NOVI SAD – Vlada Srbije i Evropska komisija potpisali su sporazum prema kojem Evropska unija obezbeđuje 890.000 evra za realizaciju projekta rehabilitacije Franjevačkog manastira u Baču. Kako piše Dnevnik, projekat se realizuje u okviru tzv. Ljubljanskog procesa, programa Saveta Evrope i EK čiji je cilj zaštita i širenje zajedničkog kulturnog nasleđa.



– Pored sredstva koja su dobijena od EU, sa gotovo 100.000 evra će u realizaciji projekta učestvovati i Republika Srbije i AP Vojvodina. Dakle ukupno govorimo o sumi od skoro miliona evra, koji će biti upotrebljeni da se u potpunosti obnovi samostan iz XII veka kao veoma značajan spomenik evropske kulturne baštine, i time zaokruži velika celina znana kao Vekovi Bača koja još obuhvata Tvrđavu iz XIV i manastir Bođani iz XV veka. To će, nadamo se, biti odlučujući korak da se ova celina nađe na listi svetske kulturne baštine, a značajno će i povećati turistički potencijal ove opštine  – izjavio je za Dnevnik pokrajinski sekretar za kulturu Slaviša Grujić, najavljujući da će uskoro zajedno sa resornim republičkim ministrom Ivanom Tasovcem i šefom Delegacije Evropske komisije u Srbiji Majklom Devenportom, prezentovati ovaj projekat najverovatnije u samom Baču. Dnevnik podseća i da  Franjevački samostan čine Crkva Uznesenja Marije iz XII veka sa visokim zvonikom, kojima su, kako objašnjava arhitekta dr Slavica Vujović, rukovodilac projekta Vekovi Bača i konzervator u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, sa južne strane u XVII veku prislonjena tri prostrana jednospratna trakta, natkrivena jedinstvenim krovom, sa karakterističnim bunarom u sredini. Celina je, inače, formirana u dugom periodu od čak sedam vekova, te je satkana od romaničke, gotske, renesansne, barokne i klasicističke arhitekture, sa tragovima islamske – jer je crkva tokom XVI i XVII veka bila pretvorena u yamiju.

O bogatom životu ovog izuzetno vrednog zdanja svedoče i izuzetna riznica, biblioteka sa starim knjigama, slike, vajarska dela, predmeti primenjene umetnosti, bogoslužbene odežde... Od velike vrednosti su, takođe, i rukotvorine, te predmeti koji su bili u svakodnevnoj upotrebi u prošlosti, poput kovačkog i alata za izradu tkanina. Svi ti artefakti, kako je planirano, biće deo izložbene postavke kada radovi na sanaciji samostana budu potpuno završani.

Kako je planirano, radovima će biti obuhvaćeno više od 1.000 kvadratnih metara samostana. Između ostalog, predviđeno je postavljanje nove vodovodne, kanalizacione i hidrantske mreže za ceo kompleks, zatim zamena kompletne elektro i gromobranske instalacije, onda zamena cele krovne konstrukcije i radovi na fasadi. Takođe, u planu je uređenje kompletne muzejske postavke, od arheoloških nalaza do nameštaja, te uvođenje prizemlja objekta u nove namene. Nakon što je potpisan sporazum Vlade Srbije i Evropske komisije, predstoji da zajednička ekspertska komisija, koju čine dva građevinska inženjera, arhitekta i mašinski inženjer, usaglase projektnu dokumentaciju sa zahtevima EK, raspišu tender i na kraju izaberu izvođače radova. Po tom hodogramu, realno je da građevinski radovi počnu sredinom godine i da budu završeni najkasnije u jesen 2016.