NOVI SAD – Strategija razvoja školskog sporta u Vojvodini je podignuta na pijedestal javnog zdravlja, imajući u vidu da je fizičko vaspitanje najznačajnije zbog doprinosa u stvaranju zdravog i radnosposobnog stanovništva, a ne sa isključivim ciljevima stvaranja takmičara i osvajača medalja, istakla je danas pokrajinska sekretarka za sport i omladinu Marinika Tepić, na otvaranju druge godišnje konferencije posvećene razvoju školskog sporta „Aktivne škole 2“ .

U prisustvu najpozvanijih predstavnika koji učestvuju u funkcionisanju školskog sporta i doprinose njegovom razvoju u AP Vojvodini: učitelja, nastavnika i profesora fizičkog vaspitanja, direktora škola, predstavnika lokalnih jedinica nadležnih za ovu oblast, Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu, Ministarstva prosvete - Školske uprave Novi Sad, Saveza za školski sport Vojvodine i predstavnika našeg pobratimskog regiona Baden Virtemberga (SR Nemačka), resorna sekretarka je izvestila o dosadašnjim rezultatima u razvoju školskog sporta u Vojvodini, te iznela ciljeve za naredni period.

Akcioni plan sproveden u potpunosti

– Akcioni plan razvoja školskog sporta u AP Vojvodini nije samo slovo na papiru, i zaista je od prvog do poslednjeg cilja, zaključno sa ovim trogodišnjim ciklusom sve ispunjeno. U prvom redu uspeli smo da sačinimo najobuhvatniju, ne samo u Vojvodini, već u Republici Srbiji, bazu podataka o stanju osnovnoškolske sportske infrastrukture na 90 odsto teritorije APV, odnosno za oko 500 škola, zajedno sa područnim odeljenjima. Imamo zaista precizne podatke o stanju sportskih objekata, programskih aktivnosti, fazama razvoja i nastave fizičke aktivnosti, posebno vannastavnih aktivnosti. Ovo nam je veoma bitno kao polazište za planiranje narednog budzeta kome idemo u susret, planiranje naših pokrajinskih programa a kako bismo za škole stvorili uslove i bili servis i profesorima i đacima, kako bi na najbolji način organizovali fizičke aktivnosti u našim školskim zajednicama, kako bi naši najmlađi imali zdravo detinjstvo i postali zdravi ljudi – istakla je Marinika Tepić.

Pokrajinska sekretarska je ocenila da se mora voditi računa o mališanima koji nemaju fizičkih kapaciteta za postizanje vrhunskih rezultata, a čiji broj nije mali.

– Iskustva pokazuju i da se u okviru školskih takmičenja uvek ista deca takmiče na školskom takmičenju i da oni koji nemaju fizičkih rezultata ostaju pasivni na ovakvim manifestacijama i vannastavnim aktivnostima. To je slika koju moramo promeniti i dodatno motivisati – upozorila je ona.

Osam sertifikovanih škola

Marinika Tepić je podsetila i da je do sada sertifikovano osam škola statusom „Aktivne škole“. Akreditacionu proceduru prošle su OŠ „Đorđe Natošević“ i OŠ „Vuk Karadzić“ iz Novog Sada, OŠ „Đura Jakšić“ u Kaću, „Vuk Karadzić“ iz Kule(opština Crvenka), OŠ „Novak Radonjić“ iz Mola (opština Ada), OŠ „Jovan Popović“ i OŠ „Sveti Sava“ iz Kikinde i OŠ „Stevan Sremac“ iz Sente. Predstavnike škola u Vojvodini sekretarka Tepiće je podsetila da novi akreditacioni ciklus traje do 15. decembra 2015. godine i da se zainteresovane škole obrate Sekretarijatu radi novog sticanja statusa „Aktivne škole“, a to podrazumeva naročito vođenje računa od strane Sekretarijata o ovim školama.

