NOVI SAD – Poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini AP Vojvodine nije podržala Izveštaj o poslovanju Garancijskog fonda APV u 2018. godini, a šef poslaničke grupe LSV Branislav Bogaroški je naveo da je razloga za to nekoliko. On je tokom jučerašnje skupštinske rasprave rekao da je Izveštaj manjkav, a da Fond ne ispunjava ono što je njegov deklarisani cilj. Bogaroški je naglasio i da je trošak rada Fonda veći od sredstava koja su plasirana. Kako je naveo, od milijardu dinara kapitala Garancijskog fonda u 2018. godini, u radu je bila angažovana samo jedna sedmina – 147 miliona dinara, dok je trošak rada Fonda iznosio 171 milion dinara. 

Zašto novac samo poljoprivredi?

Pokrajinski poslanik LSV je istakao da je Izveštaj Garancijskog fonda manjkav jer ne sadrži podatke o tome ko su bili aplikanti, koje su aplikacije prihvaćene, šta je bio cilj projekata koje će Fond finansirati, ko su oni koji su odbijeni i iz kojih razloga su odbijeni. Prema njegovim rečima, ovo je moglo da bude navedeno u izveštaju s obzirom na to da je svega pedesetak aplikacija prošle godine predato Garancijskom fondu i to ne bi opteretilo sam tekst.

- Misija Fonda je da obezbedi lakši pristup finansijskom tržištu, povoljnije uslove kreditiranja, mikro, malim i srednjim privrednim društvima, zadrugama, preduzetnicima sa teritorije APV, poljoprivrednicima izdavanjem garancija kao sredstva za obezbeđenje kredita. Taj program Garancijskog fonda bi trebalo da bude u sinergiji sa programom rada Pokrajinske vlade za 2018. godinu i posebno sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam, koji je ujedno i resorni sekretarijat Fonda. Osnovni ciljevi Fonda su, pre svega, rast i razvoj preduzetništva, zatim pomoć mikro, malim i srednjim preduzećima, očuvanje postojećeg nivoa zaposlenosti, razvoj i promocija turizma, povećanje obima izvoza, pomoć agro industriji i poljoprivrednoj proizvodnji, ali s obzirom na resorni sekretarijat, akcenat je morao biti na privredu. Međutim, kada se pogledaju rezultati rada Fonda, onda se vidi da je Fond svoj akcenat stavio gotovo isključivo na poljoprivredu – naveo je Bogaroški.

Kako je primetio, 77,28% od ukupnog portfolia Fonda usmereno je upravo na finansiranje, odnosno na kreditnu podršku u poljoprivredi. 

- Od 51 korisnika koji je aplicirao u toku 2018 .godini, 34 su odobrena, od toga su tri već bila obuhvaćena u izveštaju za 2017. godinu i kada uđete u te projekte koji su prihvaćeni vidite da za poljoprivredu i mehanizaciju imate pet projekata u ukupnom iznosu od preko 150 hiljada evra, za kupovinu zemljišta imate dva, opet blizu 100 hiljada evra, za repromaterijal u poljoprivredi 11 garancija 342 hiljade evra. Imate još dve konkursne linije podrška nabavci nove opreme gde je bilo četiri aplikanata, tu su opet uključena registrovana poljoprivredna gazdinstva, podrška kupovini objekata, dva aplikanta sa preko 160 hiljada evra, opet uključena registrovana poljoprivredna gazdinstva. Dok za žensko preduzetništvo i preduzetništvo mladih imate osam garancija, svega 100 hiljada evra. Za energetsku efikasnost, što je jedan od proklamovanih ciljeva, svega dva korisnika, dva aplikanta. Dakle, od plasiranih nešto preko milion evra, preko 700 hiljada evra je otišlo u poljoprivredu – nabrojao je Bogaroški.

On je istakao da nije protiv finansiranja poljoprivrede, ali da se ovakvim načinom rada postavlja pitanje čemu služi Fond za razvoj poljoprivrede, koji, kako je naglasio, daleko efikasnije plasira sredstva nego što to radi Garancijski fond. Bogaroški je dodao da Fond za razvoj poljoprivrede sva sredstva koja su mu na raspolaganju uspe u toku jedne budžetske godine da plasira, što nije slučaj sa Garancijskim.

Koče propisi NBS

- Fond po našem mišljenju mora da stavi akcenat na ove oblasti koje su do sada bile zapostavljene da bi njegovo postojanje imalo pravu svrhu. Izmenom konkursnih uslova, stimulisanjem pre svega preduzetništva, prihvatanjem većeg rizika ako je to potrebno, treba da usmeri svoj kapital upravo u ove oblasti. Cilj Fonda ne sme da bude izdavanje malog broja garancija u visokim iznosima onim tržišnim igračima koji su već toliko veliki da i sami mogu da obezbede sredstva kod poslovnih banaka koje sa time nemaju problem – naglasio je.

Kao neke od objektivnih okolnosti koje sprečavaju Fond da radi onako kako bi trebalo i koliko bi trebalo, Bogaroški je naveo nagli pad kamatnih stopa poslednjih godina, zbog čega su banke agresivnije i agilnije nego što to Fond jeste, ali i propisi Narodne banke Srbije. 

- NBS ne posmatra garancije našeg Fonda kao prvoklasne garancije. Ona prvoklasnim garancijama smatra samo garancije republike, pokrajine i lokalne samouprave. Daleko bi bili bolji uslovi Garancijskog fonda ukoliko bi se ova zapreka uklonila, ukoliko bi garancije Garancijskog fonda bile tretirane kao prvoklasne garancije, što one po svojoj suštini jesu. Pokrajinska vlada mora da upotrebi svoj uticaj i kod Vlade RS i kod NBS da bi se izmenila zakonska regulativa, da bi se omogućilo da garancije Fonda budu smatrane prvoklasnim garancijama i to je jedini način da sredstva koja su na raspolaganju Fondu daju neki bolji rezultat od ovoga sa kojim se danas srećemo. Ukoliko se tako nešto ne desi mi ćemo samo gledati iz godinu u godinu kako je ovaj rezultat sve mršaviji i mršaviji dok ne dođemo dotle da na ovoj skupštini ne raspravljamo o tome da Fond više ne treba da postoji – zaključio je Bogaroški.

(SzILSV, 07.11.2019)