NOVI SAD – Istoričar dr Milivoj Bešlin, gostujući u emisiji „Dan uživo“, objasnio je da je Slobodan Milošević mitinge kosovskih Srba od jula do oktobra 1988. godine u Novom Sadu upotrebio kao metodu koja do tada nije bila poznata u Jugoslaviji, sa ciljem da ograniči široku autonomiju AP Vojvodine i AP Kosova i Metohije.  

- Ideja novog partijskog rukovodstva u Srbiji, koje je pobedilo u unutarpartijskom obračunu u jesen 1987. godine, a koje predvodi Slobodan Milošević, bila je da značajno ograniči, a u krajnjoj konsekvenci i ukine autonomije pokrajina. Tako da već u vreme Ivana Stambolića dolazi do pregovora između republičkog vrha Srbije sa rukovodstvom Kosova i Vojvodine kako da Srbija kao federalna država unutar Jugoslavije postane funkcionalnija. I u tom smislu se nije mnogo razlikovao cilj Stambolića i Miloševića: smanjiti što više autonomiju pokrajinama. Međutim, sa dolaskom Miloševića razlikovao se metod koji je bio do tada neuobičajen – istakao je Bešlin.

Kako kaže, to su bile nasilne i ulične metode, kao i metoda političkog linča, a koja je bila potpuno nepoznata, jer je do tada u Jugoslaviji društvo funkcionisalo kao konsenzualna zajednica, odnosno zajednica sporazuma i dogovora.

Brutalna upotreba kosovskih Srba

- Kada je Milošević video da ne može da nagovori pokrajinska rukovodstva Kosova i Vojvodine, a naravno da je prvo krenuo na Vojvodinu misleći da će to moći lakše da uradi, jer je to bila pokrajina sa srpskom većinom, on je počeo medijski linč pokrajinskog rukovodstva. Ali kada je video da ni to ne daje željeni rezultat, onda je „progovorila ulica“ – objasnio je Bešlin.

Prema njegovim rečima kosovski Srbi su tada prvi put vrlo brutalno upotrebljeni, iako je bunt ljudi bio autentičan iskorišćen je u političke svrhe.

- To okupljanje naroda je bilo vrlo uspešno, zato što je pokrenulo varnicu koja će dovesti do pada pokrajinskog rukovodstva i koje će zavrteti krug koji će dovesti do razaranja Jugoslavije. Dakle, to je bilo vrlo pažljivo režirano. Milošević je u to vreme dao intervju NIN-u u kojem kaže da je pokrajinsko rukovodstvo separatističko, što je bila ozbiljna optužba za ljude koji su etnički bili Srbi, jer ih poredi sa već demonizovanim kosovskim, albanskim rukovodstvom i kaže da im je ideja da naprave na teritiriji Srbije tri države. Kada su tog 09. jula 1988. godine došli Srbi sa Kosova, lokalno stanovništvo ih nije dočekalo u velikom broju i to nije imalo nekog velikog odjeka – istakao je Bešlin dodajući da se onda desio taj čuveni kratkotrajni nestanak struje koji su beogradski mediji pod Miloševićevom kontrolom iskoristili i od toga napravili ogroman skandal.

- Dramatizacija je bila neverovatna, to su bili ljudi koji su već pripremali tu gebelsovsku mašineriju za ratnu propagandu koja je sledila. Ta dramatizacija koju prave Miloševićevi mediji u Beogradu izaziva uznemirenje, homogenizaciju i u Vojvodini. Taj miting je bila samo prva varnica koja je otpočela proces. Mitinzi se nastavljaju, njih je bilo 28 u avgustu, pa u septembru, da bi se u oktobru desila kulminacija koja je dovela do nasilne smene pokrajinskog rukovodstva – objasnio je Bešlin.

Bez dogovora oko odricanja nadležnosti

Bešlin ističe da je pokrajinsko rukovodstvo bilo spremno da se odrekne nekih manje važnih nadležnosti, ali je Milošević od njih tražio da se odreknu ključnih nadležnosti, između ostalog i svoje reprezentativnosti u federaciji.

- I to u smislu da pokrajinske autonomije ne budu više element federacije, nego da budu prikazane samo kao deo Srbije. Da su pokrajine želele da se odreknu svojih ingerencija ne bi bila potrebna takva režija, niti ta količina nasilja, pokretanje toliko ljudi, kao ni govor mržnje koji se tada prvi put javlja u socijalističkoj Jugoslaviji i koji je inaugurisan u „jogurt revoluciji“ – kazao je Bešlin, komentarišući izjave političkih analitičara kako su pokrajine navodno bile spremne da se odreknu Ustavom garantovanih nadležnosti.

On dodaje i da su mediji prvi put tada otvoreno huškali na nacionalističkoj platformi, a sve je to bila novost za socijalističku Jugoslaviju.

-  Zbog svih tih stvari delegitimisano pokrajinsko rukovodstvo bilo je oslabljeno i moralo je da se povuče. Naime, oni su funkcionisali po starim obrascima. Milošević je došao sa jednim novim modelom propagande, modernim i agresivnim. I sa jednom novog legitimacijskom formom, nacionalizmom, dok je socijalizam tada već bio potrošen. Milošević izlazi sa novom homogenizujućom snagom, a to je bio srpski nacionalizam u nastupanju. Vojvodina je bila samo prva stanica, sledilo je Kosovo, Crna Gora – pojasnio je Bešlin. 

Bez reakcije pokrajinske policije

To što pokrajinska policija nije delovala, prema oceni Bešlina, i krenula na okupljene ljude nije bio posledica njihovih liberalnih stavova, već straha od gubitka ljudskih života.

- Oni su bili uplašeni. Možete zamisliti tu Jugoslaviji gde se po prvi put na nacionalističkoj platformi, vrlo ljuti, agresivni ljudi okupljaju u velikom broju, preko deset hiljada ljudi. To Novi Sad ranijih decenija nije video. Pokrajinsko rukovodstvo je bilo uplašeno i slali su poziv saveznom vrhu obaveštavajući ih da se tada u tom trenutku ruši ustavni poredak države. Međutim i savezni vrh je bio, takođe, uplašen i smatrali su da treba da se pusti da Milošević preuzme pokrajine i da će se tu zaustaviti – rekao je Bešlin.

Kako kaže, bilo je pokušaja da se upotrebi pokrajinska policija. Tadašnji pokrajinski sekretar unutrašnjih poslova Đorđe Stojšić davao je takve predloge, ali je bilo jasno da to ne može da prođe, jer bi verovatno došlo do krvoprolića.

Miloševićev uticaj na medije

Milošević je između 1987 – 1988 kontrolisao partiju u Srbiji, dok su beogradski mediji bili na njegovoj liniji, ukazao je Bešlin.

- Beogradski mediji su tada potpuno pratili Miloševićevu politiku bez ikakve dileme, a nakon promene pokrajinskog rukovodstva, novo promiloševićevsko rukovodstvo Vojvodine zameniće sve informativne redakcije u pokrajini, ne samo na srpsko-hrvatskom, nego i na manjinskim jezicima. Za neverovatno kratko vreme Milošević je izvršio preuzimanje medija pretvorivši ih u svoj servis, jedne brutalne nacionalističke propagande – istakao je Bešlin.