te učenika i učenica istoimene novosadske Srednje elektrotehničke škole.

Predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović na svečanosti je istakao da je Novi Sad uvek težio da se oduži velikanima koji su ostavili trag u našem društvu, a da je "jedan od tih velikana svakako Mihajlo Pupin, naučnik, profesor Univerziteta Kolumbija, pronalazač i diplomata".

- Posledice njegovog rada i dela prostiru se širom sveta i on spada u onu grupu malobrojnih koji su iza sebe ostavili zaostavštinu čitavom ljudskom rodu - kazao je Jovanović.

On je istakao da je Pupin važnu ulogu i značaj pridavao znanju i učenju.

- Pupin je znanje shvatao kao svetlost koja osvetljava put kroz život i takvom shvatanju treba da se služe i mladi - zaključio je Jovanović.
Mihajlo Pupin rođen je u Idvor 1854. godine. Pored naučnog rada, iza sebe je ostavio mnoge pronalaske i patente. Bio je profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD-u. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi, član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor čak 18 univerziteta. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada, a među priznanjima nalazi se i jedno iz književne delatnosti: Pulicerova nagrada za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka". Tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada, Pupin je dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak takozvanih Pupinovih kalemova. Umro je u Njujorku 1935, gde je i sahranjen. Odluku o podizanju spomenika velikom srpskom naučniku donela je Skupštine grada 2007. godine.