LSV za promenu svih izbornih zakona

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Petak, 15. 11. 2013. | Komentara: 0

LSV za promenu svih izbornih zakona

BEOGRAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine pokreće inicijativu za promenu izbornih zakona na svim nivoima jer aktuelno izborno zakonodavstvo ne odlikava na najbolji i najpravedniji način političke odnose u našem društvu, bilo da je reč o lokalnom, pokrajinskom ili republičkom nivou, a istovremeno se zalaže i za direktan izbor gradonačelnika, istakao je danas zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš.

LSV

Na konferenciji za novinare u Medija centru u Beogradu, Kostreš je ukazao da je sada pravo vreme i momenat da se krene sa takvom inicijativom, jer su redovni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori predviđeni tek za maj mesec 2016. godine. – Znam da živimo u Srbiji i da je sve moguće, da su mogući i vanredni izbori. Ali ako bi smo se oslanjali na to da je moguće da vanredni izbori budu zakazani, onda u Srbiji nikada ne bi smo išli u izmenu izbornih pravila i procedura – ukazao je Kostreš.

Ravnopravnost pomoću više izbornih jedinica

Zamenik predsednika LSV je upozorio da u Srbiji postoji težnja da se stvore samo dve velike političke grupacije, što je neprihvatljivo i veoma pogrešno, kao što su pogrešni i svi izborni sistemi koji bi na taj način favorizovali velike stranke, jer Srbija ni po teritorijalnom ni po nacionalnom principu politički gledano nije svuda jednaka.
– Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da, kada su u pitanju republički izbori, treba da postoji više izbornih jedinica koje bi zaokruživale nekoliko političkih i geografskih celina i koje bi na veran način oslikavale učešće poslanika sa tog terena u parlamentu. Danas, i svih prethodnih godina od kada je uveden izborni sistem da je Srbija jedna izborna jedinica, mi imamo činjenicu da najveći broj poslanika dolazi ili iz grada Beograda ili iz velikih centara – naveo je Kostreš dodajući da mnoge male sredine nemaju svoje poslanike dok bi se to podelom Srbije na više izbornih jedinica uravnotežilo. Podsetio je da danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije iz Beograda dolazi čak 89 poslanika, što čini oko 36 posto parlamenta, iako birači u Beogradu čine tek 22 posto biračkog tela Srbije. Predlog LSV je podela na četiri ili pet izbornih jedinica, gde bi se broj poslanika definisao srazmerno broju birača te izborne jedinice
– Jedna bi svakako bila teritorija AP Vojvodine i, srazmerno broju birača, ta izborna jedinica bi trebalo da ima negde oko 65 poslanika. Grad Beograd bi trebalo da ima, srazmerno broju birača, 55 poslanika, a ne današnjih 89. Centralni deo Srbije bi mogao da bude podeljen na dve izborne jedinice - jedna koja bi obuhvatala Istočnu Srbiju i jedna koja bi obuhvatala zapadnu Srbiju, a peta izborna jedinica bi mogla da obuhvata birače koji su upisani u biračke spiskove u Srbiji, a ne nalaze se na teritoriji ovih ranije pomenutih biračkih  jedinica – naveo je Kostreš.

Razgovori sa svim političkim akterima

Šef poslaničke grupe LSV u Narodnoj skupštini Bojan Kostreš ukazao je i da će, nakon ovog obraćanja javnosti, predlog za promenu izbornih zakona biti iznet i političkim partnerima kako bi se o njemu razgovaralo. On kaže da će se prvo razgovarati sa strankama koje su Ligini dugogodišnji partneri, a koje su danas u republici opozicija, a u pokrajini vlast, ali da neće bežati ni od razgovora sa Srpskom naprednom strankom i  Socijalističkom partijom Srbije.
– Pukušaćemo sa njima, i sa demokratama, i sa LDP-om i sa manjinskim strankama i sa URS-om, ali i sa SPS-om i SNS-om ćemo razgovarati o ovome. Mislim da imamo dovoljno vremena i argumenata i da o tome treba da poprilično otvoreno razgovaramo – naveo je Kostreš. On je ocenio i da pokrajinski izbori u Vojvodini treba da budu organizovani po čistom proporcionalnom sistemu u AP Vojvodini kao jednoj izbornoj jedinici.
– Mi bi podržali sve one stranke koje smatraju da gradonačelnici treba da se biraju po većinskom sistemu. Direktan izbor gradonačelnika, po nama je dobro rešenje iz nekoliko razloga. Prvo, građani znaju koga biraju za prvog čoveka svoje opštine ili grada, drugo, tada je promena vlasti mnogo teža – rekao je Kostreš podsetivši da je u mnogim vojvođanskim opštinama, nakon promena na republičkom nivou došlo do nasilnih promena na lokalu, gde su često na čelna mesta gradova i opština dolazili ljudi za koje njihovi građani nisu glasali. On je ocenio i da su zaključane liste pogrešne i da su se do sada pokazale kao nefunkcionalne, navodeći primer dve najveće stranke koje su u međuvremenu, nakon izbora, promenile svoja rukovodstva.
– Ali liste su zaključala prethodna rukovodstva i kako sada neko očekuje da nova partijska većina upravlja ili sprovodi svoju politiku sa starim zaključanim listama – rekao je Kostreš ističući da je bilo problema i kada neko sa liste promeni političku stranu ili odustane od bavljenja politikom, a ima mandat koji ne želi.

Loša „eksperimentalna“ metoda

Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i šef poslaničke grupe LSV u Skupštini AP Vojvodine Branislav Bogaroški ukazao je na konferenciji za novinare da je dosadašnja „eksperimentalna“ metoda sa kombinovanim izbornim sistemom, po kojem se 60 poslanika bira po većinskom, a 60 po proporcionalnom sistemu, koja se koristi kroz tri izborna ciklusa pokazala lošom, jer postoji očigledna disproporcija između stvarnog broja glasova koje pojedine izborne liste osvoje i konačnog broja mandata u pokrajinskoj skupštini. Podsetio je da je na izborima 2012. godine Demokratska stranka osvojila 20 posto glasova, SNS 18, a LSV i SPS sa po 11 odsto. Međutim, DS ima 59 mandata, SNS 24, a LSV ili SPS sa upola manje glasova imaju pet puta manje mandata u pokrajinskoj skupštini.
–To je sve posledica ovog dvokružnog većinskog sistama za 60 poslanika, jer taj sistem faktički iskrivljuje realnu sliku. Dolazimo u situaciju da na većinskim izborima vi u drugi krug ulazite sa nekih 15-16-17 posto glasova, i onda se biračko telo deli između dva kandidata, gde birači jako često ne glasaju za kandidata zato što podržavaju tu politiku, nego glasaju protiv drugog kandidata – naveo je Bogaroški.
On je ukazao da bi zbog toga čist proporcionalni sistem bio mnogo pravičniji i da bi oslikao pravo stanje stvari i po pitanju političkih preferencija birača i što se tiče nacionalne strukture.
– Većinski sistem faktički ne dozvoljava manjinskim grupacijama da na bilo koji način artikulišu jasno svoju volju – rekao je on. Bogaroški je ukazao da je problem i veličina izbornih jedinica u kojima se biraju većinski poslanici, jer se dolazi u situaciju da postoje izborne jedinica sa 8.000 ili 9.000 birača, kao što su Opovo, Novi Kneževac ili Sremski Karlovci, a sa druge strane izborne jedinice sa 70.000 birača kao što je to slučaj u Sremskoj Mitorvici ili 55.000 do 60.000 birača što je slučaj u Novom Sadu, Bačkoj Palanci ili Rumi.
– Dolazimo do toga da jedan glas u Sremskim Karlovcima na pokrajinskim izborima vredi 8 ili 8,5 puta više nego što vredi glas u Sremskoj Mitorvici ili 6 puta više nego što vredi glas u Novom Sadu. To je dakle situacija koja narušava neko jednako pravo glasa i jednako zastupanje građana u pokrajinskoj skupštini – rekao je Bogaroški.

Problematično vlasništvo nad mandatima

Potpredsednik LSV je ukazao i da se smisao većinskih izbora vidi u direktnim izborima za gradonačelnika, jer se tu glasa za ime i prezime, za nekoga koga ljudi znaju, dok na ostalim nivoima to nije tako i glasa se uvek za stranku koja je kandidata predložila. Zbog toga, kaže, na pokrajinskim i lokalnim izborima nema bitnijeg učešće nezavisnih kandidata ili grupa građana. Branislav Bogaroški je rekao i da je važno pitanje vlasništva nad poslaničkim mandatima jer, kako je naveo, iako se slaže da bi poslanik trebalo da bude vlasnik svog mandata, to verovatno može da funkcioniše u zemljama sa dugom parlamentanom tradicijom, za razliku od Srbije.
– U Republici Srbiji smo svedoci da imamo svakog dana prekomponovanje, naročito na nivou lokala i prelaženje sa krajnje levice na krajnju desnicu i obrnuto. Sve zavisi ko koliko pritisne odbornike, koliko je spreman da im ponudi. To je praksa koja definitivno unižava parlamentarni život i sa kojom bi moralo da se prekine. Jedini način jeste da se vratimo na stari sistem - da vlasnici mandata budu oni koji su liste i sastavljali – rekao je Bogaroški. On je upozorio i na problem trgovine glasovima, dodajući da se došlo do takve krajnosti da u pojedinim lokalnim samoupravama u Vojvodini, poput Novog Sada, kompletne poslaničke grupe svoj uspeh zasnivaju na brutalnoj i bukvalnoj kupovini glasova, zbog čega je potrebno promeniti izborno zakonodavstvo i u delu kaznenih odredbi.

(BILSV, 15. 11. 2013)



Događaji | Sreda, 24. 08. 2016. | Komentara: 0

Tepić i Devenport o evrointegracijama i regionalnoj saradnji

BEOGRAD - Predsednica Odbora za evropske integracije Marinika Tepić razgovarala je danas u Domu Narodne skupštine sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Nj.E. ambasadorom Majklom Davenportom o aktuelnoj situaciji u vezi sa pregovorima Srbije i Evropske unije, predstojećim aktivnostima Odbora za evropske integracije i nastavku saradnje sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji.
Događaji | Četvrtak, 28. 07. 2016. | Komentara: 0

Srbija i Ukrajina za unapređenje parlamentarne saradnje

BEOGRAD - Članovi Odbora za evropske integracije razgovarali su danas sa potpredsednicom Vlade Ukrajine za evropske i evroatlantske integracije Ivanom Klimpuš-Cincatze, koja boravi u poseti Beogradu. Na sastanku je zaključeno da će podizanje parlamentarne saradnje na viši nivo i razmena iskustava dve zemlje u procesu evropskih integracija, a posebno intenziviranje saradnje parlamentaraca u međunarodnim organizacijama, predstavljati nove impute u odnosima Srbije i Ukrajine.

Događaji | Utorak, 26. 07. 2016. | Komentara: 0

Tepić i Repčekova: Srbija opredeljena za članstvo u EU

BEOGRAD – Predsednica Odbora za evropske integracije Marinika Tepić razgovarala je danas sa slovačkom ambasadorkom u Srbiji Dagmar Repčekovom, nakon predstavljanja prioriteta slovačkog predsedavanja EU narodnim poslanicima. Ambasadorka Repčekova pozvala je Srbiju da iskoristi predsedavanje njene zemlje Evropskoj uniji za proces integracija, u kome je važno koliko se pregovaračkih poglavlja zatvori.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook