Otkriven spomenik Mihajlu Pupinu

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Sreda, 09. 11. 2011. | Komentara: 0

Otkriven spomenik Mihajlu Pupinu

NOVI SAD - Spomenik velikom srpskom naučniku i pronalazaču Mihajlu Pupinu, otkriven je danas na platou kod raskrsnice Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Modene. Spomenik, rad vajara Save Halugina, otkrili su predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović, gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić i autor spomenika, a tokom svečanosti je održan i kulturni program u režiji đaka OŠ "Mihajlo Pupin" iz Veternika,

LSV dogadjaji

te učenika i učenica istoimene novosadske Srednje elektrotehničke škole.

Predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović na svečanosti je istakao da je Novi Sad uvek težio da se oduži velikanima koji su ostavili trag u našem društvu, a da je "jedan od tih velikana svakako Mihajlo Pupin, naučnik, profesor Univerziteta Kolumbija, pronalazač i diplomata".

- Posledice njegovog rada i dela prostiru se širom sveta i on spada u onu grupu malobrojnih koji su iza sebe ostavili zaostavštinu čitavom ljudskom rodu - kazao je Jovanović.

On je istakao da je Pupin važnu ulogu i značaj pridavao znanju i učenju.

- Pupin je znanje shvatao kao svetlost koja osvetljava put kroz život i takvom shvatanju treba da se služe i mladi - zaključio je Jovanović.
Mihajlo Pupin rođen je u Idvor 1854. godine. Pored naučnog rada, iza sebe je ostavio mnoge pronalaske i patente. Bio je profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD-u. Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi, član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor čak 18 univerziteta. Dobitnik je mnogih naučnih nagrada, a među priznanjima nalazi se i jedno iz književne delatnosti: Pulicerova nagrada za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka". Tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada, Pupin je dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Takođe je zaslužan i za pronalazak takozvanih Pupinovih kalemova. Umro je u Njujorku 1935, gde je i sahranjen. Odluku o podizanju spomenika velikom srpskom naučniku donela je Skupštine grada 2007. godine.

(BILSV, 09.11.2011.)



Događaji | Nedelja, 17. 04. 2016. | Komentara: 0

Kostreš: Zrenjanin ima šansu samo ako svi pomognu

ZRENJANIN, 17. april - Generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine i kandidat za gradonačelnika Zrenjanina Bojan Kostreš izjavio je danas da je pijaća voda luksuz za sve Zrenjanince i Zrenjaninke i obećao da će taj problem rešiti, ali ne davanjem lažnih obećanja, nego tako što će to uraditi.
Događaji | Utorak, 12. 04. 2016. | Komentara: 0

Vojvodina i Zrenjanin se vole i kad nisu izbori

ZRENJANIN – Članica Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarević izjavila je danas da dok Zrenjanin ne bude imao fabriku vode, kapitalniji projekat za taj deo Vojvodine ne može postojati. Ona je na konvenciji LSV u Zrenjaninu istakla da se na osnovu nepoštovanja ustavne odredbe o sedam procenata republičkog budžeta, Vojvodini duguje dve milijarde evra, a napomenula je i da se LSV zalaže za vraćanje vojvođanskog penzionog fonda da bi penzioneri živeli dostojanstvenije.
Događaji | Utorak, 12. 04. 2016. | Komentara: 0

Bogaroški: Kad će biti političke volje za poljoprivredu?

ZRENJANIN – Agrarni budžet nikada nije pet odsto, iako je to propisano zakonom. Kako je moguće da za pokrivanje gubitaka „Srbijagasa“ ima 23 milijarde dinara, a nema novca za poljoprivredu, zapitao je večeras potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i prvi na pokrajinskoj listi LSV Branislav Bogaroški. 



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook