NOVI SAD - Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak,  izjavio je u emisiji „Pravi ugao“ Radio televizije Vojvodine da će LSV dati svoj doprinos prilikom unutrašnjih razgovora u vezi sa Kosovom, ali i ponovio stavove iznete još 1998. i u predsedničkoj kampanji u aprilu ove godine.

- U pitanju je bila decentralizacija Srbije gde je Kosovo trebalo da bude jedna od federalnih jedinica u federalizovanoj Srbiji, što su osudili kao moju težnju da razbijem Srbiju. Danas je Kosovo defakto nezavisna država – rekao je Čanak.

Prema njegovim rečima, da bi se moglo razgovarati o bilo kakvim integracijama mora se biti spreman da se unutar sebe menja.

- Srbija ne da nije spremna da se menja ona se degeneriše sve više i više, terajući od sebe i iz sebe obrazovane, drugačije, sposobne, talentovane – upozorio je on.

- Primer: kada jedan čovek koji nije državljanin Srbije napravi incident na fudbalskoj utakmici pre tri godine sa dronom koji nosi zastavu velike Albanije, na šta se popale pekare po Vojvodini, jer su vlasnici navodno Albanci. I niko na to ne odreaguje – niko nije uhapšen niti procesuiran. Nije tu samo u pitanju nefunkcionalnost pravosuđa, u pitanju je jedna kompletna atmosfera do koje je došlo zbog odsustva lustracije posle uklanjanja sa političke scene Slobodana Miloševića. Raskinulo se sa Miloševićem, ali ne i sa njegovom politikom ona je presvukla krvave čizme u salonske cipele i nastavila da gazi istim putem - rekao je Čanak.

Niko neće da kaže koliko nas košta Kosovo

On je istakao da Kosovo treba priznati, uspostaviti diplomatske odnose i postići određeni stepen saglasnosti kako da do toga dođe.

- Nekoliko pitanja treba rešiti, a među njima su pitanje imovine koja bi morala da se razjasni, investicije koje su Srbija i Vojvodina ulažući u Fond za nerazvijene republike i pokrajine još  u SFRJ investirale u Kosovo, to bi bilo lepo da se vrati. Drugo je pitanje nacionalne srpske zajednice i njihovih ljudskih prava i prava na školovanje na maternjem jeziku i treće je pitanje SPC kao kuturnih spomenika srednjevekovnih koje bi trebalo da dobije status kakav Vatikan ima, kolokvijalno nazvane Pećke države – objasnio je Čanak i dodao da nije siguran da taj scenario ne bi bio prihvatljih u uslovima kada bi iza toga stajalo uzajamno priznavanje Srbije i Kosova, pacifikacija odnosa, te zajednički ulazak u EU.

- Da li znate koliko nas košta Kosovo, da li znate da zato što Srbija nije priznala Kosovo Republika Srbija plaća sve dugove Kosova prema inostranstvu zato što ga tretira kao svoju teritoriju. To niko neće da kaže na glas i koliko to košta građane i koliko bi tog novca moglo biti pametnije upotrebljeno? – zaključio je Čanak.

Mi smo mala zemlja koja mora da pravi ustupke

 – Uvek je dobro praviti prijatelje, jer život pravi sam neprijatelje – rekao je Nenad Čanak, koji je i predsednik Odbora za evrointegracije Narodne skupštine Republike Srbije, komentarišući posetu predsednika Republike Turske Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji.

Čanak je napomenuo da bi mogao što šta da kaže na račun unutrašnjih odnosa u Turskoj i Erdoganove uloge u tome, ali i dodao da su tople reči predsednika te zemlje u odnosima sa Srbijom sigurno važna stvar.

- Činjenica je da je Srbija jedna mala zemlja koja mora da pravi ozbiljne ustupke. Ta naša samouverenost da je Srbija jako bitna i važna država i da se sve vrti oko Srbije, Kosova i Republike Srpske, to jednostavno nije tačno. Turska je država koja ima 80 miliona stanovnika, ogromni privredni potencijal i koja može biti vrlo značajan ekonomski partner. Sa druge strane, u političkom smislu gospodin Erdogan nije pokazao neko veliko razumevanje za tamošnju opoziciju, hiljade uhapšenih i osuđenih ljudi zbog navodnog pokušaja ubistva i svrgavanja Erdogana i pokušaja državnog udara, ali sve su to spekulacije o kojima su mišljenja podeljenja – rekao je Čanak

On je istakao da je Srbija je zemlja koja ne može mnogo toga da bira, naročito u ekonomskom smislu.

