BEOGRAD – Tokom rasprave o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga je, obrazlažući amandman kojim je Liga tražila da se u zakon doda da pored toga što strana fizička i pravna lica ne mogu biti kupci poljoprivrednog zemljišta, ne mogu biti ni njegovi zakupci, upozorila da bi se time sprečilo da neki od zakupaca zemlje na 30 godina, nekim budućim zakonskim rešenjima postanu vlasnici te zemlje. 

– Zakon to ne predviđa, to će možda neka podzakonska akta predvideti, da mogu vremenom, kao zakupci, da postanu vlasnici tog poljoprivrednog zemljišta – upozorila je Papuga podsetivši da je Liga zbog toga pokrenula prikupljanje 100.000 potpisa kako bi se na referendumu građani opredelili da li zabranu prodaje poljoprivrednog zemljišta treba uneti u Ustav Republike Srbije. Upozorila je i da zbog odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, po kojoj će od 1. septembra 2017. godine stranci moći da kupuju zemlju kod nas, podsetila da su druge zemlje tokom procesa pridruživanja Evropskoj uniji to regulisale svojim Ustavima. 

Nije kasno za promene

Predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu iz poslaničke grupe SNS Marijan Rističević napao je inicijativu LSV za raspisivanje referenduma, podsećajući da je i Liga podržala SSP koji bi sada da menja, da bi mu Papuga u replici ukazala da potpisivanjem SSP-a nije ništa završeno i da se mnoge stvari mogu promeniti. 

– Sve države pre stupanja na snagu tog SSP-a pregovaraju. Zašto se o Kosovu može pregovarati, a o poljoprivrednom zemljištu ne može da se pregovara? O nečemu može oko SSP-a da se razgovara i pregovara sa EU, a ne može da se pregovara jedino o poljiprivrednom zemljištu i Vojvodini – istakla je poslanica LSV. Olena Papuga je napomenula i da je Liga upravo zbog toga sada pokrenula priču o referendumu protiv prodaje zemlje strancima, jer još ima dovoljno vremena do tog 1. septembra 2017. godine. 

– Otvaranje poglavlja 11 i 12 je prilika da se razgovara o tim temama, jer se baš i odnose na ovaj deo poljoprivrede. To su prilike da se SSP menja, da se pregovara i razgovara, kao što je sada otvoreno poglavlje o Kosovu, tako možemo i o poglavlju 11 i 12 da pregovaramo i razgovaramo sa EU – navela je ona. Poslanica LSV je upozorila i na neistine koje je Rističević tvrdeći da je poljoprivredno zemljište u državnom vlasništvu u Vojvodini već prodato hrvatskim tajkunima. 

– Ostalo je 480.000 hektara državnog zemljišta i ono, koje se uglavnom nalazi u Vojvodini, će se prodavati. Nemojte da pričate da je državno zemljište prodato Hrvatima, to nije istina. Dolazim iz Kule, u Sivcu ste pre pola godine prodali 4.270 hektara dvojnoj firmi srpsko-arapskoj – rekla je Olena Papuga i ponovila da je Liga protiv toga dase strancima poljoprivredno zemljište prodaje ili izdaje. 

Nedoumice o početnoj ceni

Skupština AP Vojvodine i poslanička grupa LSV podneli su amandman na Zakon o poljoprivrednom zemljištu kojim su predložili da se zemljište, koje nije bilo predmet zakupa najmanje poslednje tri godine, a ostane neizdato nakon licitacije, može dati na korišćenje fizičkim i pravnim licima na period do pet godina, a nakon ponovnog nadmetanja po početnoj ceni od jedan dinar. 

Obrazlažući ovaj amandman, pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški je istakao da amandman nije shvaćen na pravi način i da poenta nije u početnoj ceni od nula ili jedan dinar, već da je vojvođanska skupština želela da ovim amandmanom pokušala da obezbedi da zemljište koje se nudi pod povlašćenim uslovima, a ovo jesu povlašćeni uslovi, da se to zemljište sa sigurnošću utvrdi kao zemljište za koje poljoprivrednici nisu bili zaitneresovani. On je istakao da se trenutnom formulacijom ostavlja mogućnost da se pod povlašćenim uslovima daje u zakup i zemljište koje se vodi kao nekorišćeno a faktički se koristi na nelegalan način.

