pitanje individualnog opredeljenja, gde ja kao graÄ‘anka imam pravo na svoje regionalno opredeljenje, kao što ga imaju i graÄ‘ani drugih regija – istakla je Sedlarevićeva.

AP Vojvodina je građanski projekat,
a autonomija konstanta

Zamenica predsednika poslaniÄŤke grupe LSV u pokrajinskoj Skupštini je napomenula da je Autonomna pokrajina Vojvodina graÄ‘anski projekat,  a njena autonomija je konstanta koja je zajedniÄŤka svim drĹľavnim ureÄ‘enjima u njenoj istoriji.

- Sam koncept autonomije se menjao u razliÄŤitim istorijskim, politiÄŤkim i ekonomskim okolnostima, ali bez obzira na to koji datum je kome bitan, bilo da priÄŤamo o Arseniju ÄŚarnojeviću, 1848, 1918. ili 1945, 1974. ili 1988 - govorimo o Vojvodini, govorimo o graÄ‘enju identiteta autonomije. Istine radi, na Skupštini izaslanika pitanje Vojvodine definisano je najbliĹľe onom što mi danas prepoznajemo kao autonomnu pokrajinu u okviru Republike Srbije. Vojvodina je kao autonomna pokrajina ušla u sastav Srbije u okviru Demokratske Federativne Jugoslavije slobodnom voljom i odlukom svojih naroda, donetom na osnovu prava na opredeljenje kojeg su oni stekli u borbi protiv fašizma. Osnova za ulazak Vojvodine u sastav Srbije ovim potiÄŤe iz 1945. godine, upravo onako kako je Liga socijaldemokrata Vojvodine i predloĹľila u svom amandmanu – napomenula je Maja Sedlarević.

Vojvodina – Evropa u malom

Ona je istakla da smo danas svedoci ÄŤinjenice da se na pitanju autonomije najargumentovanije i najjednostavnije moĹľe pokazati koliko je Ustav Republike Srbije loš i pun nedostataka.

- Da je stepen autonomije Vojvodine ustavna kategorija, ne bismo danas bili u prilici da gotovo svakodnevno imamo sporenja oko toga. Pošto nije, stalno se nalazimo u situaciji da se stepen autonomnosti pokrajine dovodi u pitanje i ugroĹľava, a da je pokrajinska administracija u konstantnoj potrebi da ukazuje na njeno ugroĹľavanje i traĹľi zaštitu steÄŤenog stepena autonomnosti Vojvodine – kazala je ona.

Kako je napomenula Sedlarevićeva, pošto mera autonomije nije najviši pravni akt ove drĹľave, nego je to Ustav, te da ćemo, dok bude tako, biti u prilici da se stalno vraćamo na pitanje njenog postojanja, trajanja i opstanka, bilo kroz borbu za izmenu Ustava, bilo kroz zalaganje za donošenje zakona koji definišu funkcionisanje Vojvodine. Ona je istakla i da se nada da je potreba donošenja Zakona o finansiranju nadleĹľnosti APV nešto oko ÄŤega postoji konsenzus, jer interes Vojvodine, njenih graÄ‘anki i graÄ‘ana, mora svakom da poslaniku da bude na prvom mestu.

- Vojvodina je politiÄŤki, kulturni, ekonomski i civilizacijski okvir zajedniÄŤkog Ĺľivota graÄ‘anki i graÄ‘ana razliÄŤitih pripadnosti i opredeljenja. To je naše bogatstvo i to nas ÄŤini Evropom u malom. Više politiÄŤke snage, više ovlašÄ‡enja za pokrajinsku administraciju moglo bi voditi uspešnoj evropskoj svakodnevici  u Pokrajini, koja bi mogla biti primer dobre prakse i Beogradu i Srbiji i regionu. Za to nam je potreban samo dijalog – zakljuÄŤila je Maja Sedlarević.