Podrška zakonu o sprečavanju nasilja u porodici

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Utorak, 22. 11. 2016. | Komentara: 0

Podrška zakonu o sprečavanju nasilja u porodici

BEOGRAD – Vlada Republike Srbije usvojila je dva amandmana od ukupno sedam, koliko su poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije podneli na Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici. A narodna poslanica LSV Marinika Tepić je istakla da je, bez obzira na to što ostalih pet nije usvojeno, neupitna potreba za usvajanje jednog ovakvog zakona i najavila podršku poslanika Lige ovom aktu. Komentarišući izmene Krivičnog zakonika, ona je naglasila da se ovom izmenom aboliraju huligani i nasilnici na sportskim priredbama.

LSV

Nasilniku obezbediti smeštaj,
a žrtvi telefon za pomoć

Govoreći o amandmanu na član 16, koji nije usvojen, Tepić je zamolila ministarku pravde Nelu Kuburović da još jednom obrati pažnju na predlog te amandmanske intervencije, ističući da je taj član suštinski važan jer se bavi postupanjem svih nadležnih organa kada se steknu uslovi za izricanjem hitne mere ili hitnih mera.  Poslanici LSV su predložili da se u ovaj član uvrsti stav koji predviđa da se, ukoliko je izrečena mera privremenog udaljenja iz stana, u naređenju konstatuje da su od nasilnika uzeti ključevi od stana koji će biti vraćeni nakon isteka mere. Takođe, predviđeno je da je toj osobi omogućeno da uzme svoje lične stvari i da je ono obavešteno o mogućnostima privremenog smeštaja ukoliko nema gde da boravi tokom trajanja mere. U obrazloženju odbijanja amandmana je navedeno da je problem rešiv tako što će brave na vratima stana biti zamenjen, što Tepićeva ne negira, ali navodi da ipak treba zakonski definisati postupke i ne ostavljati na snalaženje žrtvi da li će promeniti bravu ili neće. 

Takođe, poslanici su predložili i da se u član 16 predloženog zakona uvrsti i stav koji kaže da se, ukoliko nasilnik odbije da preda ključeve stana, to smatra krešenjem zakona. Marinika Tepić je pozdravila činjenicu što je prihvaćen amandman na ovaj član poslanika iz SDS da je nadležni policijski službenik dužan da o izrečenoj meri odmah obavesti žrtvu nasilja, omogući joj da dobije kopiju naređenja, ali da to treba dopuniti i predlogom LSV-a da žrtvi treba predočiti broj telefona na koji će moći da, bez odlaganja, prijavi svako kršenje mere od strane nasilnika i potraži pomoć. 

Replicirajući ministarki pravde, Tepić je ponovila da predloge poslanika Lige treba još jednom razmotriti jer idu u pravcu zaštite žrtve i dodatnog ohrabrenja žrtvama da prijavljuju ovakve slučajeve. Kako je istakla, nasilje u porodici je najređe prijavljivano nasilje, a prema procenama NVO organizacija, na jedno prijavljeno nasilje mi imamo 15 -16 neprijavljenih nasilja. 

Evidenciju o nasilju u porodici čuvati 20 godina

Poslanici su amandmanom tražili i izmenu člana 31, odnosno da nadležna policijska uprava vodi ne samo evidencije o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici, već i o svim preduzetim merama iz nadležnosti policije. Takođe, smatrali su da je predloženi rok za čuvanje podataka u evidencijama i u Centralnoj evidenciji od pet godina prekratak, imajući u vidu iskustva sa trajanjem nasilja u porodici, te su za čuvanje ovih podataka predložili rok od 20 godina.

U obrazloženju za odbijanje ovog amandmana Ministarstvo pravde i Vlada su naveli da bi to bio previše širok sadržaj evidencija, a Tepić je istakla da su ti podaci izuzetno značajni prilikom utvrđivanja neposredne opasnosti od ponavljanja nasilja. Ona je, pozdravila što je rok za čuvanje evidencije produžen na deset godina, ali da bi prilikom nekom narednom izmenom zakona trebalo voditi računa o tome da se ovaj rok produži na 20 godina. 