- Mi smo mala, siromašna i nerazvijena zemlja. I što pre to shvatimo to će nam biti lakše. A što se tiče unutrašnjih odnosa u pojedinim državama, Turska sasvim sigurno ne bi dobila oskara za demokratiju na planeti. Međutim, da li bi ga dobila recimo Mađarska, Kraljevina Španija, Poljska... – rekao je Čanak dodajući da Rusiju nije pomenuo jer ona nije članica Evropske unije.

Upitan da prokometariše odnos Beograda prema politici Moskve i evrointegracijama, on je ukazao na činjenicu da je Rusija s jedne strane vrlo bitna kao glavni snabdevač energentima, da su, s druge strane pojedine ekonomske sankcije koje su uvele zemlje EU Rusiji omogućile Srbiji dosta pristojan prihod od proizvoda koji su pod embargom iz EU. I, sa treće strane ne možemo zaboraviti ulogu Rusije u pomaganju secesije  pojedinih delova Gruzije kao i pojedinih delova Ukrajine.

- Kada tako posmatramo stvari, onda vidite da Rusija vodi jednu dosta imperijalnu politiku na  nedemokratski način u liku Vladimira Putina – objasnio je Čanak dodajući da Rusija nema ni razumevanje za teritorijalni integritet svojih suseda.

On je, međutim zaključio da Srbija treba da iskoristi i stvori dobre odnose i sa Erdoganom i sa Rusijom.

Kipar – mala vrata za Tursku u EU

Čanak je naveo da je tokom posete Kipru u razgovoru sa tamošnjim zvaničnicima saznao da EU pokušava da preko kiparskog pitanja na mala vrata pušta Tursku u EU.
 
- Kipar koji je podeljen u dva dela, severni deo koji  je okupirala turska vojska 1974. i južni koji predstavlja republiku Kipar, koji je naseljen mahom ljudima grčkog porekla. EU za sada u neformalnim razgovorima traži da se otvori mogućnost ulaska Turaka u južni deo ostrva bez obzira da li su rođeni ili nisu na Kipru. Što praktično znači da 80 miliona turaka može bez vize da uđe u EU – objasnio je Čanak.

Kako je rekao, tu dolazimo do bizarne situacije, da se očekuje da Srbija odbija zbog evropskih integracija razgovore sa Turskom, a istovremeno sama EU pravi pokušaje da omekša odnose sa tom državom na pitanju zemlje članice - Kipar. Čanak je istakao i da ne veruje da će zvanični Brisel imati osude za današnju posetu Beogradu, jer ima većih, gorućih problema.

Na pitanje novinarke da li je čudno što ni jedan ni drugi predsednik ne pomonju Kosovo, Čanak kaže da u diplomatiji kada se ljudi ne slažu u pojedinim stvarima, jednostavno o njima i ne govore.

Nema dobrih gospodara

Čanak je rekao i da se Srbija nalazi u najmanje između četiri zone interesa - EU, Rusije, SAD i Velike Britanije, koja u izlaskom iz EU sada mora da reuspostavlja svoj samostalni uticaj

- Iz istorije smo naučili da nema dobrih gospodara, to ne postoji, jednostavno u ovom trenutku Srbija može da odigra samo jednu ulogu – da bude faktor mira i stabilnosti na Balkanu, ali iskrenog. Najpre, moraju se napraviti dobri odnosi unutar mikrosredine gde se Srbija nalazi, a sve to može da se uredi bilateralnim odnosima. Takođe, Srbija bi mogla da izvuče pouke i da se drži na ivici. Jer svrstavši se na bilo koju stranu ponovo će biti sitniš za potkusurivanje što se ne sme dozvoliti. Vidim da se Srbija razvlači na svaku od tih strana, što je jako opasno - ukazao je Čanak.

Na pokušaj poređena SFRJ i Srbije danas Čanak je rekao ne mogu porediti te dve države, jer u startu nisu iste međunarodne pozicije.

