BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u Narodnoj Skupštini Olena Papuga, obrazlažući prvi od osam amandmana koje je podnela poslanička grupa Lige na novi zakon o radu, a od kojih Vlada nije prihvatila nijedan, je istakla da bi u ovom zakonskom dokumentu trebalo dopuniti član 20. Kako je navela, zakonom je predviđeno da je radno vreme vremenski period u kojem je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca.



Plata do 15. u mesecu, u novcu

- Naš amandman se odnosi na to da smo dodali „u skladu sa ugovorom o radu“. Odnosno mišljenja smo da se radno vreme mora vezati za ugovor o radu, a ne samo za naloge poslodavca. Ugovorom o radu utvrđuje se naziv i obim poslova koje zaposleni treba da obavlja. U suprotnom, zaposleni bi obavljao poslove samo prema nalozima poslodavca. Gubi se svrha ugovora o radu ako zaposleni radi samo kao što poslodavac naloži – naglasila je Papuga.

Ona je naglasila i da je u Srbiji trend da se kasni sa isplatama, da se one umanjuju i van ugovorenih odnosa. Zbog toga su poslanici LSV podneli amandman na član 45. zakona o radu a čiji je cilj da svi poslodavci moraju imati unapred utvrđena merila za utvrđivanje zarade i da se ona mora isplaćivati u određenom roku. Amandman Lige je predvideo i da poslodavac ne može radniku da obračuna i isplati zaradu u iznosu manjem od iznosa određenog kolektivnim ugovorom, a ako osnove i merila za isplatu zarade nisu uređeni kolektivnim ugovorom, poslodavac koji zapošljava najmanje deset radnika dužan je da ih utvrdi pravilnikom o radu.

Kako je navela Olena Papuga, predloženim amandmanom se predviđa da se zarada isplaćuje nakon obavljenog rada, najkasnije do 15. u tekućem mesecu za prethodni, kao i da se isplata obavlja u novcu.

- Predlog zakona ne sadrži dovoljno garancija za određivanje zarade i njenu isplatu, te se predloženim dopunama garantuje isplata plate po merilima i kriterijumima za obračun zarade koji se utvrđuju u kolektivnom ugovoru, odnosno opštem aktu, a što je naročito bitno da "mali" poslodavci isplaćuju zarade po unapred utvrđenim merilima. Isplata zarade mora da se utvrdi kao obaveza poslodavca sa određenim rokom – naglasila je Papuga.

Minimalna zarada ne sme zavisiti od radnog učinka

Obrazlažući amandman ligaša na član 48. Predloga zakona o radu, narodni poslanik Dejan Čapo je istakao da se minimalna zarada, kao zaštita najslabije plaćenih radnika, mora definisati kao minimalni bruto iznos koji radniku pripada za puno radno vreme, te da radni učinak ne sme biti određujući deo minimalne zarade. Kako je rekao, vezivanje minimalne zarade za učinak zaposlenog otvara vrata za zloupotrebe kojih je, nažalost, i do sada bilo.

- Predlažemo da se briše odredba predloga zakona koja se odnosi na utvrđivanje razloga za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade opštim aktom, odnosno ugovorom, a da se tek nakon šest meseci obaveštava reprezentativni sindikat. Isplata minimalne zarade ukazuje na solventnost poslodavca pa je uputno da se uvodi obaveza poslodavca da nakon donošenja odluke o isplati minimalne zarade o tome obavesti i nadležno ministarstvo i sindikat. Time bi bila sprečena agonija hiljade zaposlenih koji su do sada, zbog radnog zakonodavstva, ostali na ulici bez isplaćenih zarada - zaključio je Čapo.

On je naglasio i da je amandmanom na član 56. novog zakona o radu Liga želela da istakne da se pravo na isplatu zarade kao ekvivalenta za uložen rad, derogira pravima zaposlenih u slučaju stečaja poslodavca. On je upitao zašto se uskraćuje pravo zaposlenih na naknadu zarade od Fonda solidarnosti ako je poslodavac pokrenuo postupak restrukturiranja. Kako je naglasio, normalno rešenje bilo bi da se zaposlenima, u postupku restrukturiranja, nadoknadi neisplaćeni deo zarade.

Bolji uslovi za osobe sa invaliditetom

LSV je podnela i dva amandmana kako bi položaj osoba sa invaliditetom (OSI) bio bolji. Kako je istakla narodna poslanica Lige Nada Lazić, u članu 43. predloženog zakona o radu bi trebalo dodati da je poslodavac dužan da zaposlenoj osobi sa invaliditetom obezbedi razumno prilagođavanje radnog mesta i procesa rada, jer bi se time ostvarila Ustavom propisana posebna zaštita OSI u oblasti radnih odnosa i izvršile međunarodne obaveze Republike Srbije.

Lazićeva je navela da Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom koju je Srbija ratifikovala 2009. godine, predviđa pružanje razumnih prilagođavanja OSI, pa je nužno unošenje ove odredbe u Zakon o radu. Takođe, direktiva 78/2000 ET Evropske unije predviđa obavezu  obezbeđivanja razumnih prilagođavanja za zaposlene sa invaliditetom i usvajanje ovog amandmana dalo bi značajan doprinos harmonizaciji domaćih propisa sa propisima Evropske unije.

- Na žalost, Vlada je ovaj amandman odbacila, uz  obrazloženje da se ne prihvata jer je ovo  pitanje već regulisano propisima o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom kojima je detaljno uređeno pitanje prilagođavanja poslova, radnog mesta itd. Očigledno se ovde ne prihvata mogućnost da je poslodavac taj koji može da prilagodi radno mesto u skladu sa invaliditetom osobe nego se upućuje na postojeće propise – zaključila je poslanica LSV.

Nada Lazić je istakla i da Liga predlaže da se član 44. Zakona o radu izbriše jer on predviđa da poslodavac, ukoliko ne može zaposlenoj osobi sa invaliditetom da obezbedi odgovarajući posao, onda se taj zaposleni smatra viškom. Kako je istakla, time se dolazi do ustavom zabranjene diskriminacije po osnovu invaliditeta, a predloženi član nije u skladu ni sa odredbama Konvencije  o pravima OSI. Lazićeva je naglasila i da je interesantno da je Vlada u obrazloženju odbijanja ovog amandmana navela da Zakon o radu ni do sada nije utvrđivao zabranu prestanka radnog odnosa osobama sa invaliditetom i zaposlenih sa zdravstvenim smetnjama, pa im je mogao prestati radni odnos bez isplate otpremnine.

- Znači, sada je pogodnost što može da mu da otkaz ako mu isplati otpremninu, a kako će dalje živeti to nije važno – zaključila je poslanica LSV.