NOVI SAD – Autonomna pokrajina Vojvodina najblaže rečeno, ima male, a ja bih rekao ponižavajuće male nadležnosti u obrazovanju ponižavajuće male, iako ih je formalno 137, rekao je sinoć zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje Aleksandar Jovanović. Gostujući u emisiji „Sučeljavanje“ na RTV-u, Jovanović je ukazao da formalnih 137 ingerencija mnoge ne funkcionišu, a mnoge ne znače ništa same po sebi.

– Kad bi sveli i istresli koje su to nadležnosti, to je sve jako malo. Najveća naša nadležnost jeste prosvetna ispekcija. To je poverena nadležnost koju, inače, novim zakonom Beograd želi ukinuti i lokalnim samoupravama i pokrajini – naveo je Jovaović. Dodao je i da se školska inspekcija bavi pitanjem zakonitosti rada direktora i škole, a ne kvalitetom nastave.    

Jasan sistem proizvodi kvalitet

Govoreći o kvalitetu nastave, zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje je ukazao da pokrajina ni to nema u svojoj nadležnosti. Ocenio je da bi se morao postaviti sistem koji bi umesto sadašnjeg bodovanja, bio zasnovan na nekakvom stepenovanju, gradaciji, gde bi se nastavnici trudili da unapređenjem svoje nastave, koja bi se merila različitim kriterijumima, imaju i veću platu. 

– Ta veća plata, odnosno veće zvanje, bi im možda omogućilo da imaju neke druge funkcije, da apliciraju za direktora škole ili za neke druge javne funkcije koje bi mogli da rade u obrazovanju. Sadašnje stanje nije dobro. Ono je apsolutno neodrživo, jer vi imate situaciju da je neko potpuni neradnik, a ne da nije izbačen iz škole, nego ima istu platu sa onim dobrim – istakao je on. Jovanović je ukazao da podaci sa terena svedoče da se školstvo bazira na dobroj volji određenog, manjeg procenta nastavnika i direktora, entuzijasta koji stvarno pokušavaju da daju sve od sebe da održe škole u kojima rade, da bodre tu decu, i da im daju nadu i neku veru.

Uskladiti školstvo i ekonomiju

Autonomna pokrajina Vojvodna je krenula u akciju u okviru koje bi trebalo da se širom pokrajine otvore “male Petnice”, odnosno centri za talentovane srednjoškolce, pa čak i osnovce, gde bi oni imali mogućnost da se u određenim naukama usavršavaju i dokazuju, najavio je Jovanović. A govoreći o problemima sa tehničkim školama, istakao je da postoje manje razvijene opštine u kojima roditelji neće decu da upisuju u tehničkje škole jer misle da njihovo dete mora da završi gimnaziju. Dodaje da je svestan dobrih namera roditelja koji žele najbolje za svoju decu, ali da i oni treba da budu informisani oko sistemskog odabira profesionalne orijentacije dece.

– Imamo u Inđiji srednju tehničku školu gde, njima su blizu industrijske zone, tu je i Stara Pazova, oni stalno traže tapetare. Neće niko da ide na tapetara. Nije jednostavna stvar i ima tu puno da se radi oko toga, da se i deci pruži potpuno znanje šta nešto nudi – navodi on. Jovanović kaže i da je veliki problem, koji se javlja svake godine, donošenje odluke o mreži škola u pokrajini. Dodaje da sa osnovim školama problema uglavnom nema, dok sa srednjim uvek ima, a da je najveći problem kada negde mora da se ugasi tehnička škola, jer gotovo da nema šanse da će ona nekada u budućnosti ponovo biti otvorena. 

– Ono što je najveći problem, vi ste izgubili kadar, nastavu. Sve je nestalo. Mora da postoji jasan sistem kako se to donosi – kaže Jovanović ističući da kriterijumi ne mogu biti samo ko ima najbolje učenike, odnodno najveći upis. 

Uvođenje veronauke - politička odluka

Aleksandar Jovanović je ocenio da je uvođenje veronauke u škole u Srbiji bila politička odluka kojoj se tada suprotstavila stručna javnost, te da bi i njeno ukidanje trebalo da bude politička odluka. 

– U tom momentu, 2002. godine kad se uvodila veronauka, svi su bili protiv - rektori, najistaknutiji profesori fakulteta. Ministarstvo prosvete je uvek bilo protiv, bez obzira na političku opredeljenost, osim jednog ministra iz DSS-a, kada su rekli da teorija evolucije ne postoji i ostale budalaštine – istakao je Jovanović. Dodao je da je njegov lični stav da ukidanje veronauke takođe treba da bude politička odluka, navodeći da je obrazloženje vlade za uvođenje veronauke bilo da se ona vraća u škole jer se na taj način širi ljubav i razumevanje, a da je na kraju postignuto obrnuto. 

– Nema nikakve diskusije, rezultati su loši. Naučno je dokazano da nema nikakve korelacije između toga da je neko etičan i moralan zato što ide na veronauki ili je religiozan – naveo je Jovanović dodajući da bi pre deca u školama trebalo da uče programiranje.

(BILSV, 18. 02. 2016)