NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine tražiće izmenu Zakona o radu, povratak PIO fonda Vojvodine i boriće se za jednake šanse za sve građane, kao i za to da studenti ne završavaju fakultete da bi odlazili iz ove zemlje, istakla je danas članica Predsedništva LSV Maja Sedlarević na predizbornoj konvenciji LSV-a u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Pozvala je građane da izađu na izbore 24. aprila kako bi došli u priliku da odlučuju o svojoj sudbini, sudbini svoje porodice i sredini u kojoj žive. U nastavku možete pročitati transkript njenog govora.

Drage moje ligašice, dragi moji ligaši, 

drage moje Vojvođanke, dragi moji Vojvođani. 

Pre  nekoliko dana bili smo na tribini u Jasku. I, završila se tribina i posle tribine prati nas čika Sava i kaže: znate deco, mislio sam da ne izađem na izbore, a gledam vas tako ste čestiti i normalni, izaći ću i glasaću za vas. I od tog momenta, od toga što je čika Sava nama rekao pre nekoliko večeri, ne prestajem da razmišljam o tome kako smo počeli da živimo u nekim čudnim vremenima u kojima, ako se fino i pristojno ponašaš i imaš kućno vaspitanje, odmah je to retkost  i odmah to mora da se zapazi kao retkost. A to je odlika ligašica i ligaša. 

Živimo u vremenima kada rehabilituju Milana Nedića i Dražu Mihajlovića, kada skrnave i prekrajaju istoriju, skrnave spomenike žrtvama herojima Narodnooslobodilačke borbe. Živimo u vremenima kada batinaši ne dozvoljavaju da uđemo u institucije i ostvarimo svoje i građansko i  biračko pravo. Živimo u nekim čudnim vremenima. Živimo u nevreme. Živimo u vremenima kada ili ćutiš ili se boriš. Mi ligašice i ligaši, nekako, nikad nismo ćutali, uvek smo se borili. 

Da svaklo uči na svom jeziku

U AP Vojvodini govori se na mnogo jezika i piše na više pisama. Govori se na šest jezika u službenoj  i barem u još toliko u neslužbenoj upotrebi. Mi ligašice i ligaši borimo se da svako od nas može i treba da govori, uči i informiše se na svom maternjem jeziku i na jeziku sredine. I to je jedan od prioritetnih zadataka Lige socijaldemokrata Vojvodine - svako može da govori, uči i informiše se na svom jeziku i na jeziku sredine. 

Znate šta, dosta mi je redova. Dosta mi je čekanja u banci, u pošti, u dispanzeru, u bolnici, kad treba da zakažete pregled, kad treba da zakažete terapiju. Kamenica 2 kao Skadar na Bojani. Gde je gradska bolnica u Novom Sadu? Ej! Glavni grad AP Vojvdoine nema svoju gradsku bonicu. Kliničko-bolnički  centar Novi Sad je u Regionalnom prostornom planu AP Vojvodine samo i isključivo zbog toga što je poslanička grupa LSV uložila amandman. I kada smo tražili Kliničko-bolnički centar Novi Sad, onda su pitali: a šta će nam to kad imamo institute, kad imamo Klinički centar Vojvodine. 

E, zbog toga da bi Novosađanke i Novosađani mogli da se leče u Novom Sadu, u svojoj gradskoj bolnici. A građanke i građani iz drugih delova Vojvodine mogli dolaze na institute  i Klinički centar Vojvodine bez liste čekanja i bez meseci od momenta od kada zakažete pregled ili terapiju do momenta kada na njega odete. Zbog toga tražimo gradsku bolnicu u Novom Sadu. Liste čekanja su sigurno nešto sa čim se svako od vas ili svaka od vas bar nekad u životu susrela. Liste čekanja postoje i postoji i rešenje i za njih. Privatni sektor integrisati u zdravstveni sistem, pa će se i liste čekanja smanjiti. I tako dalje, i tako dalje. 

Vratite nam PIO fond

Ono što smo svi bili svedoci i čuli juče, jeste da je predsednik jedne stranke koja se toliko bavi i toliko bori za starije građane koliko samo u imenu snjegove stranke piše, rekao - ako jedan  čovek ne pobedi na izborima, penzioneri će ostati bez penzija. Izvinite, ne daje taj jedan čovek penzije. Ne daje nijedan čovek penzije! Sistem gradi institucije, a institucije jačaju sistem. Vratite nam vojvođanski PIO fond, pa će penzioneri u Vojvodini imati od čega da žive. Nemojte da ih potcenjujete sa manje od 400 dinara takozvanog povećanja penzije. Vratite im penzije barem na nivo na kom su bile pre umanjenja, kad ste došli na vlast. Samo toliko. 

