NOVI SAD – Utisak za vreme ove izborne kampanje je da postoji veliki stepen saglasnosti između svih onih koji izlaze na izbore oko toga da su ekonomija i što skorije uključivanje u Evropsku uniju osnove politike svih stranaka koje izlaze na izbore, izuzev par marginalnih  slučajeva – ukazao je danas predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.



On je međutim konstatovao i da će se na osnovu odnosa prema manjinskim nacionalnim zajednicama vrednovati ko je iskreno za Evropu, a ko se samo deklarativno zalaže za pristupanje EU.
- Od šest službenih jezika u Vojvodini samo jedan se praktično koristi i to polovično, iako je ostalih pet u službenoj upotrebi u Evropskoj uniji, istakao je danas lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak.
On je na konferenciji za novinare sa kandidatima za poslanike sa koalicione liste na kojoj se nalazi i LSV podsetio da je Ustavom Republike Srbije propisano da je službeno pismo ćirilica, iako se u pravopisu taksativno navodi da se srpski jezik može pisati i ćirilicom i latinicom.
Lider LSV je ukazao i da svako ko se iskreno zalaže za Evreopsku uniju mora razumeti da je zalaganje za mogućnost učenja tih jezika okruženja, jezika nacionalnih zajednica u Vojvodini, istovremeno i približavanje Evropskoj uniji na najbolji i najbrži način.
– Mi u Vojvodini imamo nacionalne zajednice koje su suštinski dijaspora Evropske unije. Mi već imamo,  dakle, EU u svom dvorištu kao naše sugrađane, prijatelje, komšije – rekao je Čanak. Dodao je da je upravo ravnopravnost svih građana bez obzira na njihovu nacionalnu, versku, političku ili zavičajnu pripadnost bila osnova oko koje se 14. jula 1990. godine okupla Liga socijaldemokrata Vojvodine.
– I upravo je to ono po čemu se može razabrati da li je neko u svojim zalaganjima za evropeizaciju Srbije iskren ili je to samo još jedan od predizbornih slogana koji će biti  zaboravljen već u izbornoj tišini, a kamoli posle izbora – naveo je Čanak.
Na konferenciji za novinare je istaknuto i da se na koalicionoj listi broj 11 nalazi gotovo polovina kandidata iz Vojvodine, a od čega polovinu čine pripadnici nacionalnih zajednica.
- Ja nemam mnogo šta da dodam, jer sve ostalo je već odavno rečeno. Liga socijaldemokrata Vojvodine  nastupa i na ovim izborima sa ljudima sa kojima je nastupala i ranije u koaliciji, od Borisa Tadića pa nadalje i nastupa sa svojim programom od koga nije odstupala 24 godine – zaključio je on.

Pritisak zbog udžbenika

Kandidatkinja za narodnu poslanicu Olena Papuga podsetila je da je kao pripadnica rusinske nacionalne zajednice i kao narodna poslanica u Skupštini Srbije mnogo puta postavljala pitanja koja se odnose na prava nacionalnih zajednica, pre svega na njihovo osporavanje, kao i na osporavanje nadležnosti nacionalnih saveta.
– Postavljala sam pitanja koja se odnose na nastavu jezika nacionalnih zajednica, kada su se donosili zakoni o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, kad su se donosili zakoni o srednjem obrazovanju, jer je nastava na jezicima nacionalnih zajednica u neravnopravnom položaju, pošto je fakultativno učenje jezika nacionalnih zajednica treći izborni predmet – rekla je ona upozorivši da zakoni koji su izglasani u parlamentu, nisu doneli bolji položaj jezika i nastave nacionalnih zajednica.
Papuga je istakla da je često tražila odgovore na pitanja u vezi sa udžbenicima za nastavu na jezicima nacionalnih zajednica, ukazujući da konkretno rusinskim učenicima nedostaje 39 udžbenika.
– Dok je postojao Zavod za izdavanje udžbenika u Novom Sadu, dok nije centralizovan, dok nije prenet u Beograd, dok je Vojvodina imala punu autonomiju od 1974. do 1989. godine tih problema nije bilo. Onda su se u Zavodu za izdavanje udžbenika izdavali svi udžbenici na jezicima nacionalnih zajednica. Postojali su lektori, prevodioci koji su radili i učenici, pripadnici nacionalnih zajednica sa time nisu imali problem – istakla je ona.
Papuga je podsetila i da su prava nacionalnih zajednica umanjena promenom zakona o mreži sudova, jer u nekim mestima gde su sudovi imali tradiciju, više ne postoje ni sudske jedinice, a pripadnici nacionalnih zajednica više nemaju pravo na korišćenje maternjeg jezika.

Osuđivali ekstremizam

Kandidat za narodnog poslanika Karolj Čizik ukazao je da je nakon angažmana LSV situacija sa udžbenicima naciona,nih zajednica dosta bolja, ali da još oko trećine udžbenika nedostaje, mada je ova školska godina za razliku od prošle, počela sa obezbeđenim većim delom neophodnih udžbenika.
– LSV se uvek zalagala za korišćenje jezika i prava nacionalnih zajednica i uvek smo osuđivali takve činove kao što se desilo u lokalnom autobusu za Temerin, kada je dečko dobio šamare samo zato što je govorio na maternjem mađarskom jeziku – rekao je Čizik. On je dodao da u izbornoj trci nastupa 19 lista, među kojima su mnoge jednonacionalne, dok na listi 11 ima veliki broj pripadnika različitih nacionalnih zajednica.

Štitili Hrvate devedesetih

Kandidatkinja za narodnu poslanicu Jasenka Đaković ukazala je da kao Vojviđanka, Hrvatica i ligašica ne može i neće da zaboravi devedesete, kada je LSV bila jedina stranka koja je tada javno govorila protiv proterivanja Hrvata iz Srema, kada to nije bilo političko pitanje već pitanje hrabrosti.
– Ligaši su tada, posle mnogo incidenata u Slankamenu, u Kukujevcima, Hrtkovcima stajali ispred kuća svojih komšija i branili ih. To su isto uradili i nakon poslednjeg incidenta koji je bio 27. 11. 2012. godine kada je grupa takozvanih navijača uznemiravala lokalnog rimokatoličkog svećenika. I tada smo  poručili da ako to nismo dozvoljavali devedesetih, nećemo dozvoljavati nikad posle – navela je ona. Đakovićeva je podsetila i da je za vreme mandata Nenada Čanka na mestu predsendika Skupštine AP Vojvodine, hrvatski jezik postao jedan od šest službenih jezika u pokrajini, a da se LSV pobunila i kada su početkom 2013. godine displeji na autobusima javnog prevoza u Novom Sadu bili ćirilizovani.
– Liga socijaldemokrata Vojvodine je tad poručila da jeste normalno da svi znaju ćirilicu ali da je isto tako  normalno da se koriste oba pisma i da mi insistiramo na ravnopravnoj upotrebi i ćiriličnog i latiničnog pisma – rekla je ona dodajući i da je LSV insistirala i da nazivi ulica u vojvođanskim gradovima budu  ispisani na oba pisma, u skladu sa vojvođanskom tradicijom.

Nacionalni saveti bez sredstava

Kandidat za narodnohg poslanika Jan Litavski upozorio je da je odlukom Ustavnog suda u vezi sa Zakonom o naacionalnim savetima nacionalnih manjina ukinut niz vrlo važnih nadležnosti nacionalnih saveta, iako je Ustavom Republike Srbije propisano da se dostignuta prava nacionalnih manjina i ljudska prava ne mogu smanjivati.
– Kao rezultat tog akta koji je Ustavni sud uradio, većina nacionalnih saveta više nema para. Ne  možemo da izdajemo na maternjem jeziku časopise i ostale publikacije koje se na odnose na slovačku nacionalnu zajednicu. Takođe, televizije i radio stanice koje su na manjinskim jezicima nemaju dovoljno sredstava za  finansiranje svojih radio i televizijskih emisija – rekao je Litavski. On je ukazao da Srbija, ako želi da  postane demokratski uređena država u kojoj postoji vladavina prava i u kojoj se poštuju manjinska i nacionalna prava, mora da prevaziđe sve ove podele i razlike.
– Ovakva visoka civilizacijska ostvarenja moguća su samo ako Srbija postane država svih građana i građanki svih nacionalnosti, u kojoj će Vojvodina biti jedan od entiteta koji će kao građanski, multikulturalni i koji će vući celu Srbiju napred prema Evropskoj uniji – zaključio je Litavski.