- Znači, smisao onoga što mi predlažemo jeste da prvo svo zemljište mora proći kroz program godišnje zaštite i uređenja poljoprivrednog zemljišta, zatim biti ponuđeno na javno nadmetanje, pa, kada se jasno i nesumnjivo kroz tri pokušaja dokaže da nema zainteresovanih za to zemljište, onda se može otvoriti mogućnost povlašćenog tretmana izdavanja zemljišta po ceni od nula ili jedan dinar ili koliko već bude iskazano interesovanje – zaključio je Bogaroški i dodao da, ako lokalna samouprava ne podnese godišnji program ne može da se smatra da to zemljište nije interesantno poljoprivrednicima.

Poslanica LSV Nada Lazić je ukazala da se predloženim rešenjem predupređuje da se eventualno neko zemljište iz špekulativnih razloga izuzme iz godišnjeg programa i na taj način pod povoljnijim uslovima dâ na korišćenje.  Ona je upitala i kako je moguće nezakonito korišćenje na stotine hektara zemlje i da to niko ne vidi, a da se, po pravilu, zna ko to koristi, pa i da inspekcija na to ne reaguje.

- Da li nemamo dovoljno inspektora ili oni ne rade svoj posao? Koliko znam, u pokrajini Vojvodini postoje samo tri inspektora koje postavlja Republika. Pokrajina nema nadležnost nad inspekcijom – ukazala je narodna poslanica LSV i dodala da, što je zakon detaljniji, to je njegovo funkcionisanje sigurno. Ona je ministarku upitala i da li će pri svakom izdavanju zemljišta u zakup biti prisutan i inspektor i da li on može da isprati sve što mu se stavlja u opis posla.

Niža cena kao pomoć paorima

Govoreći o amandmanu koji se tiče određivanja niže početne cene zakupa državnog zemljišta na 80 odsto prošlogodišnje cene, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogaroški je upozorio da je u dosadašnjoj praksi primećeno da posle loših agroekonomskih godina za otprilke desetak posto padne interesovanje za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. 

– Utvrđivanjem početne cene za licitaciju u visini od 80 odsto prošlogodišnje cene mi faktički dajemo manevarski prostor poljprivrednicima da mogu da se povuku korak unazad prilikom licitiranja. Svaka godina nije podjednako dobra, a po trenutno važećim rešenjima cena zakupa je svake godine sve veća i veća – rekao je Bogaroški. Dodao je i da mu je žao što nije prihvaćen deo amandmana koji se odnosi na rokove u kojima se može izjaviti žalba na odluku o izdavanju zemljišta u zakup. Kako je naveo, praksa pokrajinskog sekretarijata pokazuje da poljoprivrednici u velikom broju slučajeva nisu na vreme obavešteni kada je doneta odluka o njihovom pravu. 

– Dešava se u 30 posto slučajeva da oni ne dobiju blagoveremenenu informaciju kada je doneta odluka, a rokovi teku od dana donošenja odluke. Mi smo predložili da rokovi teku od dana objavljivanja odluke na oglasnoj tabli prvostepenog organa, jer se na taj način omogućuje svim zainteresovanim da se blagovremeno upoznaju sa donošenjem odluke i da mogu da iskoriste svoje pravo na žalbu – dodao je on upozorivši da odbijanjem ovog amandmana i dalje 30 posto zainteresovanih koji smatraju da su im prava u nekom smislu ugrožena neće moći da reaguju. 

Na diskusiju Bogaroškog nadovezao se i poslanik LSV Đorđe Stojšić, obrazlažući istovetan amandman Lige, pa je ukazao da je amandman ipak trebalo usvojiti iako ne dolazi iz vladajuće koalicije, pošto zbog načina formiranja cene pri licitiranju dobar deo zemljišta ostaje van upotrebe. Osvrnuo se i na rokove za žalbe, upozorivši da se mnoge od njih odbacuju iz razloga što su istekli rokovi za njihovo podnošenje, zbog čega smatra da bi predloženo rešenje da odluke budu objavljene na oglansim tablama nadležnih organa pravično.