Povećanje stepena nadležnosti Vojvodine je u direktnoj vezi sa njenim ekonomskim razvojem

 
 
Pokrenimo Vojvodinu
Događaji | Petak, 01. 03. 2019. | Komentara: 0

Povećanje stepena nadležnosti Vojvodine je u direktnoj vezi sa njenim ekonomskim razvojem

NOVI SAD - Vojvodina je danas svedena na geografski pojam, jer se na tome radilo od Jugurt revolucije. Pitanje Vojvodine je pitanje društvenog i demokratskog uređenja Republike Srbije, a priča o njenoj autonomiji treba da ima evropsku perspektivu, čak i u zakonodavnom kontekstu. Svakako, stepen autonomije mora biti najviši nivo, jer je to najviše stečeno pravo, rečeno je sinoć na tribini „Vojvodina - ustavno i demokratsko pitanje“. Tribinu su organizovale Liga socijaldemokrata Vojvodine i Vojvođanska partija, povodom 45 godina od donošenja Ustava iz 1974. godine.

LSV

Srpski nacionalizam i autonomija kao separatizam


- Vojvodina je podelila sudbinu svog prvog Ustava iz 1974. godine. Ustava odavno nema, položaj Vojvodine je takav da ona zapravo suštinski, kao politička zajednica, zapravo i ne postoji, ona je danas svedena geografski pojam. Od tada, od rušenja Ustava, odnosno od Jugurt revolucije radilo se na tome da Vojvodina prestane da postoji kao bilo kakav politički pojam i da se svede samo na geografski pojam – kazao je istoričar dr Milivoj Bešlin.

Prema njegovim rečima, ideja je bila da se Ustav iz 1974. godine, zbog mana koje je imao, menja ustavnim i zakonskim putem. Podsetio je da su razgovori vođeni između Beograda i Prištine i Beograda i Novog Sada, da su završeni, pa kada je postignut sporazum, dolazi do iznenadne smene Ivana Stambolića, koji je vodio te razgovore. Usledili su nasilni akti na ulicama Novog Sada i Prištine, a Ustav se menja vrlo radikalno, tako da „od pokrajinskih nadležnosti, od autonomije ne bi ostao ni kamen na kamenu“.

- Već je tad Milošević pokazao kako će se odnositi prema drugim republikama, prema drugim konstituensima federativne Jugoslavije, da se neće poštovati legalna procedura, da se neće ići institucionalnim putem, nego da će se ići u nasilno razrešavanje problema koji su postojali – podsetio je Bešlin.

Istakao je i da je ideologija srpskog nacionalizma organicističkog karaktera.

- Organski nacionalizam ne razume ideju složene države i autonomije i to se na prostoru Jugoslavije, kada je Srbija u pitanju, vidi još od 1918. godine. Oni oduvek pričaju o navodnom cepanju jedinstvenog „nacionalnog bića“. Zbog toga se svaka ideja o autonomiji odbacuje kao separatizam - kazao je Bešlin.

Šira ovlašćenja pokrajini i ekonomski procvat

Bešlin navodi i da razvoj AP Vojvodine nije krenuo usvajanjem Ustava 1974. godine, već ranije, ali je napomenuo da je vojvođanski razvoj išao uprkos globalnim kriznim trendovima. Ukazao je da je 1973. godine Jugoslaviju i svet zahvatila velika ekonomska depresija, a Vojvodina se razvijala. Podsetio je da je Vojvodina pedesetih godina 20. veka bila nerazvijeni deo Jugoslavije, uz Kosovo i Crnu Goru. Početkom šezdesetih se javila ideja o ukidanju njene autonomije, ali dolazi do promena na čelu Jugoslavije, 1965. počinje privredna reforma, 1966. je smenjen sa svih funkcija potpredsednik Jugoslavije Aleksandar Ranković, 1968. se usvajaju amandmani na Ustav i pokrajine dobijaju šira ovlašćenja. Od 1968. do 1971. godine usvajaju se dve grupe  amandmana na jugoslovenski ustav, nadležnosti pokrajina su značajno proširene i već tada se znalo da će pokrajina imati Ustav.

- Već tada je bilo jasno da pokrajine dobijaju izvršnu, zakonodavnu, sudsku vlast, da dobijaju imovinu, izvorne prihode. Odjednom možete da pratite kako Vojvodina za nekoliko godina prestaje da bude ekonomski nerazvijeni deo, vrlo brzo se izjednačivši sa Hrvatskom. Dakle, postoji direktna korelacija između povećanja stepena nadležnosti Vojvodine i njenog ekonomskog razvoja i to najdirektnija korelacija – naglasio je Bešlin.

Ovaj istoričar ističe da istorija služi kao kultura sećanja, politička legitimacija.

- Mi znamo šta je koncept Vojvodine u 19. veku, to je bilo srpsko pitanje, omeđeni srpski prostor. Znamo šta je Vojvodina u 20. veku, to je nadnacionalna ideja autonomije Vojvodine unutar jugoslovenske države. Ali nemamo jasno artikulisanu ideju autonomije Vojvodine u 21. veku. Potrebno je uzimati nove modele. Pitanje Vojvodine je pitanje društvenog i demokratskog uređenja Republike Srbije. Ideja bilo kakve promene državnih granica je besmislena i neprihvatljiva. Otvaranje vojvođanskog pitanja ili postavljanja na dnevni red tog pitanja je isključivo pitanje demokratskog, društvenog i političkog uređenja Srbije – zaključuje dr Bešlin.

Što šire nadležnosti Vojvodini

Istoričar dr Srđan Milošević rekao je da je Vojvodina dvostruko stradala zbog raspada Jugoslavije.

- Prvo, jer je podelila sudbinu zajedničkog jugoslovenskog sunovrata, a drugo jer je bila na meti žestokih osporavanja njene autonomije - naveo je Milošević.

Prema njegovim rečima, Vojvodina treba da ima što šire nadležnosti u Srbiji, kako bi vlast bila što bliža građanima.

- Međutim, ideja složene države nikada nije bila prisutna u većem delu srpske političke i intelektualne elite. I ja bih to povezao sa snažnim talasom komunizma koji je osamdesetih godina izbio na površinu i delegitimisao sve što je učinjeno - ocenio je Srđan Milošević.

Milošević smatra da istorija nije odgovor na ono što su izazovi u savremenoj epohi.

- Priča o autonomiji Vojvodine treba da ima evropsku perspektivu, čak i u zakonodavnom kontekstu, da se ne pokaže da su neke vrste borbe za neka zakonska rešenja uzaludna, jer će sutra svakako taj nivo odlučivanja biti negde više. Svakako, autonomija mora imati najviši nivo, jer je to najviše stečeno pravo – navodi on.

Za 130 godina prepoloviće se broj Vojvođana


Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Lazar Lazić rekao je da se Vojvodina suočava sa velikom depopulacijom, odnosno smanjenjem broja stanovnika. Naveo je da je Vojvodina 2011. imala oko 20 hiljada stanovnika manje nego 1971. godine, a stanje je najdrastičnije u Banatu, koji je 2011. imao manje stanovnika nego 1910. godine. Lazić je ukazao i da je između 1971. i 1981. godine vojvođanska populacija narasla za 82.000 ljudi, od čega 60.000 prirodnim priraštajem, a 12.000 migracijama.

- Već krajem sedamdesetih godina pada fertilitet vojvođanskih žena i smanjuje se prirodni priraštaj stanovnika. Tako smo dobili svega 11.000 ljudi, a odselilo se 32 hiljade ljudi. Već u dekadi 1981-1991. smo počeli da gubimo stanovnike. Od 1991. do 2002. godine migracijama dobijamo 142.000 ljudi, i to su izbeglice. Međutim, u tom periodu smo izgubili nekih 80 hiljada stanovnika. Prema poslednjem popisu 2011. godine, izgubili smo 100 hiljada ljudi, celu Suboticu. Pozitivan prirodni priraštaj i migracije su samo u Novom Sadu, a u većini ostalih vojvođanskih opština su ova dva parametra negativna. Na osnovu tendencija koje su bile do 2011. godine, za 130 godina će se broj stanovnika Vojvodine prepoloviti – upozorio je profesor Lazić.

Pre tribine prikazan je i dokumentarni film, u kojem se navodi šta je sve u Vojvodini izgrađeno i kakav je standard građana bio od 1974. do momenta kada je režim Slobodana Miloševića 1988. godine, kroz organizovanje uličnih demonstracija, srušio vojvođansku vlast i ubrzo potom ukinuo autonomiju pokrajine.

(SzILSV, 01.03.2019)



Događaji | Četvrtak, 07. 03. 2019. | Komentara: 0

Tražili smo lustraciju, ali je nisu prihvatili

Dekadencija političkog života u velikoj meri je ono što sada imamo u Srbiji, ocenio je predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Čanak u Jutarnjem programu TV Prve. Kako je rekao, kada je počelo devedestih višestranačje u Srbiji, ljudi su bili spremni da za ubeđenja urade sve što je potrebno i što mogu pa i da budu zatvarani.
Događaji | Sreda, 06. 03. 2019. | Komentara: 0

Vojvodina već 20 godina nije na dnevnom redu Skupštine Srbije

Već 20 godina u Skupštini Srbije nije bilo nijedne tačke dnevnog reda posvećene AP Vojvodini i zbog toga smo mi predložili da u dnevni red sledeće sednice uđe jedna od tačaka o Vojvodini, a s druge strane da uđe tačka o Zakonu o finansiranju AP Vojvodine, koji je bio ustavna obaveza još prilikom donošenja ovog važećeg Ustava pre više od 10 godina i koja nikada nije ostvarena, kazao je Nenad Čanak.
Događaji | Četvrtak, 28. 02. 2019. | Komentara: 0

Čanak i Mekalister: Strateško opredeljenje Republike Srbije da postane član EU

Delegacija Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, koju predvodi predsednik Odbora Dejvid Mekalister, sastala se juče sa predsednicima i zamenicima predsednika Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske integracije i Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje (POSP).



ARHIVA VESTI (izaberite datum):


facebook