Tražimo da se izmeni Zakon o radu. Tražimo da svi oni koji su pošteno radili svojih 40 godina radnog veka nemaju umanjene penzije. To je jedna od nepravdi koje je trenutna vlast na republičkom nivou sa sobom donela. Zakon o radu je apsolutno diskriminišuć prema onima koji odrade ceo svoj radni vek i to je nedopustivo. Poslanička grupa Lige će, sigurna sam, tražiti izmenu Zakona o radu u ovom delu, čim uđemo u parlament posle izbora 24. aprila. 

Kažu, odlaze mladi. Kažu, nezadovoljni su, razmaženi su. E, pa nije tačno. Preko 50 procenata mladih u ovoj zemlji je nezaposleno. Završavaju fakultete sa diplomama nepostojećih zanimanja. E, vidite, to je posao države. Da univerziteti i fakulteti ne posluju po tržišnoj vrenosti i da ih nije briga samo koliko će školarina naplatiti, nego da smišljaju i osmišljavaju studijske programe za školovanje zanimanja koja su potrebna tržištu rada. Želimo da studentkinje i studenti stiču dipmome sa kojima će biti konkuretni i moći da se zaposle, a ne da završavaju škole i fakultete da bi otišli iz ove zemlje. 

Za jednake mogućnosti za sve 

Pre nekoliko dana, Aleksandar Kravić, predsednik Gradskog odbora Lige Novi Sad i ja, bili smo u gostima kod Milice Mime Ružičić-Novaković, koja je danas sa nama ovde. Mima je jedna hrabra, veoma obrazovana, mlada žena, doktorantkinja Univerziteta u Novom Sadu, moja drugarica i vodi centar „Živeti uspravno“.  Mima nas je pozvala da se dogovorimo nešto. Mima nas je pozvala da potpišemo memorandum da će ligašice i ligaši tražiti da gradska skupština donese odluku kojom će se izmeniti odluka o socijalnoj zaštiti i predvideti mogućnost postojanja personalnih asistenata za osobe sa invaliditetom u Novom Sadu. Za to je potrebno 0,1 odsto gradskog budžeta! Samo 0,1 procenat. 

Stojim danas ovde pred vama i stojim pred Mimom i kažem, evo u ime svih odbornica i odbornika Lige socijaldemokrata Vojvodine u gradskoj skupštini i poslaničkih grupa u Skupštini AP Vojvodine i Narodnoj skupštini Republike Srbije obećavam, ne samo 0,1 gradskog budžeta, nego i pokrajinskog i republičkog! I ne samo novac za personalne asistente, nego za rampe i  uklanjanje barijera. Da sve osobe sa invaliditetom imaju jednake šanse i normalan život, i privatni i društveni. Da mogu da idu u bolnicu, u školu, na fakultet, u pozorište, bioskop i da mogu da žive onako kako žele.  

Za 30 odsto žena u izvršnoj vlasti

2012. godine menjan je izborni zakon u Republici Srbiji. 2012. godine, tada najveća, vladajuća, Demokratska stranka nije želela da se u zakonu nađe odredba da najmanje 30 procenata u svim parlamentima bude zastupljen manje zastupljeni pol, odnosno žene. Tada su ligašice podnele amandman i zbog toga od 2012. godine u svim parlamentima nas žena, nas političarki, ima više od 30 procenata. Danas, na listi Lige socijaldemokrata Vojvodine, na našoj republičkoj kandidacionoj listi prvi je predsednik Nenad Čanak, posle njega se nalaze četiri žene. Četiri liderke i sve četiri možemo, bez problema da stanemo na crtu svakom muškom kolegi i da pokažemo da žene mogu sve! Ne samo 30 procenata žena u parlamentima, nego najmanje 30 procenata žena u izvršnoj vlasti. Jer su ligašice pokazale da, kada su u izvršnoj vlasti, kako mogu jako uspešno i veoma, veoma dobro da vode resore koji su im povereni. 

I sve ovo o čemu vam pričam, je program Lige socijaldemokrata Vojvodine, je ono u šta ligašice i ligaši duboko veruju. Ono za šta se ne borimo samo danas i ne borimo se samo u predizbornoj kampanji.  Dvadesewt šest godina jasan nam je program Lige socijaldemokrata Vojvodine. 

O svojoj sudbini 24. aprila

Da bi smo ga ostvarili, potrebna nam je i vaša pomoć. Ona se sastoji u tome da ne samo izađete 24. aprila i na tri izborna listića glasate za one liste na kojima se nalazi ime Lige socijaldemokrata Vojvodine, nego da ubedite svoje komšije, svoje prijatelje, svoje rođake da izađu i glasaju. Iz vrlo jednostavnog razloga: kada izađemo na birališta 24. aprila, odlučujemo o svojoj sudbini,  o sudbini svoje porodice i sredini u kojoj živimo. 

Svako ko ne izađe 24. aprila na birališta, drugima je dao mogućnost da odlučuju u njeno ili njegovo ime. Autonomija Vojvodine je veoma važna, zato borba za nju ne može da traje kratko. Naša traje 26 godina. 24. aprila pobedićemo. 

Digni glavu Vojvodino!

(BILSV, 03. 04. 2016)