Nemerljiv benefit za zajednicu

Marinika Tepić je istakla da su aktivne škole predstavljaju nemerljive benifite kako za školsku zajednicu, pre svega đake i njihove roditelje, tako i za čitavo društvo, koje dobija zdrave aktivne članove. Kako je naglašeno Sekretarijat posebno vodi računa na konkursima namenjenim opremanju škola rekvizitima, programskim sadržajima i stručnom univerzitetskom podrškom. Sekretarijat je vodio računa da se u minimalnom prostoru postigne i maksimalni rezultat, pa je nedavno za 103 škole namenio rekvizitarijume kako bi i pored nedostataka prostora, uspešno realizovali nastavu fizičkog vaspitanja. Ono što predstoji, osim ovog akreditacionog ciklusa, prema najavama Marinike Tepić jeste da i ostale osnovne škole budu opremeljene rekvizitarijumima. Do sada je prednost data najugroženijima, dok sledeće godine u obzir biti uzete škole koje su srednje opremljene.

Pored aktivnih škola i dodatnog programa“Školski program plus“ u okviru Strategije školskog sporta i Akcionog plana za razvoj školskog sporta u AP Vojvodini, pored redovnih aktivnosti u atletici za niže razrede osnovnih škola, te rukomet za pete i šeste razrede, uvedena je novina u proširenju izbora aktivnosti na školskog sporta , a reč je o ritmičkoj gimnastici u saradnji sa Sportskim savezom za gimnastiku. Marinika Tepić je za decembar najavila prvo otvoreno prvenstvo škola u ritmičkoj gimnastici u Vojvodini, a učesnicima konferencije je uputila poziv za da se uključe u aktivni rad na ovom skupu.

Predstavljena iskustva Nemačke

Na konferenciji su predstavljena rezultati rada Akcionog plana Strategije razvoja školskog sporta u AP Vojvodini za period 2013. do 2017. U okviru toga istaknuto je mišljenje da sport treba da se definiše kao prioritet svih školskih aktivnosti. U periodu od 2013. Do 2015 izdvojeno je 208 miliona dinara sportske objekte, od čega je 168 miliona dinara usmereno za sanaciju i adaptaciju školskih sportskih objekata, što govori o ozbiljnosti namere unapređivanja i brige Sekretarijata u ovoj oblasti. Pored promocije zdrave ishrane kroz program aktivnih škola i plana evaluacije, učesnici su mogli čuti pored domaće prakse i iskustva drugih zemalja sa sličnim programima.

Dirk Frenzel ispred distrikta Štutgart pokrajine Baden Virtemberg, gde je zadužen za obrazovanje i sport izneo je iskustvo o aktivnim školama na severoistoku ove pokrajine, koje se nalaze u okviru administrativne jedinice za koju je u okviru svoje zemlje zadužen. Govoreći o izovima, naveo je da su problemi sa kojima se suočavaju demografske prirode, odnosno staro stanovništvo, inkluzivna pedagogija trenutno aspekt izbegličke krize koji dotiče integrisanje ove populacije u školski sistem. Kretanje i vežbanje su prioritet, a na to upućuju problemi poput povećane gojaznosti kod dece pogotovo od sedme do desete godine, i različite tegobe poput učestalih glavobolja i bolova u telu zbog nedostatka fizičke aktivnosti.Upravo je program razvoja aktivnih škola ono što je neophodno stalno razvijati, istakao je gost iz Nemačke i poručio da škole valja ohrabriti u ovom procesu i ponuditi veći broj izbora po pitanju školskih sportskih aktivnosti. Ono što je najznačajniji rezultat aktivnih škola, jeste da su deca iz ovakvih obrazovnih institucija zdravija i postižu veće ocene, a njihove vannastavne aktivnosti su sadržajnije. Kretanje, odnosno aktivne škole su princip kojim se vodi celo obrazovanje u SR Nemačkoj, gde je započet pre 15 godina a u kojem je od 1476 škola do sada uključeno skoro 900 škola.

Predavači na današnjoj konferenciji bili su prof. dr Višnja Đorđić sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje Novi Sad, dr Radmila Velicki sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine, podsekretarka Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Aleksandra Ristić, Branko Vujović saradnik u resornom sekretarijatu, Jovan Vukčević, Školska uprava Novi Sad, kao i direktori osam do sada akreditovanih škola u Vojvodini.

(BILSV, 31. 10. 2015)