BEOGRAD – Tokom rasprave o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu najburnija rasprava bila je povodom amandmana Skupštine AP Vojvodine i Lige socijaldemokrata koji su se ticali mogućnosti dugoročnog zakupa do 30 odsto poljoprivrednog zemljišta, pravnim licima, samo na osnovu investicionog plana bez ikakvih jasnih kriterijuma.



Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogaroški je, obrazlažući amandman pokrajinske administracije, ukazao da će izdvajanjem 30 posto od ukupnog fonda državnog zemljišta isključivo pravnim licima, iz čega su isključeni oni koji su do sada to zemjište uzimali u zakup, izazvati ozbiljan probme u domaćoj poljoprivredi. 

Otići će polovina oranica

Pokrajinski sekretar je upozorio da na teritoriji AP Vojvodine ima 450.000 hektara od čega je oko 140.000 zemljište niže klase - utrine i pašnjaci koji ni do sada nisu  bili interesantni paorima. Ostaje oko 320.000 hektara oranica, a trećina poljoprivrednog zemljišta od 450.000 čini 150.000 odnosno gotovo polovinu ukupnog fonda oranica, čiji su korisnici u 80 posto slučajeva do sada bila registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Bogaroški je upozorio da je postupak davanja zemljišta u dugoročni zakup, po njegovom mišljenju, neustavan jer je u suprotnosti sa članom 87. Ustava, odnosno jer nisu detaljno precizirani uslovi pod kojima se odobrava investicioni plan.

– U zakonu su preduslovi ko može da podnese investicioni plan, ali ne i kriterijumi po kojima će se nekom odobriti investcioni plan – naveo je on. Ponovio je da će ovom odredbom poljoprivredna gazdinstva biti isključena sa najboljeg dela zemljišta na period od 30 godina, čime se direktno pogađa egzistencija jedne, a verovatno i dve generacije. Odgovarajući ministarki poljoprivrede, on je istakao da nije glavna primedba AP Vojvodine na to što je predviđeno da 30 posto zemlje uzme jedno pravno lice, jer je to sada i promenjeno, već što su iz tog dugoročnog zakupa isključena fizička lica. 

– Ovim rešenjem ne gađamo uzurpatore, mi gađamo one koji su uredno i legalno na licitacijama dolazili do poljoprivrednog zemljišta i uredno i legalno platili zakup državnog poljoprvirednog zemljišta. Ti ljudi će realno ostati bez onog najboljeg dela državnog zemljišta – ponovio je Bogaroški. Istakao je i da nijedan investitor sigurno neće doći da uzme močvaru, utrinu ili pašnjak, već najbolje zemljište. 

– Očekivati da naši poljiprivrednici u roku od 24 sata ili 48 sati krenu da se udružuju, a nisu se udruživali 20 godina, i kroz taj pravni oblik organizovanja postanu zakupci po osnovu novog instituta jednostavno nije realno. Kaznićemo ljude koji su pravili tržišne viškove koji su najnapredniji deo srpske poljoprivrde i najnaprednjji deo poljoprivrede u Vojvodini – rekao je Bogaroški upozorivši da je reč o ljudima koji su ulagali ozbiljan novac u unapređenje svojih gazdinstava i nabavili mehanizaciju, a sada će doći u situaciju da im dolaze banke i oduzimamju im ono što su uzeli na kredit. 

Sporan način davanja u zakup

Poslanik Lige socijaldemokrata Vojvodine Đorđe Stojšić, obrazlažući amandman LSV koji se tiče istog problema, ukazao je da veliki deo zemljišta treba da se daje u dugoročni zakup, ali da je za Ligu sporan način na koji se do toga dolazi, ocenjujući da bi najtransparentnije bilo da ona ko hoće da zakupi neko zemljište to uradi putem javne licitacije. Upozorio je i da strani investitori kada dolaze u Srbiju, između ostalog ozbiljno razmatraju pravni sistem, kako bi znali da njihova investicija sutra neće bit u problemu. 

– Ukoliko postoji minimalna sumnja da Ustavni sud može da kaže: ne možete da dajete dobro od opšteg interesa na dugoročni zakup na bazi podzakonskih akata, kao što jer predviđeno sada ovim zakonom, u tom slučaju, sami investitori će se sigurno osećati nelagodno, odnosno povući će investiciju – rekao je Stojšić. Poslanik LSV je dodao da fizička lica ne bi smela da se isključuju iz tog postupka, te da bi i procenat od 30 posto zemljišta trebalo da bude manji. 

– Ne znam zbog čega je tako tvrd stav ministarstrva i zbog čega se insistira na rešenju da komisija, na bazi nekakvog investicionog plana, sama odlučuje o tome da li će nekom dati zemljište na 30 godina, jer postoji niz problema koji mogu nastati u jednom takvom netransparentnom procesu – dodao je Stojšić.

Ko će kontrolisati sprovođenje

Stojšić je upozorio i da će biti velikih problema unutar ministarstva u praćenju sprovođenja investicionih planova koji na osnovu kojih je neko dobio pravo prvenstvo zakupa, podsetivši da je problem kontrole već sad prisutan jer je, kako je naveo, i sama ministarka priznala da je 18 poljoprivrednih inspektora nedovoljno za kontrolu sprovođenja aktuelnog zakona, kao i da je manjak ljudi u Upravi za agrarna plaćanja. 

– Hrvatska je imala nekih 700-800 ljudi zaposlenih samo tamo, pa nisu uspeli da realizuju sva sredstva na osnovu fondova iz EU, tako da se plašim da ćete morati da napravite još jednu celu instituciju ljudi koji će pratiti samo sprovođenje investicionih projekata –  rekao je Stojšić. A poslanica LSV Nada Lazić upozorila je da je u ovom trenutku već ima oko 150.000 nadničara koji su potpuno nevidljivi za Ministarstvo rada, koji rade za dnevnice od 700 do 1300 dinara, 8 do 10 sati dnevno. 

– Sad već imamo seoske proletere, ljude koji nemaju praktično od čega da žive. Posebno su pogođene majke, odnosno žene, koje čak ispisuju decu iz škole jer ne mogu da isfinansiraju njihovo školovanje – rekla je Lazić. Dodala je da poslodavci izvrgavaju zakon o privremeno - povremenim poslovima, da se majke od 47 godina prijavljuju na lične karte svojih sinova koji su studenti i mlađi od 26 godina, i pri tom su vrlo srećne kad dobiju mogućnost da rade makar i za taj novac, jer ih poslodavci ucenjuju. 

– Hoću da predočim da se ljudi s razlogom plaše jer nemaju zemlju, živeli su od zakupa, sad imaju problem, ako se tako nešto dogodi, od čega će njihove porodice živeti – zaključila je Nada Lazić.

(BILSV, 28. 12 2015)