BEOGRAD – Narodni poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Đorđe Stojšić upitao je danas prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića kako se došlo do cene od 400 miliona evra prilikom privatizacije Naftne industrije Srbije i ko je to izračunao.



Gaspromizacija NIS-a

On je u delu sednice Skupštine Srbije predviđenom za propitivanje članova Vlade, istakao da je gaspromizacija NIS-a, kako je nazvao privatizaciju Naftne industrije Srbije, za Vojvođane verovatno najspornija privatizacija, iako se ne nalazi na spisku 24 spornih privatizacija koji je sačinila Evropska unija. Ukazao je da je to najavljivano kao čuveni aranžman i posao veka, koji je bio posao veka za ruskog partnera, ali ne i za Republiku Srbiju.
- To na neki način i nije privatizacija, jer je firma koja je preuzela NIS državna. Mislim da bi građani Srbije trebalo da dobiju neke odgovore vezane za tu transakciju, pogotovo što imamo slučaj da se u susednoj Hrvatskoj povelo pitanje na koji način je privatizovana Naftna industrija. U slučaju NIS-a prodato je 51 odsto akcija, kao i skladište gasa Banatski dvor. Ali ono što je pitanje broj jedan u ovom slučaju - ko je tačno izračunao da NIS vredi 400 miliona evra, a ne 1,1 milijarda ili dve milijarde koliko su bile neke procene – upitao je poslanik LSV. On je naglasio da su za spomenutih 400 miliona evra prodati ne samo NIS, već i rezerve nafte koje su procenjene na devet milijardi dolara, odnosno sedam milijardi evra, kao i rafinerije, 200 benzinskih pumpi, dodavši da se spisak prodatih objekata još uvek evidentira. Dodao je da je lanac Maksi diskonta prodat za milijardu.

Zbog rudne rente izgubićemo milijardu evra do 2038.

Đorđe Stojšić je istakao da je LSV u više navrata isticala da je povećanje rudne rente jedan od najboljih načina da se budžet dopuni, s obzirom da je Srbija u ozbiljnoj finansijskoj krizi.
- Ne postoji nijedan razlog zbog čega je ona najniža u Evropi. U Albaniji rudna renta iznosi 12 odsto, u Sloveniji 10 procenata, a u toj istoj Rusiji je daleko viša i u većini zemalja je progresivna – ukazao je on i dodao da je brzina kojom se eksploatišu domaće rezerve nafte NIS-a duplo veća od brzine eksploatacije dok je ova kompanija u potpunosti pripadala Srbiji.
Stojšić je istakao da je matematika ruskog partnera jasna i da će on nastojati da crpi domaće rezerve sve dok rudna renta bude tri procenta, a ne 10 ili 15, što im sporazum omogućava. On je dodao da je razlika u oko 30 miliona evra godišnje. Pohvalio je što je počelo stvaranje robnih rezervi nafte, ali je naglasio da bi trebalo razmišljati i o zahtevu Gaspromu za povećanjem rudne rente, jer, kako je rekao, nijedan zahtev njima do sada nije po tom pitanju upućen.
- Svedoci smo da ruska država koristi svoj energetski uticaj na mnoge zemlje da sprovodi nekakavu svoju političku agendu, ali se nadam da se Srbija nikada neće dovesti u tu situaciju. Mislim da smo mi naš evropski put zacrtali i da smo daleko poodmakli, iako po izjavama nekih ruskih zvaničnika shvatamo da njima nije mnogo drago što idemo tim putem – naglasio je narodni poslanik LSV.
- Ipak, mislim da bi koherentna aktivnost više ministarstava mogla dovesti do toga da imamo jedinstven cilj i da nema potrebe da stranim državama plaćamo za nešto što se nalazi u domaćim izvorištima nafte i gasa, a da neko drugi stvara ekstraprofit. Zbog jednih izbora neko je prodao budućnost generacija dece koja bi mogla od tolikih sredstava živeti i školovati se. Ako godišnje gubimo 30 miliona evra, a sporazum važi do 2038. godine, to je skoro milijardu evra za narednih 25 godina – upozorio je Đorđe Stojšić.