Finansije osnovni problem zaštite životne sredine

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Petak, 04. 03. 2016. | Komentara: 0

Finansije osnovni problem zaštite životne sredine

NOVI SAD – Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine podržali su danas usvajanje Pokrajinske  skupštinske odluke o Programu zaštite životne sredine AP Vojvodine za period 2016-2025. godine. Tokom rasprave, poslanica LSV Nataša Lalić ocenila je da je u proteklih deset godina malo urađeno po pitanju zaštite životne sredine i podsetila da je do 2012. godine na republičkom nivou postojao Fond za zaštitu životn sredine u koji su se slivala sredstva koja su se ubirala od taksi i naknada koje su zagađivači plaćali, koji je omogućavao precizno praćenje da li se ta sredstva troše namenski. Nakon 2012. godine sredstva za ove namene, koja po procenama iznose između 6 i 7 milijardi dinara godišnje, uplaćivala su se direktno u republički budžet, bez mogućnosti praćenja da li su trošena namenski. 


Pokrajinski fond bez sredstava 

– Izmenama i dopunama zakona u oblasti životne sredine definisano je da se ponovo osnuje Zeleni fond. Međutim, on verovatno neće krenuti da funkcioniše do sledeće godine. Problem je i to što zakonom nije definisan način punjenja pokrajinskog Fonda za zaštitu životne sredine – rekla je Lalić. Precizirala je da  AP Vojvodina, među dvadesetak nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine, ima i obavezu da formira fond za zaštitu životne sredine, ali ne i način da ga puni, kao i da ubira samo sredstva od naknade za korišćenje ribarskog područja na teritoriji AP Vojvodine. 

– Kada je postojao republički fond, mi smo 2010. i 2011. godine bili korisnici tog fonda i na taj način smo mogli mnogo više da uradimo u ovoj oblasti. Sada je situacija drastično drugačija – upozorila je poslanica LSV. 

MInistarstvo u podstanarskom statusu

Govoreći o Programu zaštite životne sredine AP Vojvodine za period 2016-2025. godine, Lalić je podsetila da je pored pokrajinskog nivoa, takav program usvojen i na nacionalnom nivou, da su to uradili gradovi Beograd i Novi Sad, a dodala je da se nada da će u narednom  periodu i druge lokalne samouprave shvatiti ozbiljnost ovog problema i pozabaviti se pitanjem zaštite životne sredine. Kao jedan od problema sa zaštitom životne sredine, Nataša Lalić je istakla problem što se ta oblast u proteklim godinama uvek pripajala drugim resorima - nauci, energetici, graditeljstvu, dok je sada deo Ministarstva poljoprivrede.

– Problem životne sredine na prvom mestu jesu finansije. Bojim se da će nas tek otvaranje poglavlja 27 opomenuti i naterati da krenemo da izdvajamo mnogo više sredstava za oblast zaštite životne sredine. Svest o ovome ne postoji i tek će nas taj princip pridruživnja Evropskoj uniji naterati da krenemo potpuno drugačije da se ponašamo – istakla je Lalić podsećajući da su procene da je za rešavanje problema u oblasti zaštite životne sredine neophodno oko 10,5 milijardi evra. Očekuje da će poglavlje 27, koje se odnosi na oblast životne sredine i klimatske promene, biti otvoreno među prvima, verovatno već ove godine, a zatvoreno među poslednjima. 

– Vrlo detaljno ćemo morati da se pozabavimo i administrativnim delom, jer se oko 30 posto od ukupnih propisa koje ćemo morati da donesemo da bi smo uopšte pristupili pregovorima sa EU, nalazi baš u poglavlju 27 – rekla je Lalić navodeći da ne postoje problemi sa stručnim kadrom. 

Vode rak rana

Poslanica LSV je upozorila da je u Vojvodini najznačajniji problem vodosnabdevanja, jer se građani vodom snabdevaju iz podzemnih voda, od kojih se svega trećina na neki način prečišćava ili podvrgava nekakvom tretmanu poput hlorisanja. 

– Mi posle toga pijemo vodu koja sadrži gvožđe, mangan, amonijak, prirodne organske materije, nitrite,  arsen, a mogu se tu naći i pojedini mikroorganizmi. Ovaj problem jeste definitivno rešiv, ali se ništa nije unazad deset godina po ovom pitanju uradilo – rekla je Lalić i podsetila da postoje planovi za ispitivanje mogućih tehnologija pripreme vode za piće i izvorišta, kao i izgradnju takvih postrojenja. Kao drugi problem navela je otpadne vode.

– Samo deset odsto se prečišćava, sve odlazi nekontrolisalo u životnu sredinu i ima dalekosežne posledice  po mnogo toga, pa i po rečne tokove. Tako mi u Zrenjaninu imamo reku Begej koja liči na sve, samo ne na reku – rekla je ona. Govoreći o otpadu, poslanica LSV je ukazala da postoje planovi za promociju i podsticanje reciklaže i ponovno korišćenje otpada i razvijanje sistema primarne selekcije otpada u loalnim samoupravama.

– To su vrlo ambiciozni planovi. Ja se najiskrenije nadam da ćemo uspeti da rešimo u neko dogledno vreme  izgradnju reciklažnih centara koje smo planirali pre više od deset godina – rekla je ona.

Ko pazi na Frušku goru

Nataša Lalić je posebno ukazala na problem pošumljavanja i činjenicu da je Vojvodina sa svojih šest odsto daleko ispod evropskog minimuma koji iznosi 14 procenata. Podsetila je na oduzimanje nadležnosti Pokrajine nad Fruškom gorom i upozorila na nedavnu nekontrolisanu seču.

– Videla sam da je neki inspekcijski nadzor ostao AP Vojvodini i interesuje me da li je ovo zabeleženo, da li je u pitanju stvarno neka sanitarna seča ili se mi vraćamo u devedesete godine kad, znamo svi iz kojih razloga, su šume ostajale bez svojih stabala – navela je Nataša Lalić. 

(BILSV, 04. 03. 2016)







ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook