BEOGRAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine podnela je više amandmana na predlog budžeta Republike Srbije za 2016. godinu i, u slučaju da ne budu usvojeni, poslanička grupa LSV neće podržati budžet, ukazao je tokom današnje rasprave o tom aktu narodni poslanik Lige Đorđe Stojšić.



On je ponovio i da će Liga podneti žalbu Ustavnom sudu Srbije, u vezi s tim kako se tretira AP Vojvodina, dodajući da bilo bi dobro videti da li će Ustavni sud u tom slučaju reagovati brzo kao što je reagovao kada je ukidao nadležnosti AP Vojvodine, ističući da aršini očigledno nisu isti. Stojšić je na početku upitao zbog čega je na sednicu pozvan gradonačelnik Beograda, a ne gradonačelnik Novog Sada ili predstavnici Pokrajinske vlade, ocenivši pri tom da se Vlada Srbije prema AP Vovjodini i lokalnim samoupravama ophodi centralistički jer će gradovi i opštine, kao i poljoprivreda opet podneti najveći teret konsolidacije.

– Premisa je da u lokalnim samoupravama vlada nekakvo neznanje i korupcija i da postoji velik višak zaposlenih, a u republičkim organima i svim institucijama koje su u Beogradu je sve u redu i postoji čak i manjak zaposlenih – istakao je Stojšić. Kako je naveo, za LSV je najvažnije pitanje finaniranja AP Vojvodine i nedostatak zakona o njenom finansiranju. 

Koliko je sedam posto

– Svake godine se vraćamo na istu stvar i čuvenih sedam odsto budžeta Srbije, koji bi, da se primenjuje na ceo budžet, iznosili 69,8 milijardi dinara, ali su, nakon izmena Zakona o budžetskom sistemu, umanjeni na 11,8 milijardi dinara – rekao je Stojšić. Naveo je i da će budžet Vojvodine sledeće godine iznositi oko 40 milijardi dinara, ali da je najveći deo čine transferna sredstva samo prođu kroz budžet APV, bez da pokrajina njima raspolaže, dok njoj preostaje oko 12 milijardi dinara. 

– Prema Ustavu Srbije tri sedmine budžeta Vojvodine bi trebalo da bude usmereno na kapitalne investicije, a to bi iznosilo oko 30 milijardi dinara da se budžet Vojvodine računa kao sedam odsto od ukupnih prihoda budžeta Srbije. Ali to je nemoguće, jer od pomenutih 40 miljardi dinara Vojvodina ne raspolaže sa 27,8 milijardi i praktično svih 12 milijardi dinara bi trebalo da bude usmereno na kapitalne investicije – upozorio je Stojšić. Poslanik LSV je podsetio da je takvo stanje posledica višedecenijske negativne politike prema Vojvodini, još od kada joj je Slobodan Milošević ukinuo ingerencije i izvorne prihode. 

– Mi smo apelovali na Vladu Srbije da donese Zakon o finansiranju Vojvodine jer bi se njime obezbedio stabilan sistem i uvela politika čistih računa u državne i pokrajinske finansije i finansiranje Vojvodine ne bi zavisilo od milosti nekoga ko sedi u Vladi i odlučuje da li će se pokrajina finansirati ili ne – rekao je poslanik LSV podsetivši da je Liga tražila vojvođansku Poresku upravu, kao meru fiskalne decentralizacije, a koja bi bila po uzoru na sve razvijene evropske zemlje. Dodao je i da je Liga tražila povećanje rudne rente, ali da to još uvek nije prihvaćeno. Prema njegovim rečima, analize pokazuju da Vojvodina budžetu Srbije i bruto društvenom proizvodu Srbije doprinosi sa 35 do 45 odsto u oba slučaja. 

Građanin Kosova 15 puta vredniji od građanina Vojvodine 

– Nadamo se da će doći trenutak kada ćemo ovde raspravljati o Zakonu o finansiranju Vojvodine, jer nije dobro da o tome raspravljaju poslanici u parlamentu EU i da se to pitanje otvara van granica naše zemlje, a ne u Skupštini Srbije – dodao je on. Đorđe Stojšić je ukazao i da je budžetom za sledeću godinu predviđeno da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju dobiti pet milijardi dinara, a da će Vojvodini ostati svega 12 milijardi dinara.  

– Tamo se finansira 60 hiljada građana, a u Vojvodini preko dva miliona njih. Da li to znači da je građanin Vojvodine 15 puta manje vredan od onog na Kosovu – pitao je Stojšić. Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je, u odgovoru Stojšiću, da je formalni zahtev od sedam osto prilikom planiranja izdvajanja sredstava za Vojvodinu ispunjen, ali je priznao da suštinski zahtev finansiranja pokrajine nije ispunjen. 

– I to treba da reši Zakon o finansiranju Vojvodine. Pretpostavka za njegovo usvajanje su Zakon o finansiranju lokalnih samouprava i Zakon o naknadama. Kada ta dva zakona budu doneta to će biti osnov za razgovor o parametrima za finansiranje Vojvodine – kazao je Vujović dodajući da to pitanje ne treba rešiti "ni po babu, ni po stričevima". Vujović je Stojšiću poručio i da se slaže oko principa i da će se Zakonom o finansiranju Vojvodine razmatrati svi elementi raspoedele prihoda i nadležnosti. Nije, međutim, precizirao rokove. 

Fiskalna politika - „Lepota poroka“

Stojšić je ukazao i da fiskalnu politiku ove i ranijih vlada najbolje sublimira naziv filma „Lepota poroka“, ukazujući da bi budžet Republike Srbije, kada bi njeni građani prestali da piju alkohol, da puše, da voze automobile na foslilna goriva i kada bi počeli da poštuju saobraćajne propise, propao, odnosno država bi bankrotirala. Dodao je da je budžet neodrživ, a da je se iz poređenja sa budžetom iz 2015. jasno vidi da su sve tendencije u okviru budžeta zapravo negativne. 

A govoreći o smanjenju subvencija za poljoprivrednike, polslanik LSV je ocenio da je jako loše da se sukobi stranaka koje predvode republičku i pokrajinsku Vladu "lome na leđima" građana i poljoprivrednika u pokrajini. Stojšić je istakao da se, u isto vreme kada se smanjuju subvencije za poljoprivrednike u Vojvodini i ukidaju fondovi, obećavaju subvencije gubitaškim preduzećima, zatraživši da se povuče predlog Zakona o subvencijama i da se ponovo sagleda način pomaganja poljoprivrednicima, jer kako je ocenio, paori ne treba da budu nadničari na sopstvenoj zemlji.

– Najveći dobitnik iz ovog budžeta su, naravno, Železnice Srbije. Ne kažem, neopravdano, ali zbog čega se smanjuju subvencije poljoprivrednicima? Stalno se ističe kako je poljoprivreda nekakva lokomotiva razvoja i naša velika šansa, ali da li je dovođenje stranih investitora jedino rešenje? Hoće li naši paori biti nadničari na rođenoj zemlji ili ćemo se ugledati na Holandiju ili Italiju, koja ima sličnu veličinu prosečnog poseda, ali ima daleko intenzivnije kulture? Sa subvencijama od 3.000 dinara po hektaru to se sigurno neće desiti i zaista apelujemo i na Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede da ponovo sagledaju visinu subvencija koje će se izdavati, i povuku ovakav predlog, jer iznos od 3.000 dinara je apsolutno neadekvatan – istakao je Stojšić. Upozorio je da našoj privredi nedostaje rast zbog čega se ne vidi kako je najavljeni budžet razvojni, s obzirom na smanjenje izdataka. 

(BILSV, 09. 12. 2015)