- Bivša SFRJ je bila zemlja od 23-24 miliona stanovnika u trenutku kada je počela da se raspada i bila je zemlja koja je iz Drugog svetskog rata izašla na strani sila pobednica, kao treća ili četvrta vojna sila. Njen međunarodni položaj je bio potpuno drugačiji. Formiranjem Pokreta nesvrstanih su mnogi problemi bili rešeni. Kada je arhiepiskop Makarijos bio predsednik Kipra nije bilo problema. Problemi su počeli kada je grčka vojna hunta krenula da insistira na pripajanju Kipra Grčkoj. Drugim rečima, uvek kada počnu nezavisne zemlje da druge zemlje razvlače zbog svojih interesa dolazi do problema. Srbija ako se toga sačuva, a može se sačuvati samo spoznajom o svojoj istinskoj veličini i istinskoj ulozi, onda se nešto ozbiljno od nje može očekivati – rekao je Čanak.

Katalonija i referendum

- Indipendetistička većina nije tako velika kao što izgleda, ali je u međuvremenu grubim reakcijama španskih centralnih vlasti podrška nezavisnosti porasla. I vi sada imate jednu vrlo opasnu situaciju gde se i španske i katalonske vlasti igraju one igre čuvene iz američkih filmova gde dva automobila jure jedan prema drugom pa ko prvi skrene taj je kukavica i on gubi opkladu. Ni Madrid ni Barselona ovog trenutka nemaju taj luksuz da smeju da prvi skrene. I zato bi morao neko da stane između njih. I to hitno – ocenio je Čanak i dodao da je EU pokazala da ne želi da posreduje u takvim nesporazumima unutar jedne svoje zemlje članice.

- Nije poenta nezavisnosti nego davanja svoje slobodne volje. Po članu 155. Ustava Španije nijedna pokrajina ne može da proglasi nezavisnost. Ali, nemojte zaboraviti da su i slovenija i Hrvatska proglasile nezavisnost uprkos još uvek važećem Ustavu SFRJ – rekao je Čanak.

I ponovio da se ne radi o podržavanju  ili nepodržavanja referenduma, već da istorijske okolnosti u jednom trenutku izlome svoje okvire i postave se na neki drugi način.

- Lično mislim da bi za Evropu bilo štetno da Katalonija bude nezavisna. Lično mislim da bi za Kataloniju bilo štetno u ovom trenutku da bude nezavisna. Lično mislim da je za Madrid potpuno štetno da nastavi ovakvu politiku kakvu je do sada vodio, a to je politika ignorisanja postojanja pitanja u Kataloniji, jer je ceo problem počeo još pre sedam godina. Iz Madrida je stalno od centrlanih vlasti išlo da to nema veze, da to nije bitno, da to nisu nikakvi problemi. A počelo je sve, ne znam da li znate, oko fiskalne autonomije koju je Baskija dobila a Katalonija nije. A fiskalna autonomija znači prikupljanje poreza na svojoj teritoriji – rekao je Čanak dodajući da su zastave Katalonije istaknute jedan dan, u nedelju, kada je bio referendum u znak podrške građanima Katalonije.

- Do referenduma je dovelo ignorisanje centralnih vlasti da problem postoji i sada.. to je isto kao kada pitate danas o Kosovu. Zašto niko nije pitao pre 20 godina o Kosovu? Ili pre 30 godina. Sećate li se da je bio referendum sa pitanjem da li ste za to da se međunarodne institucije i strane države ne mešaju, ili kako je već glasilo referendumsko pitanje, u rešenje Kosova? Dakle, preko 90 odsto građana bilo je protiv da se bilo ko meša u rešenje Kosova, pa je onda ipak to bilo rešeno međunarodnom  intervencijom.

Evrorealista

- Ja sam uvek bio euroentuzijasta. I veoma sam bio veliki privrženik uključivanja Srbije u Evropsku uniju. Od kada radim ovaj posao predsednika Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije moram reći da sam malo promenio svoje mišljenje. Više nisam evroentuzijasta nego evrorealista. Evrorealista u smislu tom da EU nije završen proces, ona je nešto što nastaje, menja se i prilagođava dnevnoj situaciji – kazao je Čanak.
Kako je rekao, iako EU nije ono što je bila ni pre 10 ni pre 20 godina on nikada neće biti evroskeptik, odnosno. protiv ulaska Srbije u EU, dodavši i da je ovoga trenutka EU rešenje za Srbiju jedino moguće. Svako drugo rešenje, kako je rekao, Srbiju vodi u dalje siromašenje i propadanje.