Odbijen je i amandman kojim se predlaže da se u savetu, pored predloženih državnih službenika, obavezno nađe i predstavnik reprezentativnog udruženja čija se delatnost zasniva na suzbijanju nasilja u porodici. Marinika Tepić je istakla i da bi trebalo naći model da taj predstavnik bude iz Autonomnog ženskog centra. Takođe, nije prihvaćen ni predlog poslanika LSV da zakon stupi na snagu 1. marta sledeće godine, umesto 1. juna 2017. 

Vlada je prihvatila dva amandmana poslanika LSV kojima se za određene sankcije predviđa pozivanje na Porodični zakon, odnosno Krivični zakonik. Tepić se u svom izlaganju zahvalila ministarki pravde na pažljivom slušanju poslanika i učešću u raspravi, št nije bio slučaj sa nekim drugim ministrima koji su prvi put u Vladi. 

Krivični zakonik abolira huligane povratnike

Kada su u pitanju izmene Krivičnog zakonika, poslanica LSV je istakla da se tom intervencijom predlagača, odnosno Vlade i Ministarstva pravde, aboliraju povratnici koji krše utvrđene mere bebednosti na sportskim priredbama, a koji su, inače, i dalje prepoznati kao nosioci huliganizma i nasilništva. Kako je istakla Tepić, predlogom izmena je predviđeno da se obriše član koji kaže da se povratnik, koji prekrši zabranu prisustvovanja određenim sportskim primedbama, može kazniti zatvorom od 30 dana do tri meseca. Kao obrazloženje brisanja člana je navedeno da je uvedeno novo krivično delo - Kršenje zabrane utvrđene merom bezbednosti - prema kome se lice koje prekrši zabranu utvrđenu izrečenom merom bezbednosti kažnjava novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

- Kao primer sam navela jednu plastičnu situaciju potencijalnog događaja, odnosno pitanje: Kako očekujete da, na primer, sudija objektivno sudi huliganima kada se u sudnici pojavi 20 ili 30-orica njih i da li će sudija zaista izreći najblažu kaznu, u ovom slučaju novčanu, ali onako kako vi predviđate a praktično abolirati od dosadašnje utvrđene isključivo zatvorske kazne povratnike u huliganizmu? Mi smatramo da je bez obzira na uvođenje novog krivičnog dela adekvatnije da ostane i krivično delo za povratnike, odnosno huligane koji prekrše prethodno izrečene mere i da, ipak, sudijama u opticaju ostane za njih izricanje isključivo zatvorske kazne u različitom rasponu nego da se oni aboliraju i da im se uspostave, zapravo, mnogo lakša, odnosno, novčana naknada – istakla je Marinika Tepić. 

Poslanici LSV su predložili i da se preimenuje krivično delo opisano u članu 121. u krivično delo genitalno sakaćenje žene, jer je ovaj naziv univerzalniji za sve multilacije tog tipa. Marinika Tepić je istakla da ovaj fenomen nije tipičan samo za migrante koji se kreću kroz našu zemlju, što se dalo čuti u Skupštini, već za Afrički kontinent i za ljude koji odande u našu zemlju dođu i u drugim životnim okolnostima. Kako je istakla, ti ritualni obredi duboko zadiru i narušavaju pravo devojčica starosti od četiri do osam godina. Amandman poslanika Lige kao krivično delo ne prepoznaje samo izvršioce, već i pomagače koji bi snosili kaznu identičnu onoj za nedozvoljeni prekid trudnoće - zatvor od jedne do osam godina. 

Takođe, poslanici su predložili da ukoliko se genitalno sakaćenje izvrši nad maloletnom deovjčicom ili nastupi narušavanje zdravlja, kazna bude zatvorska od tri do 12 godina, a ukoliko nastupi smrt onda da kazna bude od od dve do dvanaest godina zatvora. 

(BILSV, 22.11.2016)







ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook