BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije Nada Lazić kazala je danas da je u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti trebalo menjati više članova, a ne samo jedan.



Ona je u toku skupštinske rasprave istakla da će Izmenama zakona o zdravstvenoj zaštiti biti omogućeno da se na ubrzani način stvori jedna armija novih specijalista, odnosno da zdravstvo dobije ono o čemu se dugo nije razmišljalo – obrazovanje novih stručnjaka. Napomenula je i da su poslanici LSV podneli amandmane i da će njihova podrška izmenjenom zakonu zavisiti od toga da li će amandmani biti usvojeni.

Čekanje i nedostatak lekara

Lazićeva je situaciju u zdravstvu u AP Vojvodini ilustrovala novinskim naslovom „Čekanje u redovima za pregled na dotrajalim aparatima“.

- Po nekim procenama, u Vojvodini postoji oko 13 lista čekanja za različite zdravstvene usluge - od pregleda, dijagnostike, operacija itd. Najduže se čeka za operaciju katarakte, kuka, kardiološke operacije, snimanje magnetnom rezonancom. U redovima se čeka i u domovima zdravlja za preglede kod specijalista i zapravo do ovakvog stanja je došlo zbog toga što se nedovoljno ulagalo i neadekvatno planirao sistem zdravstvene zaštite – ukazala je poslanica LSV, ilustrujući svoje izlaganje video snimkom koji je u martu jedan pacijent okačio na Youtube, a na kom se vidi oko 600 ljudi koji u rano jutro čekaju u dvorištu Kliničkog centra Vojvodine da zakažu pregled kod oftalmologa.

Prema njenim rečima, jedan od razloga za ovakva čekanja je nedostatak medicinskog kadra. 

- Većina pedijatara u Srbiji, pa tako i u Vojvodini, je pred penzijom. Nema dovoljno anesteziologa, kardiologa... A slično će biti i u drugim oblastima medicine, jer će 60-70% lekara svih specijalističkih grana za pet do osam godina otići u penziju. Celu ovu situaciju dodatno komplikuje zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Nažalost, nije se vodilo računa o specifičnosti u zdravstvu, a trpe pacijenti – naglasila je Nada Lazić i ukazala da je problema bilo i kada lekar ode u penziju ili zbog nedostatka kadra, pa je zabranjen rad porodilišta u Rumi, a otežan je bio rad pedijatrije u Vršcu. Takođe, kako je rekla, u malim, ruralnim sredinama je još gore.

- U opštini Žitište, koju čine 12 naselja, mesta Međa i Hetin traže da imaju lekara, a za sada imaju samo jedanput nedeljno i sreća je za pacijenta ako se razboli onog dana kada je lekar u ambulanti, pa odmah može da dobije lekarsku uslugu, a ako nije, onda mora da putuje nekoliko desetina kilometara dalje – navela je ona.

Aparati duplo stariji od onih u svetu

Poslanica Lige je ukazala i da podaci kažu da u Srbiji, prosečno, na jednog lekara ide 345 pacijenata, dok je u Vojvodini taj odnos 400:1. Najgora je situacija u Sremu gde jedan lekar brine o oko 550 pacijenata, a ima lokalnih samouprava u kojima se jedan lekar stara o zdravlju 900 meštana.

- Poseban problem kada je Vojvodina u pitanju, a mislim da je to i šire slučaj, jeste stanje aparata koji postoje u bolnicama i u drugim ustanovama, a koji se kvare zbog svoje starosti, a njihovo zanavljanje se ne obavlja onako kako bi trebalo. Kao najdrastičniji primer bih navela aparate za zračenje kojih nema dovoljno ili su stari pa se često kvare, a ti teško oboleli pacijenti ne mogu da čekaju, pa se iz Vojvodine šalju na zračenje u Kladovo ili u Kragujevac – kazala je Lazićeva i istakla da se u svetu aparati menjaju na sedam godina korišćenja, bez obzira koliko su bili u upotrebi, a kod nas se p regledi obavljaju na aparatima koji su stari i po 13 godina!. 

Ako se uzme u obzir da Vojvodina pokriva 27 odsto stanovništva Srbije, po nekakvim svetskim normama, trebala bi da ima osam aparata za zračenje, ukazala je ona i dodala sada ih ima samo dva i u postupku je nabavka tri aparata koje finansira Vlada Vojvodine. 

Poslanica LSV je naglasila i da je zdravstveni sistem u Srbiji centralizovan, što je jedan od glavnih uzroka problema koji su zadesili ovu oblast. 

- U RFZO je sve skoncentrisano, i novac i poslovi koji se obavljaju u zdravstvenoj zaštiti Zato smatramo, bez obzira koliko pozdravljamo donošenje ovakve dopune zakona, odnosno mogućnosti da se obezbedi ubrzano obrazovanje kadra, da ovo zakonsko rešenje treba još popraviti. Zbog toga smo podneli i amandmane koji se tiču nadležnosti AP Vojvodine u ovoj oblasti. Tj. da se obezbedi učešće APV u postupku davanja saglasnosti na specijalizacije i uže specijalizacije budući da u ovoj oblasti nema ni minimuma informacija o tome koje su specijalizacije koje se odobravaju i u kojim ustanovama na teritoriji Vojvodine. Ceo postupak se sprovodi između zdravstvenih ustanova osnovanih u Vojvodini i ministarstva, a AP Vojvodina ne može na to da utiče – zaključila je Nada Lazić i dodala da će u zavisnosti od toga da li će biti prihvaćeni amandmani i zavisiti podrška poslanika LSV izmenama zakona.

(BILSV, 30.08.2014)