BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Marinika Tepić ponovila je danas pitanje ministarki pravde po kom osnovu je napravljena selekcija sudova čije će se presude uzimati u obzir u krivičnom delu negiranja postojanja genocida. 

- Dva puta sam pokušala da dobijem konkretan odgovor od ministarke i molim Vas da mi odgovorite. Po kom osnovu i po kom kriterijumu ste za izmene Krivičnog zakonika, uvodeći nov stav koji se tiče uspostavljanja novog krivičnog dela za javno odobravanje, odnosno negiranje postojanja genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina napravili selekciju u odnosu na to koje ćete sudove, odnosno čije ćete presude uzimati u obzir u ovom krivičnom delu, a koje nećete? – upitala je Tepić na kraju današnje skupštinske rasprave u načelu.

Poslanici LSV podneli više amandmana

Ona je primetila da tokom rasprave o Predlogu zakona o sprečavanju nasilja u porodici niko nema dilemu da je potreba ovog zakona neupitna, ali da su prisutne dileme pa će poslanici pokušati da taj zakon amandmanima poboljšaju. Kako je istakla, poslanici LSV su podneli više amandmana na ovaj zakonski predlog. Tepić je naglasila i da joj je žao što neke kolege poslanici razumeli suštinu ovog zakona i što su pokušali da relativizuju čitav problem. 

Poslanica LSV je ponovila da je u zakonu nejasno šta će se desiti sa nasilnikom  nakon što mu istekne mera udaljenja iz porodičnog okruženja u trajanju od 48 sati, a što je nejasno i ljudima koji će se ovim stvarima baviti nakon što zakon stupi na snagu. 

- U komunikaciji sa ljudima na terenu, koji će sutra biti zaduženi za sprovođenje ovih mera, mogla sam primetiti njihovu zabrinutost upravo od trenutka izricanja mere udaljavanja iz stana, kada mi ne znamo gde će boraviti potencijalni nasilnik ili nasilnik, gde će ga oni naći ukoliko se on sam ne javi onako kako zakon predviđa nakon isteka mera od 48 sati, gde će znati da ga traže... – istakla je Marinika Tepić, dodavši da, ako je bila ideja da se primeni parcijalni model austrijskog zakona, onda to trebalo zaokružiti po tom modelu koji tačno određuje gde će nasilnik boraviti nakon odluženja kaznene mere. Ponovila je i da se Predlogom zakona ne definiše obaveštavanja žrtve o izrečenim merama, tako da ne može ni da zna kada nasilnik pokuša da prekrši meru ili je prekršio meru kako bi to prijavila.

Koliko će trajati obuka i kako će ona izgledati

- Ono što bih volela da čujem u odgovoru ministarke jeste kako je predviđena obuka za ljude koji će raditi sa nasilnicima, s obzirom na to da je planirano da Zakon stupi na snagu 1. juna naredne godine, što mi mislimo da je kasno, a ima naznaka da će se raditi o jednodnevnoj obuci. I volela bih da čujem da li je to tačno, a radovalo bi me da to nije tačno. Mi smo iz zakona mogli samo da zaključimo da je najbitnija stvar ovde sertifikacija ljudi koji će proći obuke, a ne kako će ta obuka izgledati – dodala je poslanica LSV. 

Najavila je i da će poslanici LSV podneti amandman na sastav saveta koji treba da se konstituiše kao vladino telo. Kako je istakla, predviđeno je da se po potrebi uključe i predstavnici organizacija civilnog društva. Njen stav i stav kolega iz poslaničkog kluba je da taj savet mora imati jednog člana reprezentativnog udruženja, odnosno organizacije civilnog društva upravo zbog toga što će ovaj savet biti političko telo, pa je potreban i taj eksterni član, koji nije član Vlade, koji ne radi u organima državne uprave, da bude deo ovog tima kao korektivni faktor i kao neko ko se svakodnevno, možda i češće, sreće sa žrtvama nasilja ili sa informacijama koje je i do sada prikupljao, a nadležni organi to nisu.

(BILSV, 16.11.2016)