BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić ukazala je na današnjoj sednici Skupštine Srbije na veliku seču šuma u Nacionalnom parku Fruška gora, gde je u poslednje vreme posečeno 10 hektara šuma. Ona je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine upitala zašto je dozvoljen tako veliki obim seče bagrema, da li je u pitanju bespravna ili sanitarna seča stabala i da li crkva ne mora da poštuje ekološke zahteve i preporuke ako je tačno da je nalog za seču dao manastir.

Sve više se pretvara u golet

Lazić je u svom poslaničkom pitanju istakla da fruškogorski Nacionalni park sve manje liči na park, a sve više se pretvara u golet zbog masovne seče šume. Poslednji zahtev za seču preko 10 hektara šume je, kako su objavili mediji, stigao od obližnjeg manastira Vrdnik koji je ovu šumu dobio u postupku restitucije.

- Međutim u Nacionalnom parku  kažu da je seča šume izvršena na osnovu plana seče, koji je odobrilo Ministarstvo poljoprivrede, a uradio Šumarski fakultet u Beogradu i da još uvek nije imovina predata manastiru, odnosno da nije restitucija završena. Posečena su osušena i trula, zakržljala stabla i na njihovom mestu će biti zasađen hrast kitnjak koji je, inače, autohtona vrsta. Teško je poverovati da je nastala epidemija sušenja i da je moralo na ovakav način i ovako masovno da se seče – istakla je poslanica LSV.

Ona dodaje i da ekolozi, za razliku od šumara, ukazuju da će sečom šuma biti narušen ekosistem. I da će, primera radi, pčele, koje su brojne na ovom potezu, sada biti uskraćene za bagremov cvet. Takođe, preti opasnost od erozije, a posebno će biti problem gubitak lisne mase jer će doći do većeg zagađenja vazduha. 

Sanitarna ili bespravna seča kod Brankovca i Rohalj baze

Nada Lazić je napomenula da se građani žale i da se u potezu Rohalj baza pravi masakr od seče, a spominju i da je isečena bukova šuma kod Brankovca.

- Da li je i ovo sanitarna seča ili se radi o jednoj bespravnoj seči? Ne pamti se da se ovoliko stabala izvlačilo iz Fruške gore – ukazala je ona. Podsetila je da pored regularne seče postoji i divlja seča, pa je samo u 2015. godini Nacionalni park Fruška gora podneo 47 prijava zbog bespravne seče od čega je 29 bilo protiv poznatih lica, što znači da se neki ljuti bave biznisom bespravne seče. I tom prilikom je napravljena šteta od preko dva miliona dinara, naglasila je poslanica Lige.

- S obzirom na to da je nadležnost nad Nacionalim parkom u rukama Ministarstva i da je oduzeta pokrajini, ja postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, zašto je dozvoljeno ovako veliki obim seče bagrema i da li crkva ne mora da poštuje ekološke zahteve i preporuke, ako je tačno da je nalog za seču dao manastir – upitala je Nada Lazić i zatražila informaciju da li je kod Brankovca i Rohalj baze u pitanju bespravna ili sanitarna seča stabala i da li su na ogoljenim površinama zasađena nova stabla.

U ime stanovnika sremskomitrovačkog naselja Laćarak, narodna poslanica LSV je ukazala Ministarstvu poljoprivrede na problem nekontrolisanog bacanja uginulih svinja i pojavu divljih deponija u meliorativnim kanalima. Kako je navela, u ovom mestu ne postoji organizovan način uklanjanja životinjskih leševa, a selo je poznato po velikom broju uzgajivača svinja i ove bi životinje morale da se na bezbedan način transportuju i uništavaju u kafilerijama. Zbog toga se meštani često žale na smrad i na zagađenje životne sredine, ali do sada niko nije rešio njihov problem.