NOVI SAD – Koalicija stranaka  kojoj se nalazi i Liga socijaldemokrata Vojvodine sarađivaće nakon izbora 16. marta sa svima koji podrže njen program i ono na čemu inssitira već više od dve decenije, istakao je danas  potpredsednik LSV Đorđe Stojšić.



Učestvujući u predizbornoj debati „Istinomera“ u Novom Sadu, Stojšić je rekao da Liga i koalicija neće biti taoci ničijeg političkog oportunizma.
– Kao što vidite, danas se ti programi menjaju pa svi postaju autonomaši, evropejci i tako dalje. Sačekaćemo da prođu izbori, pa da vidimo ko se zaista za šta zalaže – naveo je Stojšić.  Dodao je da će se koalicija okupljena oko liste broj 11 truditi da se kroz promenu Ustava konačno i trajno definiše status Vojvodine.
– A ne da to bude nekakva dnevno-politička kategorija kao što je to bilo do sada. I da konačno počnemo da koristimo svoje resurse na najbolji način, bez potrebe da konstantno prosimo po svetu i da molimo nekoga da nam ili pozajmi ili donira pare – rekao je Stojšić podsetivši da je Vojvodina u SFRJ bila na nivou razvijenosti koji je čak bio ispred pojedinih republika.

Šansa u fondovima EU

Debata je imala za temu investicije u razvoju poljoprivrede i privrede. a Đorđe Stojšić je podsetio da se Liga socijaldemokrata Vojvodine, kao autohtona vojvođanska stranka, stalno zalagala za interese i prava poljoprivrednika, što je u prošlosti davalo određene rezultate  iako nikada nije bila deo republičke vlade. Naveo je primer ukidanja obavezne godišnje registracije traktora za šta je LSV sakupila oko 30.000 potpisa. On je ocenio i da je situacija u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji možda teža nego ikad, ali da je moguće stvoriti institucionalni okvir, s obzirom da se nepovratno ide ka Evropskoj uniji
– Unutar pregovora sa EU moraćemo na vrlo pažljiv način definisati šta su to naši interesi kada pričamo o razvoju poljoprivrede. Ono što je  dobro, a to je da možemo učiti na iskustvima nekih drugih zemalja u okruženju, na primer Mađarske ili Hrvatske i videti kako su usmeravana sredstva. Radi se o milijardama evra koje su oni unutar pregovora sa  Evropskom unijom dobili – rekao je Stojšić.

Nerazumevanje osnovnih problema

Potpredsednik LSV je upozorio i da građani pred svake izbore slušaju demagoške priče vezane za poljoprivredu, bez da ljudi koji predvode stranke iz Beograda uopšte razumeju šta je zapravo problem. Upozorio je i da je nemoguće govoriti o razvoju poljoprivrede kada se resorni ministri menjaju praktično svake godine, nikada ne donesu neku ozbiljnu strategiju i uopšte ne shvataju šta su problemi poljoprivrednika.
– Mi smo pitali u Skupštini Srbije kako je moguće da se u Srbiju uvozi meso iz zemalja u kojima je dozvoljenoa upotreba GMO stočne hrane? Tu problematiku jednostavno niko ne razume –istakao je on. Stojšić je ukazao da je potrebno doneti nove zakone o zadrugama i poljoprivrednom zemljištu, a da bi zadrugarstvo trebalo urediti poput onog u Danskoj ili u Holandiji.
– Evo sad su popularne investicije u lešnike, samo niko ne kaže da vam treba 10 godina da ulažete dok ne dođe tako nešto na rod.  Da bi to mogli da radite morate da imate subvecnije – rekao je Stojšić ističući da je subvencije potrebno usmeriti ciljano za investicione projekte, a da bi trebalo poljoprivrednicima obezbediti i kredite sa po jednim ili dva odsto godišnje kamate, kakvi su im sada nedostupni.
– Alternativa je, bar što se nas u Vojvodini tiče, da agrarnu politiku vezano za Vojvodinu uređuje AP Vojvodina. S obzirom da su vam za to potrebna i sredstva, agrarni budžet bi opet morao biti na nivou pokrajine. To je nešto što smo nekad imali i što je dosta dobro funkcionisalo. Danas ne postoji ni budžet AP , a kamoli agrarni budžet – rekao je Stojšić.

Stranci već kupuju zemlju

Govoreći o strahovanjima javnosti zbog toga što će prema Sporazumu o stablizaciji i pridruživanju, stranci već od 2017. godine moći da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji, Đorđe Stojšić je upozorio da oni to mogu već danas, tako što strana firma osnuje domaće pravno lice i na taj način kupi zemlju.

– Nisu domaćinstva prazna na selima i ne prodaje se zemlja zato što to neko voli, nego zato što sa te zemlje ljudi ne mogu da ostvare priho da bi elementarno preživeli. I mislim da je ono o čemu treba da pričamo rast i razvoij i da stvorimo uslove da bi naši poljoprivrednici mogli da sa te iste zemlje budu produktivni, odnosno zarade dovoljno da ne moraju da prodaju tu zemlju da bi školovali decu – istakao je potpredsednik LSV.