Otkriven spomenik Mihajlu Pupinu

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Sreda, 09. 11. 2011. | Komentara: 0

Otkriven spomenik Mihajlu Pupinu

NOVI SAD - Spomenik velikom srpskom naučniku i pronalazaču Mihajlu Pupinu, otkriven je danas na platou kod raskrsnice Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Modene. Spomenik, rad vajara Save Halugina, otkrili su predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović, gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić i autor spomenika, a tokom svečanosti je održan i kulturni program u režiji đaka OŠ "Mihajlo Pupin" iz Veternika,

LSV dogadjaji

te učenika i učenica istoimene novosadske Srednje elektrotehničke škole.

Predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović na svečanosti je istakao da je Novi Sad uvek težio da se oduži velikanima koji su ostavili trag u našem društvu, a da je "jedan od tih velikana svakako Mihajlo Pupin, naučnik, profesor Univerziteta Kolumbija, pronalazač i diplomata".

- Posledice njegovog rada i dela prostiru se širom sveta i on spada u onu grupu malobrojnih koji su iza sebe ostavili zaostavštinu čitavom ljudskom rodu - kazao je Jovanović.

On je istakao da je Pupin važnu ulogu i značaj pridavao znanju i učenju.

- Pupin je znanje shvatao kao svetlost koja osvetljava put kroz život i takvom shvatanju treba da se služe i mladi - zaključio je Jovanović.
Mihajlo Pupin rođen je u Idvor 1854. godine. Pored naučnog rada, iza sebe je ostavio mnoge pronalaske i patente. Bio je profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD-u. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi, član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor čak 18 univerziteta. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada, a među priznanjima nalazi se i jedno iz književne delatnosti: Pulicerova nagrada za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka". Tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada, Pupin je dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak takozvanih Pupinovih kalemova. Umro je u Njujorku 1935, gde je i sahranjen. Odluku o podizanju spomenika velikom srpskom naučniku donela je Skupštine grada 2007. godine.

(BILSV, 09.11.2011.)



Događaji | Utorak, 19. 03. 2019. | Komentara: 0

Čanak: Vlada odbila predlog Zakona o finansiranju Vojvodine

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak izjavio je da je Vlada Srbije odbila predloge Rezolucije o Vojvodini i Zakona o finansiranju Vojvodine, koje je ta stranka podnela, a koji će se naći na dnevnom redu sutrašnjeg zasedanja Skupštine Srbije, prenela je televizija N1.
Događaji | Ponedeljak, 18. 03. 2019. | Komentara: 0

Najzad će se u Skupštini Srbije govoriti o Vojvodini

Rezolucija o Vojvodini i Zakon o finansiranju Vojvodine su prvi dokumenti koji se isključivo tiču Vojvodine od početka dvehiljaditih, kada je na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije bio takozvani omnibus zakon, kojim su uklonjeni neki od zakona koji su protivustavno ograničavali autonomiju Vojvodine po Ustavu iz 1990. godine, izjavio je danas predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak. 
Događaji | Subota, 09. 03. 2019. | Komentara: 0

Kostreš: Vojvođanska zastava ne sme nikome da smeta

 Mi smo opozicija vlasti, jer to što radi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na čelu celog sistema, jeste centralizam i nacionalizam, a to nije naša tema, ponovio je u Jutarnjem programu RTS generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš.



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook