NOVI SAD – Suština primene vakcine je da se imitira prirodni put bolesti i da se na taj način stvori imunitet, ali da nema kliničke slike bolesti koja može da dovede do posledica, a neželjene reakcije kod nih su, u odnosu na reakcije na lekove, zanemarljive, istakao je juče direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine, epidemiolog doc. dr Vladimir Petrović na tribini u Novom Sadu.



Tribinu pod nazivom  „Vakcina - da ili ne?“ organizovali su Stručni savet za zdravstvo i socijalna pitanja Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad i Forum žena GrO LSV Novi Sad a posetioci su, između ostalog, mogli čuti kako se, zahvaljujući medijima i društvenim mrežama, došlo do toga da se razmišlja o nevakcinisanju. Petrović je upozorio da su takozvani antivakcinalisti ili antivakcioni lobiji tokom pandemije gripa pre nekoliko godina napali Svetsku zdravstvenu organizaciju na globalnom nivou.

– Internet je moćno sredstvo koje ni na koji način nije kontrolisano i upravo je to polje na kojem su oni koji se zalažu protiv vakcinacije iskoristili teren pre zvaničnih institucija i stručnjaka. U ovom trenutku vi imate pet puta više antivakcinalnih sajtova nego provakcinalnih – upozorio je Petrović navodeći da se mnogo priča o neželjenim reakcijama na vakcine, ali ne i o reakcijama na lekove.

– Vakcinu prima zdrav čovek, zdravo dete, koje želi da posle toga nema nikakvih posledica i da ima zaštitu. S druge strane, kada je čovek bolestan, ne pita. Podneće svaku reakciju, težu, lakšu, samo da se izleči i da ne bude više bolestan. Odatle dolazi razlika u filozofiji svakog pojedinca kada prima vakcinu i kada prima lek – naveo je Petrović. Dodao je da neke vakcine štite određeni broj godina, neke dugotrajno, 20 i više godina, a neke doživotno.

– Vakcinacija sama za sebe ne daje apsolutnu zaštitu, ali u odnosu na bilo koje drugo terapijsko sredstvo, ona apsolutno ima potencijal da kod vakcinisanih stvori imunitet takav da štiti 90, 95 do 99 odsto vakcnisanih. Ništa nije 100 posto, tako da će uvek postojati čovek koji nakon potpune imunizacije možda nije zaštićen. S druge strane, vakcine same po sebi nisu apsolutno bezbedne, jer se prave po određenim standardima koji za neke pojedince možda nisu dovoljni, pa se pojavi neka umerena ili teža reakcija. Ali, verovatnoća takve reakcije je isto kao i udar groma - jedan na milion ili jedan na dva miliona. Što je, u poređenu sa lekovima, apsolutno zanemarljiva stopa – istakao je Petrović.

Posetioci su na tribini mogli da se upoznaju i sa istorijatom imunizacije u AP Vojvodini, koja je započeta nakon Drugog svetskog rata, 1946. godine uvođenjem kombinvoane vakcine protiv difterije i tetanusa. Kako je naveo Petrović, u tom periodu te bolesti su dominirale i, uz veliki kašalj i male boginje, do 1959. godine se najviše umiralo upravo od njih. Svake godine beleženo je nekoliko stotina smrtnih slučajeva i nekoliko stotina osoba koje su imale invaliditet za ceo život. Od 1976. godine nije zabeležen nijedan slučaj difterije na teritoriji AP Vojvodine, dok je kod tetanusa, koji nije zarazna bolest a kod kojeg je ranije beležena smrtnost od 80 odsto, bilo svega dvadesetak slučajeva u poslednjih 10 godina.

– Najčešće su to bile bezazlene povrede poput uboda ruže ili bagrema, zbog kojih ljudi i ne idu kod lekara – upozorio je Petrović.

(BILSV, 28. 03. 2015)